Активизам
Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене[1]. Социјални рад у заједници посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова живота, посебно маргиналних група и угрожених појединаца. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група[1].
У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У СФРЈ се под активизмом подразумевао политички рад, а једини политички рад је био за Комунистичку партију Југославије. Доласком вишестраначкја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним груговима Запада под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.
Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном раду „улога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.[1]
Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: мировни активизам, еколошки активизам, феминистички активизам итд.
Извори[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.