Бенин
| Република Бенин République du Bénin |
|||
|---|---|---|---|
|
|||
| Крилатица: Fraternité, Justice, Travail (Братство, Правда, Рад) |
|||
| Химна: L'Aube Nouvelle |
|||
 |
|||
| Главни град | Порто Ново | ||
| Службени језик | француски | ||
| Владавина | |||
| — Председник | Патрис Талон | ||
| Историја | |||
| Независност | 1. август 1960. | ||
| Географија | |||
| Површина | | ||
| — укупно | 112.622 km2 (99) | ||
| — вода (%) | 1,8 | ||
| Становништво | | ||
| — 2014. | 9.988.068 [1] (86) | ||
| — густина | 72/km2 | ||
| Економија | |||
| Валута | ЦФА франак | ||
| — стоти део валуте | 100 центи | ||
| Остале информације | |||
| Временска зона | UTC +1 | ||
| Интернет домен | .bj | ||
| Позивни број | +229 |
||
Бенин (франц. Bénin), или званично Република Бенин (франц. République du Bénin) држава је у западној Африци [2], која се до 1975. звала Република Дахомеј (франц. République du Dahomey). На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу се граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.
Садржај
Географија[уреди]
Положај[уреди]
Државе са којима се Бенин граничи су: Буркина Фасо, Нигер, Нигерија и Того. Површина државе износи 114.763±1 km².
Земља је издужена у смеру север-југ између реке Нигер и Бенинског залива.
Геологија и рељеф[уреди]
 |
Овај одељак треба проширити. |
Рељеф Бенина је углавном раван или брежуљкаст. Највиши врх је Монт Сокбаро, 658 m. Већина становника живи у обалним низијама на југу где се налазе и већи градови међу којима се истичу Котону (највећи у држави) и службена престоница Порто Ново. Север земље чине саване и сушне узвисине.
Воде[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Флора и фауна[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Клима[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Историја[уреди]
До европске колонизације на подручју Бенина налазило се неколико моћних држава (Алада на југу и Ники на северу, а касније и Дахомеј) које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима. Крајем 19. века Француска је уговорима о заштити и колонијалним ратовима претворила Бенин у своју колонију.
Након пуне независности 1960. дошло је до подела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као победник 1972. изашао мајор Матје Кереку. Нови председник је увео политику утемељену на марксизму-лењинизму са национализацијама и планираном економијом. Године 1991. Кереку је поражен на изборима и постао је први црни афрички председник који је мирно сишао са власти након изборног пораза. Вратио се на власт након победе на изборима 1996.
Становништво[уреди]
Најбројнија етничка група је народ Фон (око 50%) који живи на југу. Осим њега, у Бенину живе припадници још око 40 етничких група, међу којима су веће Аја, Јоруба, Сомба и Бариба. Француски је језик међусобне комуникације. Најраспрострањеније религије су Анимизам (50%), хришћанство (30%) и ислам (20%).
Административна подела[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Саобраћај[уреди]
Значајна морска лука за међународни промет је Котону.
Привреда[уреди]
Бенинска привреда је слабо развијена и темељи се на пољопривреди за сопствену потрошњу, узгоју памука и регионалној трговини. БДП је у 2004. био око 1.200 $ по становнику, мерено по ППП-у.
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
Спољашње везе[уреди]
 |
Медији на Остави |
 |
Вести на Викивестима |
