HTML
HTML | |
---|---|
HTML5 лого
|
|
Оригинални назив | енгл. HTML |
Изговара се | ха-те-ем-ел |
Појавио се | 1991. |
Аутор(и) | WWW конзорцијум |
Дијалекти | XHTML |
Веб-сајт | w3 |
HTML | |||
---|---|---|---|
Поређења | |||
|
|||
Веб стандарди |
---|
Стандарди |
|
Организације |
HTML (енгл. HyperText Markup Language, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.
Актуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).
Садржај
Историја[уреди]
HTML је настао упрошћавањем SGML (Standard Generalized Markup Language, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.
У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и HTML стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.
Спецификације[уреди]
- HTML 2.0 – (RFC 1866)
- HTML 3.2 – 14. јануар 1997,
- HTML 4.0 – 18. децембар 1997,
- HTML 4.01 (мање измене) – 24. децембар 1999,
- ISO/IEC 15445:2000 („ISO HTML“, базирано на HTML 4.01 Strict) – 15. мај 2000.
- HTML 5 – 22. јануар 2008 (још увек у развоју)
HTML као језик[уреди]
Дефиниција типа документа[уреди]
Сви HTML документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа DTD, Document Type Definition
који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.
<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
Овај код говори прегледачу да је документ писан по строгом HTML 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.
Синтакса[уреди]
Основ HTML-а представљају етикете (енгл. tags - етикете, налепнице или ознаке)[1] и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду[1], којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода.[2] Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова (енгл. case insensitive).[3] Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.[2]
Пример:
<p>Текст параграфа.</p>
<p align="right">Текст параграфа</p>
У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.
Структура документа[уреди]
HTML документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа <head>,</head>
. У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака <title>,</title>
, док се сам садржај смешта између ознака <body>,</body>
. Ова три елемента заједно са ознакам <html>,</html>
чине минимилану структуру HTML документа.[4]
Пример:
<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
<title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
<h1>Пример документа</h1>
<p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>
Коментари[уреди]
Коментари у оквиру HTML кода, који се не приказују помоћу интерент прегледача пишу се између ознака <!--
и -->
.[5]
Пример:
<!-- Ово је коментар -->
Елементи[уреди]
- <br> — ознака за нови ред (енгл. break line), ради се о простој ознаци, која има само почетак, нема ознаке за крај.[6]
- <hn> ... </hn> — ознака за наслов (енгл. heading). n може узети вредности од 1 до 6. Користи атрибуте глобалног типа.[7] Што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.[2]
<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
- <p>...</p> или само <p> ознака за нови пасус (енгл. paragraf)[8]
- <ul> ... </ul> неуређена листа (енгл. unordered list), са елементима листе (енгл. list item) <li>...</li>[9]
<ul>
<li>Елемент 1</li>
<li>Елемент 2</li>
</ul>
- <оl> ... </оl> уређена листа (енгл. ordered list) са редним бројевима испред елемената листе <li>...</li>, где је могуће поставити атрибут
start="почетни редни број"
[9]
<ol start="5">
<li>Елемент 5</li>
<li>Елемент 6</li>
</ol>
- табела (енгл. table) се пише помоћу ознака <table></table>, између којих могу стајати: ознаке за редове (енгл. rows) <tr></tr>, колоне, односно податке у табели (енгл. table data) <td></td> и заглавља за колоне (енгл. table header) <th></th>[10]
<table border="2">
<tr>
<td>ред 1, колона 1</td>
<td>ред 1, колона 2</td>
</tr>
<tr>
<td>ред 2, колона 1</td>
<td>ред 2, колона 2</td>
</tr>
</table>
- одељак <div> служи као контејнер за груписање других елемената. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова великим блоковима елемената.[11]
- контејнер <span i div> за текст. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова за текстове.[11]
- хипервеза или веза (енгл. hyperlink) за реч, групу речи или слику. Притиском на дату везу врши се скок на други документ или други део истог документа. Реализује се помоћу ознаке <а>. Најважнији атрибут за везу је
href
у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију
), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).[12] Такође, могуће је поставити и атрибутtarget
којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self"
) у новом прозору ("_blank"
), родитељском прозору ("_parent"
frame), датотеку главног прозора ("_top"
- frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.[13]
<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
- слика <img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap"> енгл. image приказује се на страници преко URL адресе[14], нема ознаку за крај.[2] Опција
ismap
се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се коорденате шаљу на сервер.[14] Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.[15]
<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија" />
Формати текста[уреди]
- <b>подебљана слова</b> (енгл. bold)[8]
- <i>искошена - курзив слова</i> (енгл. italc)[8]
- <u>подвучен текст</u> (енгл. underline)[8]
- <del>
прецртана слова</del> (енгл. struckthrough)[16] - <big>велика слова</big> (енгл. big)[16]
- <small>мала слова</small> (енгл. small)[16]
- <sup>горњи индекс</sup>(енгл. superscripted)[16]
- <sub>доњи индекс</sub> (енгл. subscripted)[16]
- <code>
текст компјутерског кода
</code> (енгл. computer code)[16] - <pre>...</pre> дословни пренос текста, онако како је унет (енгл. preformatting)[16]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 „glsobe: tag, Приступљено 18. 11. 2012.” (на језику: (српски)). Sr.glosbe.com. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „ПМФ, Ниш - Увод у веб програмирање: HTML, др Млан Б. Тасић, предавања, Приступљено 18. 11. 2012.”. Pmf.ni.ac.rs. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Увод у језик HTML, септембар 2000, Приступљено 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Структуирање текста, септембар 2000, Приступљено 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ dev.w3.org - html5: comments, 11. 10. 2012., Приступљено 19. 11. 2012. 2012 (енглески)
- ↑ dev.w3.org html5: br – line break, 11. 10. 2012., Приступљено 19. 11. 2012. 2012 (енглески)
- ↑ dev.w3.org - html5: h1 – heading, 11. 10. 2012., Приступљено 19. 11. 2012. (енглески)
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 Informatica Argentina: HTML, Приступљено 23. 11. 2012. (шпански)
- ↑ 9,0 9,1 „lists, Приступљено 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ „HTML Tables, Приступљено 23. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ 11,0 11,1 „blocks, Приступљено 24. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Хипер везе, септембар 2000, Приступљено 24. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ „HTML target Attribute, Приступљено 24. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
- ↑ 14,0 14,1 w3schools: HTML <img> Tag, Приступљено 29. 11. 2012. (енглески)
- ↑ w3schools.com: HTML <img> usemap Attribute, Приступљено 29. 11. 2012. (енглески)
- ↑ 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 „HTML Tutorial, Приступљено 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Приступљено 12. 3. 2013.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
HTML на Викимедијиној остави. |
- HTML 4.01 – актуелна спецификација
- Конзорцијум за Веб – организација која је прописала HTML стандард
- W3C валидатор – алат за проверу исправности HTML докумената