1966
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1966 на Викимедијиној остави. |
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање.
- 2. јануар — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.
- 4. јануар — У Ташкенту се уз совјетско посредовање одржавао сусрет индијског и пакистанског премијера у ком је омогућен прекид рата између две земље.
- 10. јануар — Ташкентска декларација - мировни споразум између Индије и Пакистана, две стране договарају повлачење своје војске на границе из августа 1965, питање Кашмира није успело да се реши.
- 10. јануар — У Индији је преминуо премијер Лал Бахадур Шастри, наслеђује га Индира Ганди, ћерка бившег премијера Џавахарлал Нехруа.
- 15. јануар — Војни удар у Нигерији, први у историји државе.
- 17. јануар — У Нигерији друга војна фракција извршила контраудар.
- 17. јануар — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала.
- 24. јануар — Индира Ганди је постала премијер Индије.
- 26. јануар — Нови премијер Аустралије је Харолд Холт, такође либерал, после Роберта Мензиеса, током године расте аустралијски ангажман у Вијетнаму и поред великих протеста становништва.
Фебруар[уреди]
- 3. фебруар — Луна 9 била је прва летелица која се меко спустила на Месец.
- 12. фебруар — Јужновијетнамске и јужнокорејске снаге започињу масакре у селу Тај Винх.
- 14. фебруар — Уместо аустралијске фунте уведен аустралијски долар.
- 14. фебруар — Совјетски писци Јулиј Данијел и Андреј Сињавски осуђени су на пет односно седам година због објављивања "антисовјетских текстова".
- 22. фебруар — У Уганди је премијер Милтон Оботе преузео сву власт, свргао је председника Мутесу.
- 22. фебруар — Британска влада у склопу политике смањења војних трошкова објављује намеру да напусти базу Аден истовремено са давањем независности Федерацији Јужне Арабије. Фронт за ослобођење Јужног Јемена који подржава Египат, води герилску борбу против британског гарнизона и постепено стиче надзор над великим делом државе.
- 23. фебруар — Сиријски председник Амин ел Хафез из "панарапског" крила партије Баас збачен је од левог "великосиријског" крила партије на челу са начелником генералштаба Салах Јадидом. На место председника постављен је генерал Нур ад-Дин ел Атаси. Традиционално руководство партије Баас било је протерано. Дошло је до трајног раскола са ирачким огранком. Нову власт карактерисало је ватрено непријатељство према Израелу, нова власт је успоставило блиске односе са СССР.
- 24. фебруар — Гана, војни удар , председник Кваме Нкрумах збачен је док је био у у посети Пекингу. Власт преузима и оснива владу генерал Јосеф Анкрах. Војска распушта Странку народне конвенције, укида устав и прогања присталице председника Нкрумаха.
Март[уреди]
- 1. март — Венера-3 се срушила на Венеру, прва летелица која је дотакла другу планету.
- 2. март — Штампан први број листа Темпо, најстаријег спортског магазина на Балкану.
- 3. март — Формирана Београдска аутобуска станица.
- 4. март — Џон Ленон из Битлса изјавио лондонским новинама "сад смо популарнији од Исуса", та изјава ће у августу изазвати буру у САД.
- 5. март — Песма Евровизије 1966, победила је аустријска песма; југословенка Берта Амброж седма.
- 6. март — У Аустрији Народна странка осваја апсолутну већину на изборима. Прекинута је традиција коалиционих влада са социјалистима.
- 8. март — ФК Партизан у Београду победио прашку Спарту са 5:0 (у Прагу изгубио 4:1), и пласирао се у полуфинале Купа шампиона.
- 8. март — САД објавиле да ће знатно повећати број војника у Јужном Вијетнаму.
- 10. март — У Финској на превременим политичким изборима постижу велики успех социјалдемократи.
- 11. март — У Индонезији председник Сукарно предао извршна овлашћења генералу Сухарту
- 11. март — Француски председник Шарл де Гол је објавио повлачење француских јединица из команде НАТО, али Француска је и даље формално чланица савеза. Америчке базе у Француској су распуштене. Главна команда НАТО је пресељена у Белгију.
- 12. март — Међународни Раселов суд заседао је у Стокхолму.
- 26. март — Широм САД демонстрације против Вијетнамског рата.
- 31. март — Британски лабуристички премијер Харолд Вилсон је победом на изборима повећао уверљиву већину у Доњем дому парламента.
- 31. март — III пленум ЦК СКЈ, смањивање савезних инвестиција, подршка Привредној реформи, предузећа могу инвестирати било где у СФРЈ, не само у неразвијеним крајевима.
Април[уреди]
- 3. април — Луна 10 је прва летелица у Месечевој орбити.
- 13. април — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату.
- 15. април — Међународни Раселов суд након заседања у Стокхолму осудио је америчке ратне злочине и страхоте у Вијетнаму.
- 15. април — У Уганди је објављен Нови устав, њим је држава постала унитарна, спојена је дужност председника Републике и шефа владе.
- 18. април — 38. додела Оскара, најбољи филм "Моје песме, моји снови".
- 19. април — У Аустрији је канцелар Јозеф Клаус саставио једностраначку владу.
- 21. април — Хајле Селасије је посетио Јамајку, после је то за растафаријанце Grounation Day.
- 21. април — Андреј Громико. совјетски министар спољних послова у службеној посети Италији, потписан је споразум о повећању трговине између две државе. ФИАТ договара изградњу фабрике у СССР.
- 27. април — Састанак папе Павла VI и Андреја Громика у Ватикану.
- 28. април — Први већи окршај у герилском рату у Родезији, убијено седам герилаца.
- 29. април — У Вијетнаму се налази 250.000 америчких војника.
- 30. април — Антон Лавеј основао је у Сан Франциску Цркву Сатане.
Мај[уреди]
- 3. мај — Први број часописа "Džuboks".
- 4. мај — Тајланд се уплиће у вијетнамски сукоб и шаље свој корпус у помоћ јужновијетнамској војсци.
- 8. мај — У Алжиру влада национализује руднике, потом банке и осигуравајућа друштва.
- 11. мај — Финале Купа шампиона 1966. у Бриселу: Реал Мадрид - ФК Партизан 2:1.
- 15. мај — Индонезија позива Малезију на мировне преговоре.
- 16. мај — Политбиро Комунистичке партије Кине је прихватио ставове Мао Цедунга, чиме је званично покренута Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.
- 16. мај — The Beach Boys издају албум Pet Sounds а Боб Дилан Оn Blonde.
- 16. мај — Избијају штрајкови британских помораца, блокиране су главне луке.
- 17. мај — Грчка и турска влада започеле су директне преговоре намерни да реше кипарско питање.
- 20. мај — Прстенасто помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-90 % диска.
- 26. мај — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.
- 27. мај — Вођа финских социјалдемократа Рафаел Пасио основао је леву владу коју су подржали и комунисти.
- 28. мај — Проглашен крај конфронтације Индонезије и Малезије.
Јун[уреди]
- 1. јун — ДР Конго: бивши премијер Еваристе Кимба и тројица министара обешени пред 50.000 гледалаца, осуђени због планирања пуча.
- 2. јун — Surveyor 1 је прва америчка летелица која се мекано спустила на Месец.
- 10. јун — У одбрани од израелских напада на јорданској територији помаже ирачка и саудијска војска. Краљ Хусеин сиријској и палестинској војсци не одобрава приступ у страху од покушаја нарушавања власти.
- 13. јун — У случају Миранда против Аризоне Врховни суд САД пресудио је да полиција мора да обавести осумњиченог о његовим правима пре испитивања (You have the right to remain silent...).
- 14. јун — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.
- 15. јун — Вође држава Заједничке Афро-мадагаскарске Организације састали су се у Тананаривеу и потписали споразум о међусобној политичкој и економској сарадњи.
- 16. јун — Седница Извршног Комитета ЦК СКЈ, расправљано о питању "Извесних деформација" у раду неких органа Државне безбедности, формирана партијско-државна комисија за испитивање проблема. -Основан Кајакашки савез Југославије.
- 25. јун — Југославија и Ватикан су обновили дипломатске односе.
- 25. јун — Де Гол у посети СССР се изјаснио за расформирање блокова и Европу држава.
- 30. јун — Ричард Хелмс је постао директор ЦИА.
Јул[уреди]
- 1. јул — Одржан је „Брионски пленум“ ЦК СКЈ, на којем су из руководства партије смењени Александар Ранковић и Светислав Стефановић Ћећа.
- 1. јул — У Великој Британији тек након дуготрајних преговора постигнуто компромисно решење штрајка помораца, нанете су велике штете трговини. Британска влада декретом замрзава цене и плате на годину дана настојећи да заустави инфлацију. Традиционални савез између лабуриста и синдиката почиње да попушта.
- 2. јул — СССР је повећао помоћ ДР Вијетнаму. САД интензивира војне операције у Вијетнаму, сукоб се додатно заоштрава.
- 4. јул — У САД ступио на снагу Закон о слободи информација. Општа мобилизација у Северном Вијетнаму.
- 11. јул — Почело је Светско првенство у фудбалу 1966. у Енглеској.
- 12. јул — Распуштен партијски комитет у Секретаријату иностраних послова, наводно, место концентрације Ранковићевих снага.
- 13. јул — Ричард Спек убио осам медицинских сестара студентица у Чикагу.
- 14. јул —Јорданска влада прекида односе са ПЛО. Палестинци своје избегличке кампове потом претварају у ослобођена подручја, оружано се супротстављају сваком покушају уплитања јорданске војске. Због нових упада палестинских герилаца израелске оружане снаге нападају јорданску и сиријску територију и долази до страдања цивилног становништва, УН то осуђују.
- 15. јул — Седница свих пет већа Савезне скупштине, акламацијама прихваћена оставка Александра Ранковића и избор Коче Поповића за потпредседника Југославије.
- 29. јул — Побуна северњачких младих официра у Нигерији, убијен је премијер Балева, власт преузима војни шеф државе Џонсон Агуи-Иронси из племена Ибо. Он је побуњенике наговарао да се предају и настојао је да централизује државу. У северним покрајинама у којима живи муслиманско становништво низали су се погроми припадника племена Ибо које се оптуживало да монополизује јавне функције и рентабилне послове. Неки делови војске дигли су побуну. Председник Иронси је заробљен и убијен. Власт преузима Јакубу Говон, такође пореклом из северних покрајина, али хришћанин. Он је наговарао побуњенике да се врате у касарне и обећао је да ће укинути повластице племена Ибо. У североисточној покрајини Бијафра, средишту племена Ибо, генерал Одемегву Ојукву основао је аутономну владу која је одбијала све предлоге споразума.
- 29. јул — Боб Дилан повређен у несрећи на мотоциклу у Вудстоку, Њујорк.
- 30. јул — Контроверзно финале Светског шампионата: Енглеска - Немачка 4:2, после продужетака (споран трећи гол Енглеза), титула за Енглеску. -Индира Ганди са Титом на Брионима.
Август[уреди]
- 1. август — Чарлс Витмен убио снајпером 13 људи са куле Универзитета у Тексасу у Остину.
- 5. август — Почела је иградња Светског трговачког центра.
- 5. август — Мартин Лутер Кинг је погођен каменом док је водио марш за грађанска права у Чикагу.
Април[уреди]
- 6. август — Битлси издали албум Revolver.
- 11. август — Џон Ленон се у Чикагу извинио због изјаве да је популарнији од Исуса.
- 14. август — Лунар орбитер 1 је први амерички орбитер око Месеца.
- 15. август — Сиријско-израелски окршај у Галилејском језеру.
- 19. август — У источној Турској у земљотресу Вартоу погинуло је 2.394 особа.
Април[уреди]
- 26. август — Први већи окршај између СВАПО и јужноафричких снага у Намибији, почетак Јужноафричког граничног рата.
- 27. август — Посета Шарла де Гола посета Француској Сомалској Обали, данас Џибути, праћена нередима, де Гол наређује нови референдум о статусу.
- 29. август — Последњи концерт Битлса одржан је у Кандлестик Парку у Сан Франциску.
- 30. август — Почело је Европско првенство у атлетици 1966. у Бидимпешти.
- 31. август — Дорси снимили су снимили свој албум The Doors.
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Пад авиона компаније Британија ервејс код Љубљане, 98 мртвих.
- 2. септембар — Ралф Х. Баер је дошао на идеју за видеоигре.
- 5. септембар — Извршни комитет ЦК СК Србије је усвојио извештај Комисије за испитивање злоупотреба у СДБ: Служба затворена према друштву, оптерећена претензијама да прати, оцењује и утиче на целокупни друштвени живот (опсежно и тенденциозно праћење "антисоцијалистичких појава" у Београду и политика дискриминације према народностима.
- 6. септембар — У парламенту Кејптауна од стране неуравнотежене особе избоден је и убијен јужноафрички премијер Хендрик Френш Верверд. Наследио га је Балтазар Ворстер који као и свој претходник наставља непопустљиво да брани повластице беле мањине -Отворена Метрополитен опера у Њујорку.
- 8. септембар — На америчкој ТВ мрежи НБЦ емитована је прва епизода ТВ серије Звездане стазе.
- 14. септембар — Шеста, проширена, седница ЦК СК Србије, оштра осуда бирократско-националистичке праксе, политичких злоупотреба, деформација у СДБ..., из партије искључени Војин Лукић и Живота Савић, предложено да се искључи и Ранковић.
- 19. септембар — Основана Математичка гимназија у Београду.
- 25. септембар — Светско првенство у гимнастици у Дортмунду, златну медаљу освојио је Мирослав Церар.
- 30. септембар — Бивши британски протекторат Бечуана постао је независна република Боцвана и постаје део Комонвелта. За председника је именован Сереце Кхама из Демократске странке.
- 30. септембар — Балдур фон Ширах и Алберт Шпер пуштени из затвора. -Михајло Михајлов осуђен на годину дана затвора због покушаја издавања часописа.
Октобар[уреди]
- 3. октобар — Тито и Гамал Абдел Насер у Индији, разговори о несврстаности.
- 4. октобар — Бивши британски протекторат Басутоланд постао је независна држава Лесото. Шеф државе је краљ Мешоешое II, премијер је Либау Џонатан, вођа Националне странке -Представљена прва Toyota Corolla.
- 6. октобар — ЛСД забрањен у САД, укључујући и научна истраживања.
- 15. октобар — У САД основана Партија црних пантера, револуционарна левичарска организација црнаца.
- 26. октобар — НАТО премешта седиште из Париза у Брисел.
- 26. октобар — УН су опозвале мандат за управљање Југозападном Африком (Намибија) који је био предат Јужноафричкој Републици а подручје је подвргнуто под директну врховну власт УН. Међутим, јужноафричка влада није признала ту одлуку и покушала је да припоји ту регију. УН на предлог В. Британије усвојиле су економске санкције против расистичке владе Родезије. Португал и Јужноафричка Република одбијају да их примене.
- 27. октобар — Генерална скупштина УН опозива мандат Јужне Африке у Намибији.
Новембар[уреди]
- 4. новембар — Катастрофална поплава у Италији, река Арно пробила је насип и тешко погодила економију и уметничку баштину у Фиренци.
- 5. новембар — Тридесет осам афричких држава тражи од В. Британије да употреби силу против одметнуте беле владе у Родезији. Мидтерм избори у САД: Едвард Брук из Масачусета је први црнац у Сенату САД од Реконструкције; глумац Роналд Реган изабран је за гувернера Калифорније.
- 9. новембар — Срели се Јоко Оно и Џон Ленон.
- 13. новембар — Инцидент у Саму; израелски напад на село Саму на јорданској Западној обали.
- 14. новембар — Отворен први бутик у Београду "Eva".
- 27. новембар — Почетак рада ХЕ Бајина Башта (365 MW), највећег објекта на Дрини, председник Тито је свечано пустио у рад.
- 28. новембар — У Бурундију официр Мајкл Микомберо организовао је државни удар. Срушио је монархију, прогласио се председником Републике. Нова влада такође је осигурала власт племена Туци и успоставила једностраначки систем.
- 30. новембар — Барбадос је постао независан од В. Британије.
Децембар[уреди]
- 6. децембар — Битлси почели снимање албума Pepper's Lonely Hearts Club Band.
- 8. децембар — Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и члана посаде. -Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 држава, укључујући СССР и САД.
- 9. децембар — Председник Тито помиловао је од кривичног гоњења Ранковића, Стефановића и још 16 чланова групе која је "противуставно деловала и злоупотребила службене функције и овлашћења СДБ".
- 14. децембар — У Шпанији одржан референдум о прихватању органског закона који предвиђа рестаурисање монархије наког Франкове владавине.
- 15. децембар — У Холандији је пала Калсова влада. Формирана је нова коалиција умерених странака које је предводио Јеле Зилстра.
- 20. децембар — Након што је Чехословачка снабдела кипарску владу оружјем дошло је до продубљења кипарске кризе.
- 22. децембар — Након неуспешних преговора са британском владом, премијер Родезије Иан Смит је изјавио да је Родезија већ република и да је изашла из Комонвелта.
- 26. децембар — Маулана Каренга осмислио је празник Кванза за Афроамериканце.
- 30. децембар — САД су суспендовале продају вишка хране (програм "Храна за мир") Југославији јер она тргује са Северним Вијетнамом. Београдска милиција растерује протест против рата у Вијетнаму.
- 31. децембар — Милован Ђилас је пуштен из затвора где је био од 1962.
- 31. децембар — Мобутуова влада у ДР Конгу преузима белгијску рударску фирму Union Minière du Haut Katanga, која је подстицала одцепљење Катанге и надгледала велико богатство те регије.
Датум непознат[уреди]
У Танту је потврђен мандат за дужност генералног секретара УН.
У Италији Алдо Моро подноси оставку. Мандат за састављање нове владе поново је поверен Мору који формира своју трећу владу левог центра.
У Турској је изабран за председника генерал Цевдет Сунај.
у СР Немачкој либерали се повлаче из владајуће коалиције. Канцелар Ерхард подноси оставку, замењује га Курт Георг Киесингер који је саставио владу велике коалиције која је обухватила демохришћане и социјалдемократе. Министар спољних послова Немачке је Вили Брант, заговорник отворене политике према источним државама.
У првим месецима политичка клима у Италији погоршана је због разоткривања наводног организовања државног удара који су у лето 1964. припремали делови оружаних снага и тајних служби (СИФАР) а скривали су их високопозиционирани политичари.
У Ираку председник Абд ес-Салам Ариф је погинуо у ваздухопловној несрећи. Наследио га је његов брат Абд ар-Рахман Ариф.
Велибор Васовић отишао је из ФК Партизана у амстердамски АФК Ајакс.
На конференцији Варшавског пакта у Букурешту Николае Чаушеску предлаже паралелно и поступно распуштање снага НАТО и Варшавског пакта. Румунија се потврђује као најсамосталнија источна држава.
Кантерберијски надбискуп Артур Ремзи посетио је Ватикан. Састао се са папом Павлом VI, договорено је приближавање Католичке и Англиканске цркве.
СФРЈ: Петогодишњи план привредног и друштвеног развоја и разрада привредне реформе из 1965.
Етиопија усваја неколико уставних амандмана којима се уводи влада одговорна парламенту. Хаиле Селасије је ипак апсолутистички владао политичким животом у држави. Због неспровођења одговорне аграрне реформе економија у Етиопији је стагнирала.
У Горњој Волти председник Јамеого је присиљен да поднесе оставку од групе официра које је предводио пуковник Сангуоле Ламизана, он је преузео дужност председника републике и премијера.
Трговачки споразум Југославије са Ираном и Пољском.
Поправља се стање у италијанској економији и превладава се рецесија из протекле две године. Социјалистичка конституанта потврдила је поновно уједињење социјалиста и социјалдемократа чиме је створена јединствена социјалистичка странка.
Светско првенство у веслању на Бледу.
Шпанска влада затворила је границе с Гибралтаром и поново истакла право на тај териториј. Становништво Гибралтара одлучно настоји одржати везе са В. Британијом.
Откривена дугорочна потенцијација, могући ћелијски механизам учења и памћења, Терје Ломо, Осло.
Малави, независна држава у склопу британског Комонвелта, постаје република. Хастингс Банда именован је за председника, успоставио је власт. Влада се приближавала расистичкој Родезији и Јужноафричкој Републици и с њима склапа важне трговачке споразуме.
Амилкар Кабрал вођа ПАИГЦ објавио је ослобађање половине територије Португалске Гвинеје.
Руководство СФРЈ: Председник Републике: Јосип Броз Тито Председник Савезног извршног већа: Петар Стамболић Председник Савезне скупштине: Едвард Кардељ
Телевизијске серије: "Црни снег", "Лаку ноћ децо" (1966-67), "Људи и папагаји" ТВ Београд
Рођења[уреди]
За више информација погледајте: Категорија:Рођени 1966.
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Ивица Дачић, српски политичар
- 1. јануар — Тихомир Орешковић, хрватски политичар
- 17. јануар — Љупчо Георгијевски, македонски политичар
- 19. јануар — Стефан Едберг, шведски тенисер
- 23. јануар — Драгана Мркић, српска глумица
- 29. јануар — Ромарио, бразилски фудбалер
Фебруар[уреди]
- 1. фебруар — Лорен Гарније, техно-продуцент
- 5. фебруар — Рок Петрович, словеначки скијаш
Март[уреди]
- 8. јануар — Христо Стоичков, бугарски фудбалер
Фебруар[уреди]
- 20. фебруар — Синди Крофорд, амерички модел
- 25. фебруар — Теа Лиони, америчка глумица и продуцент
- 28. фебруар — Јован Вранишковски, архиепископ охридски СПЦ
Март[уреди]
- 1. март — Зак Снајдер, режисер, продуцент и сценариста
- 4. март — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш
- 19. март — Ања Рупел, певачица
- 24. март — Браћа Теофиловићи, певачи
- 27. март — Жарко Паспаљ, југословенски и српски кошаркаш
Април[уреди]
- 9. април — Синтија Никсон, америчка глумица
- 11. април — Лиса Стенсфилд, кантауторка, глумица]
- 15. април — Саманта Фокс, певачица
Мај[уреди]
- 12. мај — Стивен Болдвин, амерички глумац
- 21. мај — Звездан Терзић, фудбалер, председник ФСС
- 24. мај — Ерик Кантона, француски фудбалер
Јун[уреди]
- 13. јун — Небојша Медојевић, црногорски политичар
- 14. јун — Индира Радић, певачица
- 16. јун — Џенет Џексон, певачица и глумица
- 21. јун — Иван Тасовац, пијаниста, дир. Београдске филхармоније
- 22. јун — Јагош Марковић, позоришни редитељ
- 28. јун — Џон Кјузак, глумац
- 30. јун — Мајк Тајсон, боксер
Јул[уреди]
- 15. јул — Клаудија Велс, глумица
- 20. јул — Енрико Пења Нието, председник Мексика
- 21. јул — Сара Вотерс, британска књижевница
Август[уреди]
- 17. август — Џими Вејлс, оснивач и председник Викимедија удружења
- 14. август — Хали Бери, америчка глумица
- 15. август — Оливера Јовићевић, српска новинарка
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Тим Хардавеј, амерички кошаркаш
- 2. септембар — Салма Хајек, глумица
- 9. септембар — Бојана Лекић, новинарка
- 13. септембар — Игор Радојичић, политичар и електро инжењер
- 13. септембар — Филип Шоваговић, глумац и редитељ
- 15. септембар — Дејан Савићевић, фудбалер
Октобар[уреди]
- 13. октобар — Мирко Пајчин, певач
- 19. октобар — Дејвид Камерон, британски премијер
- 19. октобар — Горчин Стојановић, позоришни и филмски редитељ
- 24. октобар — Роман Абрамович, тајкун
- 30. октобар — Зоран Милановић, премијер Хрватске
- 30. октобар — Абу Мусаб ел Заркави, герилац и терориста
Новембар[уреди]
- 12. новембар — Дејвид Швимер, амерички глумац
- 16. новембар — Кристијан Лоренц , клавијатуриста Рамштајна
- 23. новембар — Венсан Касел, глумац
Децембар[уреди]
- 8. децембар — Шинеад О'Конор, кантауторка
- 18. децембар — Ђанлука Паљука, италијански фудбалер
- 19. децембар — Алберто Томба, скијаш
- 28. децембар — Калиопи, певачица
Смрти[уреди]
За више информација погледајте: Категорија:Умрли 1966.
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Венсан Ориол, бивши председник Француске (*1884)
- 11. јануар — Алберто Ђакомети, швајцарски вајар и сликар (*1901)
- 11. јануар — Лал Бахадур Шастри, премијер Индије (*1904)
- 16. јануар — Чедомир Миндеровић, књижевник, борац, дипломата (*1912)
- 14. јануар — Сергеј Корољов, ракетни научник (*1907)
Фебруар[уреди]
- 1. фебруар — Бастер Китон, амерички редитељ и глумац (*1895)
- 13. фебруар — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња (*1874)
- 20. фебруар — Честер В. Нимиц , адмирал флоте САД (*1885)
Март[уреди]
- 5. март — Ана Ахматова, песникиња (*1889)
Април[уреди]
- 3. април — Батиста Фарина Пининфарина, дизајнер аутомобила (*1893)
- 13. април — Абдул Салам Ариф, пуковник, председник Ирака (*1921)
- 21. април — Јозеф Дитрих , генерал СС (*1892)
Мај[уреди]
- 7. мај — Станислав Јержи Лец, сатиричар и афористичар (*1909)
Јун[уреди]
- 30. јун — Ђузепе Фарина, први шампион Формуле 1 (*1906)
Јул[уреди]
- 23. јул — Монтгомери Клифт, глумац (*1920)
- 26. јул — Александар Симић, специјалиста-радиолог (*1899)
Август[уреди]
- 23. август — Иван Сарић, српски бициклиста. (*1876)
- 24. август — Тадеуш Бор-Коморовски, пољски генерал и командант Пољске домовинске армије током Варшавског устанка.
Септембар[уреди]
- 6. септембар — Хендрик Верверд, премијер Јужне Африке (*1901)
- 7. септембар — Нектарије Круљ, митрополит дабробосански (*1879)
- 14. септембар — Џемал Гурсел , генерал, председник Турске (*1895)
- 26. септембар — Милан Дединац, књижевник, драматург, позоришни критичар (*1902)
- 28. септембар — Андре Бретон, књижевник, оснивач надреализма (*1896)
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
- 4. новембар — Дитрих фон Шолтиц, последњи нацистички командант Париза (*1894)
- 8. новембар — Бернард Зондек, гинеколог, проналазач теста у трудноћи (*1891)
Децембар[уреди]
- 5. децембар — Силвер Мас, белгијски бициклиста. (*1909)
- 15. децембар — Волт Дизни, амерички цртач анимираног филма и продуцент (*1901)
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Алфред Кастлер
- Хемија — Роберт Сандерсон Маликен
- Медицина — Пејтон Раус и Чарлс Брентон Хагинс
- Књижевност — Шмуел Јосиф Агнон и Нели Закс
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
