Americij

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Americij,  95Am
Americium microscope.jpg
Americij u periodnom sistemu
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Americij, Am, 95
Serija Aktinoidi
Grupa, Perioda, Blok Ac, 7, f
Izgled srebrenasto bijeli metal
Zastupljenost 0 %
Atomske osobine
Atomska masa 243,061375 u
Atomski radijus (izračunat) 184 (-) pm
Kovalentni radijus - pm
Van der Waalsov radijus 228,5 pm
Elektronska konfiguracija [Rn] 5f77s2
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 32, 25, 8, 2
1. energija ionizacije 578 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Kristalna struktura heksagonalna
Gustoća 13670 kg/m3
Magnetizam paramagnetičan ( = 7,1 · 10−4)[1]
Tačka topljenja 1449 K (1176 °C)
Tačka ključanja 2880 K (2607 °C)
Molarni volumen 1,778 · 10-5 m3/mol
Toplota isparavanja 238,5 kJ/mol
Toplota topljenja 14,4 kJ/mol
Brzina zvuka m/s
Specifična toplota 0,11 J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 147,1[2] S/m pri 293,15 K
Toplotna provodljivost 10[2] W/(m · K) kod 300 K
Hemijske osobine
Oksidacioni broj 2, 3, 4, 5, 6, (7)
Elektrodni potencijal −2,070 V
(Am3+ + 3e → Am)
Elektronegativnost 1,3 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
240Am

sin

50,8 h ε 240Pu
α (1,9 · 10−4 %) 236Np
241Am

sin

432,2 god α (≈ 100 %) 5,486 237Pu
SR (4,3 · 10−10 %) ? ?
242Am

sin

16,02 h β (≈ 82,7 %) 0,665 242Cm
ε (17,3 %) 0,751 242Pu
243Am

sin

7370 god α (≈ 100 %) 5,438 239Np
SR (4,7 · 10−9 %) ? ?
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja

Oznaka upozorenja nepoznata[3]
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: /
S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element

Radioaktivni element
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Americij (latinski - americium) jeste sintetički hemijski element sa simbolom Am i atomskim brojem 95. Spada u grupu aktinoida. To je radioaktivni metal, dobiven bombardovanjem plutonija neutronima. Otkriven je 1944. godine u metalurškom laboratoriju Univerziteta u Čikagu od strane Glenn T. Seaborg, Ralph A. James, Stanley G. Thompson i Albert Ghiorso. Ime potiče od kontinenta Amerika. Pored europija je jedini element nazvan po jednom kontinentu.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Americij ima specifičnu težinu od oko 13,67 g/cm3 i tačku topljenja od 1176 °C. Svježe dobiveni americij je srebrenobijeli metal, koji stajanjem na sobnoj temperaturi poprimi mat sjaj. Vrlo lahko se može kovati i deformirati. Veoma je reaktivan sa kisikom, te se rastvara u kiselinama. U alkalnim sredinama je stabilan.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Weast, Robert C. (gl. ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics, 70. izd. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990. str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9.
  2. ^ a b Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3, str. 18–23.
  3. ^ EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]


Nuvola apps edu science.svg Nedovršeni članak Americij koji govori o hemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.