Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Сандра Булок

Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock, рођена 26. јула 1964. у Арлингтону, Вирџинија, САД) је америчка филмска глумица, комичарка, продуцент и најплаћенија холивудска звезда свих времена.

Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године. За улогу у филму Гравитација, једном од критички и комерцијално најуспешнијих филмова свих времена, Булокова је била номинована за Награду BAFTA, Златни глобус и Оскара за најбољу главну глумицу.

Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица у историји филма, а на Форбсовој листи најплаћенијих холивудских звезда, заузела је прво место и наредне две године – 2013. и 2014, са зарадом од 51 милион долара. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Nikola Pasic.jpg

Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845Београд, 10. децембар 1926) је био српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.

Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је председник Владе Краљевине Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је председник Владе у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Од 1921. до 1924. био је председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Илустрација планете Fomalhaut b која кружи око звезде Fomalhaut (пуна величина: 3.000 × 2.000 *)

Илустрација планете Fomalhaut b која кружи око звезде Fomalhaut
(пуна величина: 3.000 × 2.000)

HSAktuell.svg

Вести

Фидел Кастро
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Наполеон I Бонапарта

Остали догађаји: 9. децембар10. децембар11. децембар

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Да ли сте знали...

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
  • ... да је Дунав друга по величини река у Европи?
  • ... да је Краљево претходно носило назив Карановац?
  • ... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
  • ... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
  • ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
  • ... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 42,8 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,3 милиона написано на енглеском, а преко 342.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 190.705 корисника отворило налог, а од тога је 1.031 активан. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти