1993

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1990 1991 199219931994 1995 1996
1993 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1993
MCMXCIII
Ab urbe condita 2746
Islamski 1413 – 1414
Iranski 1371 – 1372
Hebrejski 5753 – 5754
Bizantski 7501 – 7502
Koptski 1709 – 1710
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2048 – 2049
 - Shaka Samvat 1915 – 1916
 - Kali Yuga 5094 – 5095
Kineski
 - Kontinualno 4629 – 4630
 - 60 godina Yin Voda P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11993
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1993 (MCMXCIII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).


Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - Izdata novčanica od 100.000 dinara (djevojka sa maramom).
  • 3. 2. - Zvaničnici Klintonove administracije izjavili da neće pritiskati muslimansku stranu da prihvati Vens-Ovenov plan, jer smatra da je nepraktičan i da "nagrađuje etničko čišćenje" (ali 10. 2. promenili stav).
  • 5. 2. - Federalizacija Belgije.
  • 6. 2. - Zvaničnici UN govore o novoj rundi etničkog čišćenja u istočnoj Bosni i Hercegovini (sela oko Zvornika i Trebinje), što diplomate pripisuju mapi iz mirovnog plana.
  • 6. 2. - Navodno granatiran Šibenik - šest godina kasnije procurilo da su eksplozije bile inscenirane zbog izbora (grad sutradan zaista gađan "orkanima")[1].
  • 7. i 21. 2. - Coat of arms of Croatia.svg Izbori za Županijski dom u Hrvatskoj, HDZ ima najviše mjesta.
  • 9. 2. - Generalni sekretar UN Boutros-Ghali podržava mirovni plan za BiH, okrivljuje muslimansku delegaciju za zastoj u pregovorima.
  • 9. 2. - Radoje Kontić je novi premijer SRJ, umesto Milana Panića smenjenog krajem prošle godine.
  • 10. 2. - Nova vlada u Srbiji, premijer Nikola Šainović (manjinska SPS-ova vlada, sa podrškom SRS).
  • 10. 2. - Mani pulite u Italiji - poslanik Claudio Martelli daje ostavku, sledi još niz političara.
  • 12. 2. - Vlada BiH odbija humanitarne dostave od UN za Sarajevo, dok se iste ne obezbede opkoljenim Muslimanima u istočnoj Bosni.
  • 12. 2. - Rusija imenovala Vitalija Čurkina za svog medijatora u balkanskim pregovorima.
  • 15. 2. - Izdata novčanica od 500.000 dinara (mladić).
  • 17. 2. - Sadako Ogata iz UNHCR-a jednostrano suspendovala operacije pomoći u većem delu BiH, osuđujući i srpsku i muslimansku stranu za ometanje konvoja (Srbi zaustavljaju konvoje prema istočnobosanskim enklavama) - Butros-Gali poništio njenu odluku dva dana kasnije.
  • 19. 2. - Rezolucija 807: mandat UNPROFOR produžen do 31.3.'93, poziva se na mere za poboljšanje njegove sigurnosti.
  • 22. 2. - Rezolucija 808: trebalo bi osnovati međunarodni tribunal za gonjenje osoba optuženih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava u bivšoj Jugoslaviji od 1991 (vidi maj).
  • 23. 2. - 3. 3. - Barže u Srbiji blokiraju Dunav, protestujući zbog embarga.
  • 24. 2. - Kanadski premijer Brian Mulroney daje ostavku,
  • 26. 2. - Prvi teroristički napad na WTC u New Yorku - od eksplozije kamioneta u podzemnoj garaži gine šest osoba.
  • 27. 2. - U stanici Štrpci (BiH) oteto 19 putnika Muslimana iz voza Beograd-Bar.
  • 27. 2. - Dobivena vršna .hr domena, čime je Hrvatska i službeno dobila svoj virtualni identitet u prostoru mreže Internet. Upravljanje vršnim .hr prostorom je povjereno ustanovi CARNet.
  • 28. 2. - Neuspjelim policijskim prepadom na davidijansku farme u teksaškom gradu Wacou započinje Opsada u Wacou.
  • 28. 2. - Američki avioni počinju dostavljanje humanitarnih pošiljki padobranom u istočnoj Bosni (Cerska, Žepa, Konjević Polje).
  • 28. 2. - Poruka Klintona Miloševiću: u slučaju konflikta na Kosovu izazvanog srpskim akcijama "SAD su spremne da pošalju vojne snage protiv Srba na Kosovu i dalje u Srbiji"[2] (potvrda slične poruke predsednika Buša iz decembra).

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Srušena džamija u Ahmićima.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 5. - Pierre Bérégovoy, francuski premijer do 29. 3., izvršio samoubistvo.
  • 1. 5. - Bombaš-samoubica iz Tamilskih tigrova ubio predsednika Šri Lanke Ranasinghe Premadasu.
  • 1. 5. - Izdata novčanica od 100.000.000 dinara (mladić).
  • 2. 5. - U Atini, Radovan Karadžić pod pritiskom potpisao Vens-Ovenov plan, pod uslovom da ga prihvati skupština RS.
  • 5-6. 5. - Skupština Republike Srpske na Palama odbila Vens-Ovenov plan iako su je ubeđivali predsednik SRJ Dobrica Ćosić, predsednik Srbije Slobodan Milošević, i premijer Grčke Konstantin Micotakis (konačna odluka prepuštena referendumu).
  • 5. 5. - Vlade Srbije i Jugoslavije izjavljuju da će prekinuti pomoć bosanskim Srbima, osim humanitarne (radikali Vojislava Šešelja se zbog ovoga udaljavaju od Miloševića).
  • 6. 5. - Rezolucija 824: Srebrenica, Sarajevo, Tuzla, Žepa, Goražde, Bihać označeni kao "sigurna područja".
  • 7. 5. - Srušene Ferhat-pašina džamija i Arnaudija džamija u Banjoj Luci (Ferhadija obnovljena 2016).
  • 9. 5. - HVO napada Mostar, proterivanje Muslimana (izveštava se o umešanosti Hrvatske); primirje u istočnoj Bosni.
  • 13. 5. - Napad VRS na Muslimane u Brčkom.
  • 15. 5. - Pjesma Eurovizije u Irskoj: pobjedila Niamh Kavanagh iz Irske; prvo učešće Hrvatske (Put, 15), BiH (Fazla, 16) i Slovenije.
  • 15. 5. - Izdata novčanica od 500.000.000 dinara (djevojka sa maramom).
  • 15 - 16. 5. - Bosanski Srbi glasali na referendumu protiv Vens-Ovenovog plana i za nezavisnost Republike Srpske.
  • 18. 5. - Admira Ismić i Boško Brkić ubijeni snajperom na Vrbanja mostu u Sarajevu (→ film "Romeo i Julija u Sarajevu").
  • 21. 5. - SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Španija dogovaraju strategiju za čuvanje sigurnih zona u BiH - Izetbegović to naziva stvaranjem rezervata za Muslimane.
  • 21. 5. - Napadi VRS na Maglaj.
  • 21. 5. - Predsednik SRJ Ćosić odbija posmatrače na granici SRJ i RS.
  • 24. 5. -  Eritreja stiče nezavisnost od Etiopije.
  • 24. 5. - Spor Hrvatske i Slovenije oko granice na rijeci Dragonji.
  • 25. 5. - Rezolucijom 827 Saveta Bezbednosti UN osnovan Haški tribunal.
  • 27. 5. - Predsednik SRJ Ćosić se sastao sa generalima VJ - povod za smenu.
  • 30. 5. - Jake borbe u Sarajevu, Goraždu i Brčkom.
  • 30. 5. - Albanski predsednik Beriša traži slanje NATO trupa na Kosovo.

Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - HVO se uz pomoć tenkova VRS vratio u Žepče.
  • 1. 7. - Pucnjava u Ulici 101 California: poremećeni čovek ubio osmoro u prostorijama pravne firme u San Franciscu pre nego što se i sam ubio - događaj će biti povod za oštrije odredbe protiv kriminala.
  • ca. 6. 7. - Francuski general Jean Cot novi komandant UN u bivšoj Jugoslaviji.
  • 5. 7. - Danielle Mitterrand, žena francuskog predsednika, stigla u Beograd gde poziva pred. Miloševića na Draškovićevo oslobađanje.
  • 9. 7. - Predsednik Srbije, Slobodan Milošević, abolirao bračni par Drašković (Vuk štrajkovao glađu od 1. 7.).
  • 10. 7. - ARBiH zauzela Fojnicu.
  • 13. 7. - Nov talas etničkog čišćenja Muslimana u Mostaru.
  • 14. 7. - Dafina Milanović, vlasnica Dafiment banke, vraćena sa mađarske granice.
  • 19. 7. - Mirotvorci preuzeli bolnicu za mentalno hendikepiranu djecu "Drin" kod Fojnice - osoblje je napustilo zbog borbi u okolini.
  • 20. 7. - Napad VRS na Igmanu.
  • 20. 7. - Belgijski ino-ministar Willy Claes upozorava Hrvatsku da može biti izložena sankcijama ako ne obustavi napade na Muslimane u Bosni.
  • 20. 7. - Vince Foster, zamjenik pravnog zastupnika Bijele kuće, čini samoubistvo.
  • 21. 7. - Na aerodromu u Mariboru otkriveno 120 tona oružja (namenjeno Bosni).
  • 22. 7. - Na Sarajevo palo 3777 granata.
  • 23. 7. - Zvanični kurs jugoslovenskog dinara je osam miliona za marku (na ulici 12,5 m.), juče puštena novčanica od 50 miliona, mesečna inflacija 431%.
  • 28. 7. - Neki pripadnici Armija BiH počinili ratni zločin, izvršivši pokolj nad Hrvatima u selu Doljanima kod Jablanice, kad su ubili 63 Hrvata.
  • 28. 7. - Posmatrači OEBS moraju napustiti Kosovo, Sandžak i Vojvodinu jer im vlada SRJ odbija produžiti mandat.
  • srpanj - Neki pripadnici Armije BiH su izvršili pokolj u selu Gračanici kod Bugojna, kada su ubili 21 Hrvata.
  • 30. 7. - Predsednik Izetbegović u Ženevi ubeđen da podrži Oven-Stoltenbergov plan (tri etničke republike).
  • 30. 7. - Prokopan Sarajevski tunel.
  • 31. 7. - Glumac Žarko Laušević u Podgorici, u onome što je ocenjeno kao prekoračenje nužne odbrane, ubio dvojicu napadača na sebe i brata.
  • 31. 7. - Umro belgijski kralj Baudouin I od Belgije, nasleđuje Albert II.
  • jul - Neuspeli dogovor Hrvatske i krajiških Srba za otvaranje Masleničkog mosta, nastavak granatiranja.

Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • jul-avgust? - "Bela ruža" i "Nova Vizantija" blokiraju saobraćaj na Dunavu.
  • 2. 8. - Srpska artiljerija prekinula pontonski most kod Maslenice (hrvatska strana odbila predati područje pod nadzor UN).
  • 4. 8. - Nakon Bjelašnice snage VRS zauzele i Igman.
  • 5. 8. - Objavljeno otkriće stele iz Tel Dana, moguće prvog arheološkog dokaza postojanja Davidove loze.
  • 9. 8. - Rezolucija 855 povodom odbijanja SRJ da se produži misija OEBS (Kosovo, Sandžak, Vojvodina).
  • 9. 8. - NATO pristaje da bombarduje srpske položaje oko Sarajeva, ali samo po odobrenju Generalnog sekretara UN.
  • 10. 8. - Vojnici HVO ubili 9 muslimanskih civila u selu Mokronoge (Duvno).
  • 13. 8. - SRJ: izdata novčanica od 500 miliona dinara.
  • 14. 8. - VRS se povlači sa Igmana i Bjelašnice (manje grupe ostaju na Igmanu).
  • 16 - 20. 8. - Owen-Stoltenbergov plan: nastavljeni mirovni pregovori u Ženevi (Srbi : Muslimani : Hrvati - 52,5 : 30 : 17,5% teritorije).
  • 18. 8. - UNHCR tvrdi da je stanje Muslimana u Mostaru "verovatno gore nego u Sarajevu".
  • 18. 8. - SAD su optužile Sudan da podržava međunarodni terorizam i isključile tu zemlju iz najvećeg broja programa američke pomoći.
  • 22. 8. - Pojačane borbe u BiH pre eventualnog mira.
  • 24. 8. - Masakr u Raštanima (Mostar) - pripadnici HVO nad muslimanskim civilima i nenaoružanim vojnicima.
  • 24. 8. - Rezolucija 859: zabrinutost zbog situacije u Mostaru i Sarajevu; rešenje za konflikt mora biti u skladu sa međunarodnim pravom (uključujući teritorijalni integritet BiH).
  • 28. 8. - Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna postaje  Hrvatska Republika Herceg-Bosna (bosanski Hrvati, za razliku od hercegovačkih, nezadovoljni mirovnim planom).
    • Skupština bosanskih Srba prihvata O.-S. plan, a Muslimani ga odbacuju (tj. zahtevaju reviziju granica).
  • 29. 9. - Momčilo Perišić postaje načelnik Generalštaba VJ nakon smene Živote Panića (do 1998).
  • 30. 8. - SRJ: izdata novčanica od milijardu dinara, julska inflacija 1880%, godišnja 1,7 milijardi odsto.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - Evropska unija Stupio na snagu Mastrihtski ugovor, nastaje Evropska unija.
  • 3. 11. - Predsednik Tuđman predstavlja mirovni plan medijatoru Stoltenbergu (kulturna i lokalna autonomijs Srba).
  • 3. 11. - Gen. Enver Hadžihasanović novi načelnik Štaba Vrhovne komande ARBiH umjesto Sefera Halilovića.
  • 4. 11. - ARBiH ulazi u Vareš, 12.000 Hrvata pobeglo iz grada.
  • 4. 11. - U Srbiji uhapšeno 18 radikala iz Četničkog pokreta pod optužbom za krivična dela u Srbiji (među njima i Branislav Vakić).
  • 4. 11. - Dogovoreno primirje oko Osijeka.
  • 9. 11. - Srušen Stari most u Mostaru, izgrađen 1566.
  • 9. 11. - Masakr na Trgu ZAVNOBiH-a, granata pogodila improvizovanu školu.
  • 10. 11. - Masakr u ulici Žrtava fašizma, Novi Grad, Sarajevo.
  • 12. 11. - Izveštava se o zločinima VRS oko Olova.
  • 12. 11. - Vojislav Šešelj izjavljuje da je policija Srbije bila umešana u rat i pljačku u Hrvatskoj i BiH; mediji bliski vladi optužuju dobrovoljce SRS za ratne zločine.
  • 12. 11. - Izdata novčanica od 5.000.000 dinara (Karađorđe).
  • 13. 11. - Ubijeni gvardijan fojničkog samostana fra Nikica Miličević i vikar fra Leon Migić.
  • 14. 11. - Dogovoreno primirje oko Karlovca.
  • 15. 11. - Jake borbe HVO i ARBiH oko Gornjeg Vakufa.
  • 17. 11. - Inauguralna sednica Haškog tribunala.
  • 17. 11. - Uhapšena trojica makedonskih graničara na granici SRJ, ubrzo pušteni.
  • 19. 11. - Izdata novčanica od 50.000.000 dinara (Mihajlo Pupin).
  • 20. 11. - Jakovljev Jak-42 u vlasništvu makedonske kompanije Avioimpex se ruši kraj Ohrida pri čemu gine svih 8 članova posade i 115 od 116 putnika.
  • 20. 11. - Guardian izveštava da su posmatrači UN primetili dolazak značajnih vojnih snaga iz Hrvatske na bojište kod Gornjeg Vakufa.
  • 22. 11. - Na TV Beograd emitovana prva "Muzička slagalica", preteča "TV slagalice".
  • 24. 11. - Izveštaj Amnesty International-a kritikuje srpsku politiku na Kosovu (učestala hapšenja poslednjih meseci).
  • 26. 11. - Izdata novčanica od 500.000.000 dinara (Jovan Cvijić).
  • 29. 11. - Novi pokušaj pregovora o BiH u Ženevi.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 9. 12. - Misija Space Shuttle-a STS-61 završava radove na Svemirskom teleskopu Hubble (prve korigovane slike primljene 20. 12.).
  • 10. 12. - Id Software lansira video-igru Doom.
  • 10. 12. - Izdata novčanica od 5.000.000.000 dinara (Đura Jakšić).
  • 12. 12. - Prvi krug predsedničkih izbora u Krajini, najviše glasova dobio Milan Babić, protivnik Slobodana Miloševića (drugi krug 23. 1.).
  • 12. 12. - Umro mađarski premijer József Antall, preuzima Péter Boross.
  • 13. 12. - Kazahstanski Madžlis se odriče 100 nuklearnih raketa na svojoj teritoriji.
  • 14. 12. - Masakr na Obali, na raskršću ulica Gimnazijska i Obala Kulina bana, ispred OŠ "Safvet-beg Bašagić" u Sarajevu.
  • 14. 12. - U Alžiru, kod Blide, ubijeno 12 radnika hrvatske Hidroelektre iz Hrvatske i BiH.
  • 15. 12. - Posle sedam godina uspešno okončana Urugvajska runda o GATT-u.
  • 16. 12. - Šest zemalja EZ uspostavilo diplomatske odnose sa Makedonijom, grčki premijer Andreas Papandreu preti blokadom te zemlje zbog spora oko imena.
  • 17. 12. - Izdata novčanica od 50.000.000.000 dinara (Miloš Obrenović).
  • 19. 12. - SR Serbia coa.png Vanredni izbori za skupštinu Srbije: SPS 123, DEPOS 45, SRS 39, DS 29, DSS 7 mesta (od 250).
  • 20 - 21. 12. - Razgovori u Ženevi, pred. BiH Izetbegović odbija predlog Tuđmana i Miloševića za podelu BiH na tri etničke republike.
500 milijardi YU dinara
  • 24. 12. - Izdata novčanica od 500.000.000.000 dinara (Jovan Jovanović Zmaj), najviši apoen hiperinflacije u SRJ 1992-94.
  • 29. 12. - Argentina mijenja ustav kako bi predsjedniku Carlosu Saulu Menemu omogućila drugi mandat, izbrisala obavezni uvjet prema kome da predsjednik mora biti rimokatolik.
  • 30. 12. - SRJ: Savezni zavod za statistiku objavljuje da će mesečna inflacija dostići milion posto do kraja godine.
  • decembar - Rat u Bosni i Hercegovini: borbe se nastavljaju u okolini niza mesta: Gornji Vakuf, Mostar, Teočak, Sarajevo, Maglaj, Tešanj, Doboj, Goražde, Olovo, Gradačac, Fojnica, Vitez, Kiseljak, Busovača, Novi Travnik...

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1993.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lažima granatirali Šibenik, blog.dnevnik.hr (pristup 27.5.2013.)
  2. The 'Yugoslav' Crisis in International Law: General Issues, p. xliv (Google Books) ISBN 0-521-46304-1
  3. Jailed Serbs' 'Victims' Found Alive, Embarrassing Bosnia, nytimes.com, March 1, 1997 (pristup 2013-02-03)

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]