Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Сандра Булок

Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock, рођена 26. јула 1964. у Арлингтону, Вирџинија, САД) је америчка филмска глумица, комичарка, продуцент и најплаћенија холивудска звезда свих времена.

Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године. За улогу у филму Гравитација, једном од критички и комерцијално најуспешнијих филмова свих времена, Булокова је била номинована за Награду BAFTA, Златни глобус и Оскара за најбољу главну глумицу.

Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица у историји филма, а на Форбсовој листи најплаћенијих холивудских звезда, заузела је прво место и наредне две године – 2013. и 2014, са зарадом од 51 милион долара. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Светлосни продор у тамној буковој шуми

Шума је сложена биљна заједница или биогеоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска животна заједница и геолошка подлога.

Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Јагуар (пуна величина: 2.839 × 1.892 *)

Јагуар
(пуна величина: 2.839 × 1.892)

HSAktuell.svg

Вести

Фидел Кастро
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Битка код Ајакуча

Остали догађаји: 8. децембар9. децембар10. децембар

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Да ли сте знали...

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
  • ... да је Дунав друга по величини река у Европи?
  • ... да је Краљево претходно носило назив Карановац?
  • ... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
  • ... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
  • ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
  • ... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 42,8 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,3 милиона написано на енглеском, а преко 342.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 190.641 корисник отворио налог, а од тога је 1.031 активан. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти