2000
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
2000 на Викимедијиној остави. |
2000 је била преступна година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
- 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
- 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
Фебруар[уреди]
- 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
- 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије.
Април[уреди]
- 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних избора.
- 25. април — У Београду убијен Жика Петровић, генерални директор Југословенског аеротранспорта.
Мај[уреди]
- 7. мај — Владимир Путин изабран за другог председника Русије.
- 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.
Јун[уреди]
- 7. јун — У атентату у Бијељини убијен Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС
- 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.
Јул[уреди]
- 2. јул — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
- 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
- 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 25. јул — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
- 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.
Август[уреди]
- 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
- 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
- 12. август — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
- 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.
Септембар[уреди]
- 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
- 28. септембар — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.
Октобар[уреди]
- 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
- 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз на председничким изборима, више стотина хиљада људи из целе Србије у Београду на силу заузело седиште савезног парламента и државне телевизије, чиме је окончана владавина Слободана Милошевића.
- 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
- 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
- 24. октобар — Формирана тзв. прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.
Новембар[уреди]
- 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За премијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
- 7. новембар — Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.
Децембар[уреди]
- 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 посланичких места.
- 31. децембар — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
Смрти[уреди]
Главни страница: Категорија:Умрли 2000.
Јануар[уреди]
- 12. јануар — Никола Милић, српски глумац
- 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац, политичар и паравојни вођа. (*1952)
- 19. јануар — Бетино Кракси, италијански политичар
- 19. јануар — Хеди Ламар, америчка глумица
- 19. јануар — Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
- 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
Фебруар[уреди]
- 2. фебруар — Драган Зарић, српски глумац
- 2. фебруар — Павле Булатовић, југословенски политичар
- 12. фебруар — Чарлс Шулц, амерички аутор стрипа
- 2. фебруар — Антун Налис, хрватски глумац
- 23. фебруар — Стенли Метјуз, енглески фудбалер
Март[уреди]
- 30. март — Александар Николић, југословенски кошаркаш
- 30. март — Рудолф Киршлагер, аустријски политичар
Април[уреди]
- 6. април — Хабиб Бургиба, тунижански политичар
Мај[уреди]
- 5. мај — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (*1914)
- 11. мај — Душан Перковић, српски глумац.
- 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
- 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)
Јун[уреди]
- 7. јун — Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС (*1958)
- 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
Јул[уреди]
- 6. јул — Лазар Колишевски, југословенски политичар
- 8. јул — Никола Херцигоња, српски композитор
- 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
- 29. јул — Светозар Стијовић, српски лингвиста. (*1939)
Август[уреди]
- 5. август — Алек Гинис, енглески глумац
- 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)
- 15. август — Ена Беговић, хрватска глумица
- 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
- 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)
Септембар[уреди]
- 20. септембар — Герман Титов, совјетски космонаут
- 28. септембар — Пјер Трудо, канадски политичар. (*1922)
- 29. септембар — Видоје Жарковић, југословенски политичар
Октобар[уреди]
- 10. октобар — Сиримаво Бандаранаике, сриланканска политичарка
- 10. октобар — Матија Љубек, хрватски кануиста
- 15. октобар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар
- 16. октобар — Милан Курепа, српски физичар
Новембар[уреди]
- 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)
- 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)
Децембар[уреди]
- 6. децембар — Светозар Вукмановић, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
- 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
- 15. децембар — Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш. (*1974)
- 20. децембар — Вера Дедовић, српска глумица (*1969)
- 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)
Дани сећања[уреди]
- 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер; Џек Килби
- Хемија — Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)
- Медицина — Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
- Књижевност — Гао Сингђен
- Мир — Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја)
- Економија — Џејмс Хекман и Данијел Макфаден (САД)
