ZORAN STEVANOVIĆ -Major Srpske dobrovoljačke garde, koju je osnovao Željko Ražnatović Arkan, ubijen je 30. avgusta 1996. ispred hotela "Metropol" u Beogradu. Hrvatske vlasti su ga uhapsile na Baniji krajem 1990. zajedno sa Ražnatovićem i još dvojicom kada je u njihovom džipu pronađena veća količina oružja. Zaseda, jedan počinilac, automat sa prigušivačem.Covek koji je svojevremeno bio uhapšen zajedno sa Željkom Ražnatovicem Arkanom u Hrvatskoj, mlad covek koji je, šapuce se, obavljao velike poslove za državu. Doduše, radio je tajno i, navodno, bio je u tajnoj službi DB. Njegov ubica, kao i ubice mnogih ubijenih u Beogradu, i dalje se vodi u zvanicnim papirima istrage, kao NN. U poplavi raznih "novinarskih istraga" isplivalo je da je, najverovatnije, Zoran Stevanovic likvidiran od hrvatske tajne službe, kojoj se svojevremeno, cini se, mnogo zamerio... Kao i obicno, Zoran Stevanovic je i kobnog petka, nešto pre 10 sati, parkirao "folksvagen kupe" ispred butika "Reporter" i zaputio se ka hotelu "Metropol" da popije svoju prvu jutarnju kafu. Za njim je krenuo mladi, neobrijan covek, u levoj ruci je držao putnu torbu, a u desnoj "škorpion" uvijen u "Vecernje novosti". Na pet-šest metara od ulaza u hotel nepoznati mladic je sustigao Stevanovica, ispustio torbu, bacio novine i s leda ispalio dva kratka rafala. Tri metka su završila u glavi i pet u ledima nesrecnog Stevanovica. Automatski pištolj imao je prigušivac i pucnji se uopšte nisu culi. - Cula sam samo "krk-krk", zvuk je bio slabiji nego kad prode tramvaj, opisala je ono što je cula prodavacica iz fri-šopa, ciji je prozor udaljen nekoliko metara od mesta ubistva. Medutim, u trenutku dok se ona snašla i pogledala kroz prozor, mogla je da vidi samo ubijenog. Kada je u njega ispaljeno osam metaka, Stevanovic se mahinalno uhvatio za glavu, naslonio na ivicnjak platoa, na kome su ostali krvavi tragovi od njegovih prstiju, i pao na zemlju. U tom trenutku pogled ubice ukrstio se s pogledom jedinog pravog svedoka - frizera iz "Metropola". Frizer je istog trenutka pomislio da je i on vec mrtav, i oborio pogled ka zemlji. Pucnjave više nije bilo. Zasad nepoznati likvidator je svoj "škorpion" ubacio u torbu i žurnim korakom otišao ka Pravnom fakultetu. Pretpostavlja se da ga je na obližnjem parkingu cekao šofer u automobilu. Sat kasnije, kada je policijski ispektor saslušavao jedinog svedoka, ovaj je još bio u šoku. Inspektor je pokušao da ga ohrabri: - Šta si se usrao, pa on nije došao tebe da ubije. Pokušaj da se setiš šta si video. Iako se brutalno ubistvo Zorana Stevanovica, radnika Kontraobaveštajne službe, dogodilo u jednoj od najprometnijih beogradskih ulica, osim pomenutog hotelskog radnika, više nije bilo nijednog svedoka. Posle ubistva policija se dala u veliku jurnjavu i privela nekoliko sumnjivih osoba koje su odgovarale datom opisu, ali bar do danas nije dato saopštenje o tome da su makar na tragu ubici. Zoran Stevanovic se u medijima, jedini put, pojavio 2. decembra 1990. godine kada je u tzv. grupi "cetnicka šestorka" uhapšen od hrvatske policije u mestu Hrtici, nadomak Dvora na Uni. S njim, u "micubišiju" punom oružja, tada su bili uhapšeni i Željko Ražnatovic-Arkan, Dušan Bandic, Dušan Caric, Milan Kneževic i Ljuban Dragosavljevic (prva trojica iz Beograda, a ostali iz Kostajnice). Iako nacin likvidacije Zorana Stevanovica veoma podseca na takozvani "sicilijanski potpis", koji ostavlja "Koza nostra" ("Mi se ne šalimo, ovo je izvršenje smrtne kazne"), svi tvrde da je više nego izvesno da Stevanovic nikom od italijanskih poslovnih prijatelja nije ostao dužan, niti se zamerio. Pored najuže porodice, (oca, sina, cerkice od nekoliko meseci, supruge) od Stevanovica su se na Novom groblju u Beogradu oprostili i njegovi prijatelji iz brigade. Zvanicnih predstavnika iz Tajne službe nije bilo. Upravo, valjda je i zato tajna! UBICA N.N

• published: 27 Sep 2013
• views: 74