1989

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine:	1986 1987 1988 – 1989 – 1990 1991 1992

1989 u drugim kalendarima

Gregorijanski	1989 MCMLXXXIX
Ab urbe condita	2742
Islamski	1409 – 1410
Iranski	1367 – 1368
Hebrejski	5749 – 5750
Bizantski	7497 – 7498
Koptski	1705 – 1706
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2044 – 2045
- Shaka Samvat	1911 – 1912
- Kali Yuga	5090 – 5091
Kineski
- Kontinualno	4625 – 4626
- 60 godina	Yin Zemlja Zmija (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11989
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1989 (MCMLXXXIX) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju (link pokazuje kalendar).

Dovršetak "Antibirokratske revolucije". U istočnoj Evropi Revolucije 1989 nagoveštavaju kraj Hladnog rata.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Stupaju na snagu promene u organizaciji Oružanih snaga SFRJ - umesto Armijskih oblasti (šest armija) uspostavljene Vojne oblasti (vojišta): Severozapadno (Zagreb, Peta vojna oblast), Jadransko-pomorsko (Split, Vojnopomorska oblast), Centralno (Beograd, Prva vojna oblast) i Jugoistočno (Skoplje, Treća vojna oblast).
• 4. 1. - Incident u Zalivu Sidra - dva američka F-14 oborila dva libijska MiG-23.
• 7. 1. - Akihito postao car Japana, nakon smrti oca Hirohita (velika sahrana 24. 2.).
• 10. 1. - Počinje povlačenje kubanskih vojnika iz Angole.
• 10 - 11. 1. - Veliko okupljanje radnika, studenata i učenika ispred skupštine u Titogradu.
• 11. 1. - Antibirokratska revolucija uspela i u Crnoj Gori: prihvaćeni zahtevi demonstranata - ostavke podnose partijsko i republičko rukovodstvo SR Crne Gore, dolaze pristaše Slobodana Miloševića na čelu s Milom Đukanovićem i Momirom Bulatovićem; tokom meseca mitinzi i u drugim mestima Crne Gore.
• 11. 1. - Prvi kongres Slovenačkog demokratskog saveza, lider Dimitrij Rupel, stranka će se boriti za demokratiju i nezavisnost.
• 17. 1. - Ksenofobni alkoholičar ubio petoro dece u školi u Stocktonu, Kalifornija - nakon ovoga će biti donesene mere protiv poluautomatskog oružja.
• 18. 1. - Poljska ujedinjena radnička partija odlučuje legalizirati sindikat Solidarnost.
• 19. 1. - Ante Marković, član predsedništva SR Hrvatske, izabran od saveznog predsedništva za novog predsednika Saveznog izvršnog veća (od 17. 3.); protivkandidat bio Borisav Jović, predsednik srpske skupštine.
• 19. 1. - Sastanak inostranih ministara šest balkanskih zemalja u Albaniji.

George H. W. Bush (pr. 1989-93)

• 20. 1. - George Herbert Walker Bush naslijedio Ronalda Reagana na mjestu Predsjednika Sjedinjenih Američkih Država.
• 24. 1. - Serijski ubica Ted Bundy pogubljen na električnoj stolici.
• 24. 1. - Na sastanku SK Hrvatske prvi put se kritikuje politika Slobodana Miloševića.
• 25. 1. - Napeta situacija na mitingu u crnogorskom Plavu, gde Srbi i Crnogorci s jedne i Muslimani i Albanci s druge strane imaju dijametralno suprotne stavove.
• 29. 1. - Global Motors Inc., američki uvoznik Juga, zatražio zaštitu po zakonu o bankrotstvu.
• januar - CK SK Srbije (Milošević) pokreće inicijativu za smenjivanje Stipe Šuvara, predsednika Predsedništva CK SKJ, koji je optužen da je lider "neprincipijelne koalicije" protiv Srbije.
• 30. 1. - 1. 2. - XX Sednica CK SKJ - priznanje neuspeha zbog ekonomske, političke i etničke krize, bez ideja za rešenje; Milošević: "Rešenje će doneti politika... institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno i nestatutarno, na ulici i unutra, populistički i elitistički, argumentovano i neargumentovano...".
• 30. 1. - Admiral Petar Šimić, šef armijskog SKJ, izjavljuje da će se vojska obračunati sa svakim ko ugrožava tekovine oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije.
• januar - Godišnja inflacija u SFRJ 290%.

Februar/Veljača

• februar - Satelit Astra 1A počinje s prenosom TV kanala, zahtevajući manje tanjire nego ranije.
• 2. 2. - Sky Television plc započela s radom.
• 2. 2. - Sovjetska vojska napušta Kabul.
• 3. 2. - U Zagrebu osnovano Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), kao prva autonomna politička organizacija.
• 3. 2. - Vojnim udarom zbačen Alfredo Stroessner, vojni diktator Paragvaja od 1954 - vlast preuzima Andrés Rodríguez.
• 4. 2.? - Koncert "Bijelog dugmeta" na beogradskom sajmu, deo poslednje turneje ove grupe.
• 6. 2. - Okrugli sto: u Poljskoj počeli pregovori između komunističke vlasti i Solidarnosti.
• 7. 2. - Mateja Svet osvojila zlato u slalomu na Svetskom šampionatu u Vailu. Zatim 11. 2. dobija i bronzu u veleslalomu, nakon diskvalifikacije jedne učesnice.
• 11. 2. - Mađarska socijalistička radnička partija donosi odluku o obnovi višepartijskog sistema.
• 14. 2. - Iranski vjerski vođa Ruholah Homeini poziva muslimane da ubiju Salmana Rushdijea, autora Satanskih stihova (kasnije raspisuje i nagradu).
• 15. 2. - Sovjetsko-afganistanski rat službeno završava povlačenjem posljednjih sovjetskih trupa iz Afganistana.
• 16. 2. - Osnovan Socijaldemokratski savez Slovenije (Socialdemokratska zveza Slovenije), još jedna opoziciona partija (za razliku od Sl. demokratskog saveza, ne žele u Socijalistički savez).
• 19. 2. - Izvešteno da su Italiji uhapšeni italijanski i jugoslovenski državljanin, optuženi za špijunažu NATO-a (dokumenti o njegovom kompjuterskom sistemu) u korist KGB.
• 20. 2. - Počeo štrajk albanskih rudara u Trepči u znak potpore rukovodstvu Saveza komunista Kosova (smenjenim Vlasiju i Jašari) i očuvanja autonomije SAP Kosovo, traže i smenu Rahmana Morine, tek izabranog pred. pokrajinskog komiteta i Ali Šukrije. U pokrajini dolazi do generalnog štrajka.
• 22. 2. - Iranski predsednik Ali Hamenei izjavio u Beogradu u vezi Salmana Rušdija da je "strela odapeta prema meti".
• 24. 2. - Milošević i Šuvar u Prištini, Šuvar razgovarao sa rudarima u jami Stari Trg (kasnije i Azem Vlasi).
• 25. 2. - Predsedništvo SFRJ izjavilo da će poslati dodatne snage reda na Kosovo.
• 26-27. 2. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ odlučuje o vanrednom stanju na Kosovu.
• 27. 2. - Rudari počinju da izlaze iz jama, nakon što je Morina (privremeno) dao ostavku. U Cankarjevom domu u Ljubljani skup podrške albanskim rudarima (prisutan i slovenački predsednik Milan Kučan).
• 27. 2. - Caracazo: veliki neredi zbog ekonomskih reformi odnose stotine života u Karakasu, Venecuela.
• 28. 2. - Studenti dolaze pred Saveznu skupštinu u Beogradu, masovni miting (masa: "Uhapsite Vlasija!", Milošević: "Ne čujem dobro! .... i biće uhapšeni!").
• februar - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 346%.

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Uhapšen Azem Vlasi, takođe i Azis Abraši i Burhan Kavaja, direktor rudnik "Stari trg".
• 2. 3. - 12 zemalja Evropske zajednice se dogovorilo o zabrani proizvodnje svih vrsta fluorohlorougljika do kraja godine.
• 3. 3. - Predsjedništvo SFRJ proglašava izvanredno stanje na Kosovu i šalje JNA na albanske demonstrante.
• 3. 3. - Otvoren Bitef teatar u Beogradu.
• 3. 3. - Mađarski premijer Miklós Németh u poseti Moskvi: obaveštava Gorbačova da neće obnavljati instalacije na granici sa Austrijom i da će u Mađarskoj biti organizovani višestranački izbori - Gorbačov obećava da neće biti intervencije.
• 13. 3. - Jaka geomagnetska oluja izaziva često pominjani pad elektro-sistema u Kvebeku.
• 14. 3. - Libanski građanski rat: maronitski general Michel Aoun objavljuje "oslobodilački rat" protiv sirijske okupacije.
• 15. 3. - Izrael vratio Tabu Egiptu, sedam godina nakon ostatka Sinaja.
• 16. 3. - CK KPSS dozvolio seljacima da unajmljuju državne farme.

Ante Marković (na čelu SIV-a 1989-91)

• 17. 3. - Novo Savezno izvršno veće, na čelu sa Antom Markovićem - za "radikalnu, tržišnu reformu".
• 20. 3. - Jedan američki dolar vredi 7.985 dinara.
• 23. 3. - Skupština Kosova (pod pritiskom) usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije, kojim se sužava autonomija pokrajina - izbijaju neredi na Kosovu (npr. u Uroševcu pucano na vojnike).
• 23. 3. - Dvojica američkih naučnika objavila da su postigli hladnu fuziju, što se pokazalo pogrešnim.
• 23 - 28. 3. - Nemiri na Kosovu, albanski protest povodom amandmana na ustav SR Srbije, kojim se smanjuje autonomija pokrajine - 24 poginula, od čega dva milicajca (jedan Albanac).
• 24. 3. - Skupština Vojvodine usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije.

Čišćenje Exxon Valdez-ove naftne mrlje

• 24. 3. - U mjestu Prince William Sound na Aljasci proljeva se iz broda tankera Exxon Valdez 240,000 barela nafte nakon usidravanja.
• 26. 3. i 9. 4. - Prvi delimično slobodni izbori za sovjetski parlament, izabran jedan broj nezavisnih.
• 27. 3. - Uveden policijski čas na Kosovu usled velikih demonstracija i pucnjave (Priština, Podujevo, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka, Mitrovica...); takođe zabranjena okupljanja, zatvorene škole i univerzitet; u Prištini pucano u masu, poginula i dvojica milicajaca.
• 28. 3. - Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Nastavljeni neredi na Kosovu, sa mrtvim i ranjenim na obe strane (Žur, Orahovac i drugde).
• 29. 3. - Prvi broj lista "Novosti oglasi" - prve oglasne novine u SFRJ.
• 29. 3. - Potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrović tvrdi da su Albanci pucali iz snajpera na svoje sunarodnike i optužio Albaniju za pomoć albanskim nacionalistima.
• 29. 3. - 61. dodjela Oscara: najbolji film je Rain Man, ukupno četiri nagrade od osam nominacija; Who Framed Roger Rabbit i Dangerous Liaisons četiri odn. tri nagrade od po sedam nominacija.

April/Travanj

Piramida Louvra

• 1. 4. - Piramida Louvra otvorena za javnost.
• 1. 4. - U Škotskoj uveden nepopularni Komunalni porez, prozvan Poll tax - "glavarina".
• 3. 4. - Najavljena "čistka" na Kosovu - stotine poltičara, službenika i predavača će biti smenjeno zbog "ohrabrivanja nacionalizma".
• 5. 4. - Sporazum poljskog Okruglog stola: legalizovana "Solidarnost", promeniće se ustav tako da bude uveden predsednik republike i senat.
• 6. 4. - Finale Final Four u Minhenu: KK Jugoplastika Split - Maccabi Tel Aviv B.C. 75:69.
• 7. 4. - Potonula sovjetska nuklearna podmornica "Komsomolec", 42 poginulih.
• 9. 4. - Armija rasturila antisovjetske demonstracije u Tbilisiju, poginulo 20 demonstranata.
• 15. 4. - Tragedija na Hillsboroughu tokom koje na stadionu gine 96 navijača fudbalskog kluba Liverpool F.C..
• 15. 4. - Studenti u Kini se okupljaju povodom smrti Hu Yaobanga - početak protesta na Tjenanmenu.
• 19. 4. - Eksplozija topovske kule na USS Iowa - poginulo 47 mornara.
• 20. 4. - Šahovski turnir u Barseloni završen podjednakim brojem poena za Kasparova i Ljubojevića.
• april - Vanredni kongres Saveza Komunista Crne Gore - za predsjednika Predsjedništva izabran Momir Bulatović, za sekretara Milo Đukanović, Svetozar Marović član Predsjedništva.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Izdata novčanica od 100.000 dinara (lik djevojčice)
• 2. 5. - Mađarska uklanja bodljikavu žicu sa granice prema Austriji (prva "pukotina" na Gvozdenoj zavesi).
• 3. 5. - Počinje emitovanje Radio 101 Radio Beograda (ugašen 2006).
• 3. 5. - Amandman na makedonski ustav: Makedonija je nacionalna država makedonskog naroda (ranije pominjani i Albanci i Turci).
• 6. 5. - Pjesma Eurovizije u Lozani: pobjeđuje zadarska grupa "Riva" (Rock me).
• 8. 5. - Slobodan Milošević postaje predsednik Predsedništva SR Srbije.
• 10. 5. - FK Partizan osvojio Kup maršala Tita posle 32 godine, pobedom nad Veležom iz Mostara rezultatom 6:1 na Stadionu JNA.
• 10. 5. - Panama: Manuel Noriega poništio rezultate izbora na kojima je Guillermo Endara pobedio njegovog kandidata.
• 15. 5. - U Beogradu krenuo Radio B92.
• 15. 5. - Rotacija u Predsjedništvu SFRJ: Janez Drnovšek na čelu nakon Raifa Dizdarevića; takođe novi sastav tog tijela (Drnovšek, Jović, Šuvar, Bućin, Zelenović, Sapundžiu, Tupurkovski, Bogićević).
• 15. 5. - Mihail Gorbačov stigao u posetu Pekingu.
• 17. 5. - Milion ljudi protestuje u Pekingu.
• 20. 5. - Doneta odluka o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije (želja: 225 miliona nemačkih maraka u dinarima i 1 milijarda dolara u devizama).
• 20. 5. - U Pekingu proglašeno ratno stanje.
• 22. 5. - U Beogradu počeo s emitovanjem televizijski Omladinski kanal (do oko 14. juna, prethodnik Trećeg kanala).
• 22. 5. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
• 23. 5. - Završen filmski festival u Kanu, Emir Kusturica najbolji režiser za film "Dom za vešanje".
• 29. 5. - Vanredno stanje u Argentini zbog nereda izazvanih hiperinflacijom i nestašicom hrane.

Tjenanmenska "Boginja demokratije" - replika u Vankuveru

• 30. 5. - Na Tjenanmenu otkrivena statua "Boginja demokratije".
• kraj meseca - ? Nove demonstracije na Kosovu.

Jun/Juni/Lipanj

Gazimestan

• 3. 6. - Umro ajatolah Ruholah Homeini, masovna i haotična sahrana tri dana kasnije.
• 3. 6. - U Uzbečkoj SSR izbijaju krvavi neredi protiv Turaka Meshetinaca.
• 4. 6. - Na trgu Tjen An Men u Pekingu kineska vojska brutalno guši prodemokratski studentski pokret, što će poslije biti poznato kao Tjenanmenski masakr.
• 4. i 18. jun - U Poljskoj održani prvi djelomično slobodni izbori: antikomunistička "Solidarnost" dobija 99% novouvedenog Senata i svih 35% izbornih mesta u Sejmu - započinju Revolucije 1989, odnosno pad komunizma u istočnoj Evropi.
• 4. 6.? - Kraj sezone 1988/89 prvenstva Jugoslavije u fudbalu, šampion je FK Vojvodina.
• 4. 6. - Crvena Zvezda je postala prvak Evrope u atletici
• 4. 6. - Kod sibirskog grada Ufe gine 575 osoba u dva voza koji su izazvali ogromnu eksploziju procurelog gasovoda.
• 16. 6. - Ponovna sahrana Imre Nagya u Budimpešti u prisustvu velikog broja ljudi.

HDZ

• 17. 6. - U Zagrebu, na tajnoj sjednici, osnovana Hrvatska demokratska zajednica.
• 18. 6. - Prvi izbori ove godine u Grčkoj, pobeđuje Micotakisova Nova Demokracija, ali bez apsolutne većine onemogućena oformiti vladu.
• 20 - 25. 6. - U Zagrebu održano Evropsko prvenstvo u košarci, Jugoslavija prva, Dražen Petrović je MVP.
• 24. 6. - Jiang Zemin postaje generalni sekretar KP Kine (1989-2002).
• 28. 6. - Proslava 600 godina kosovske bitke tokom koje Slobodan Milošević drži govor na Gazimestanu.
• 28. 6. - U SAD, Momčilo Đujić daje vojvodsku titulu Vojislavu Šešelju.
• 30. 6. - Milan Pančevski na čelu SKJ, nakon Stipe Šuvara (protivkandidat na izboru 17. 5. bio Vasil Tupurkovski).
• 30. 6. - Brigadir Omar al-Bashir vojnim udarom dolazi na čelo Sudana.
• jun - Podignuta kupola Hrama Svetog Save.
• jun - Vlade Divac izabran od LA Lakers-a u prvom krugu drafta (7. 8. potpisao ugovor); Boston Celtics izabrali Dina Rađu, ali nije dobio dozvolu.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - U Beogradu kreće Treći kanal TVB (v. RTS).
• 1. 7. - U Francuskoj kreće muzički kanal MCM.
• 5. 7. - Prva epizoda serije Seinfeld.
• 6. 7. - Palestinac samoubica iz Islamskog džihada skrenuo putnički autobus u provaliju - 16 poginulih, to je prvi samoubilački napad u Izraelu.
• 7. 7. - Samit Varšavskog pakta u Bukureštu: Ceausescu, Jakeš, Honecker i Živkov se protive promenama u Mađarskoj i Poljskoj.
• 9. 7. - U Kninskoj krajini održana proslava 600 godina od Kosovske bitke. Izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj (pravo na sopstvenu kulturu, jezik i pismo). Posle ovog događaja, usledila su hapšenja Srba, članova "Zore" (npr. Jovo Opačić).
• 9 - 12. 7. - Američki predsednik Buš u poseti Poljskoj i Mađarskoj.
• 10. 7. - Štrajk 300.000 rudara u Sibiru - najveći u SSSR od '20-tih.
• 13. 7. - Predsednik François Mitterrand otvorio Opéru Bastille.
• 14. 7. - Proslava 200 godina Francuske revolucije.
• 19. 7. - Wojciech Jaruzelski izabran za predsednika NR Poljske (ranije predsednik Državnog saveta).
• 19. 7. - United Airlines let 232: prinudno sletanje aviona u Ajovi, 111 poginulih i 185 preživelih (tema TV filma "Hiljadu heroja").
• 20. 7. - Aung San Suu Kyi prvi put stavljena u kućni pritvor.
• 24. 7. - "Stavovi komisije Predsedništva Srbije o reformi političkog sistema" u SFRJ: politički pluralizam putem udruženja unutar Socijalističkog saveza, direktni izbori po principu jedan građanin - jedan glas, garancija ljudskih prava.
• 28. 7. - Akbar Hašemi Rafsandžani izabran za predsednika Irana (1989-97).
• ca. 31. 7. - Kurs dinara: 22.500 za američki dolar (prema 2.700 u avgustu '88).

• srpanj-kolovoz - "Cvjetanje mora": množenje morskih algi) u Jadranu uslijed onečišćenja iz Italije.

Avgust/August/Kolovoz

• 1-2. 8. - Rudari na Kosovu štrajkuju zbog kašnjenja plata.
• 11. 8. - Predsednici Jugoslavije i Italije (Janez Drnovšek i Francesco Cossiga) razgovaraju u Veneciji o borbi protiv zagađenja Jadrana (cvjetanje mora).
• 15. 8. - F. W. de Klerk postaje poslednji apartheidovski predsednik Južne Afrike nakon ostavke P. W. Bothe.
• 18. 8. - Ubijen vodeći kandidat za predsednika Kolumbije Luis Carlos Galán - na ovo i druga ubistva vlasti odgovaraju hapšenjem 11.000 osumnjičenih dilera droge, na šta narko-mafija objavljuje "totalni i apsolutni rat" vladi sa nizom bombi i paljevina.
• 18 - 25. 8. - 36. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Sabirni centar".
• 19. 8. - Panevropski piknik na granici Mađarske i Austrije.
• 23. 8. - "Baltički put" ili Lanac slobode - građani baltičkih republika stvorili ljudski lanac dug preko 600 km na godišnjicu Pakta Ribbentrop-Molotov.
• 23. 8. - Mađarska ukinula restrikcije na granici sa Austrijom.
• 24. 8. - Tadeusz Mazowiecki iz Solidarnosti postaje prvi nekomunistički premijer Poljske nakon 42 godine i prvi na istoku Evrope.
• 25. 8. - Vojadžer 2 najbliži Neptunu, nakon čega napušta Sunčev sistem.
• 31. 8. - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 893,8 %, troškovi života porasli 868,3 %.
• avgust - U Kninskoj krajini protesti zbog hapšenja Jove Opačića.
• avgust - Novčanica od 500.000 dinara ("ratna novčanica" jednostavnijeg dizajna, spomenici na Kozari i Tjentištu, ljubičaste nijanse); datum izdavanja "VIII 1989" nosi još jedna "ratna novčanica", od 2.000.000 dinara (spomenici na Kozari i u Šumaricama), ali ona je izašla kasnije?.
• kolovoz - Dražen Petrović potpisao za Portland Trail Blazerse.

Septembar/Rujan

• 4 - 7. 9. - IX konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, prisustvuju predstavnici 100 zemalja i dva pokreta; usvojena umerena deklaracija, bez osude SAD, Izraela ili Južne Afrike. Moamer Gadafi poklonio kamile beogradskom ZOO vrtu.
• 6. 9. - Federalni sud u Filadelfiji oslobodio jugoslovenskog generalnog konzula u Čikagu Bahrudina Bijedića optužbe za pranje novca (bio uhapšen prošlog decembra). Njujorški ogranak Ljubljanske banke oglobljen 500.000 dolara.
• 9. 9. - Mošti kneza Lazara stigle u njegovu zadužbinu Ravanicu (krenule iz Nove Ravanice, Vrdnik, 28. jula 1988).
• 11. 9. - Mađarska prošle noći otvorila granicu sa Austrijom za istočne Nemce.
• 11. 9. - Sastanak CK SKJ: po novom ustavu SKJ ne bi trebao imati politički monopol.
• 23. 9. - Primirje u Libanu.
• 23. 9. - Sastanak Baker-Ševarnadze u dolini Jackson Hole, Wyoming - obećano da SAD neće iskorišćavati probleme u istočnoj Evropi.
• 26. 9. - Vijetnam objavio da je okončao 11-godišnju okupaciju Kampućije/Kambodže.
• 27. 9. - Skupština SR Slovenije donosi amandmane na republički ustav koji daju prioritet republičkim nad saveznim zakonima i ističu pravo na otcepljenje.
• 30. 9. - Hiljadama istočnih Nemaca koji su se sklonili u zapadnonemačku ambasadu u Pragu dozvoljeno da odu na Zapad, takođe i onima u varšavskoj ambasadi.
• septembar - Četvorocifrena inflacija u SFRJ: 1181 %.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Na Cetinju, nakon prenosa iz San Rema, sahranjeni poslednji crnogorski kralj Nikola Petrović i kraljica Milena, u prisustvu velikog broja ljudi; sutradan sahranjene i njihove kćerke Ksenija i Vjera.
• 3. 10. - Istočna Nemačka obustavila bezvizna putovanja u Čehoslovačku.
• 5. 10. - Dalaj Lama dobio Nobelovu nagradu za mir.
• 7. 10. - Mihail Gorbačov u poseti DDR povodom 40-godišnjice osnutka, pozdravljen od stanovništva (poruka Honekeru: "Život kažnjava one koji zakasne").
• 9. 10. - TASS javio da se u Voronježu spustio NLO.
• 9. 10. - Demonstracije u Lajpcigu traže demokratske reforme.
• 13. 10. - Predsednik SIV Ante Marković se u Vašingtonu sreo sa predsednikom Bušom (traži se ekonomska i politička pomoć).
• 13. 10. - Mini krah berze na petak 13.: Dow Jones pao 6,91%.
• 15. 10. - Otvoreno renovirano i dograđeno Narodno pozorište u Beogradu.
• 17. 10. - Hrvatska rock-grupa Prljavo kazalište održala koncert u središtu Zagreba pred 200 000 ljudi, što je bio predznak raspada SFRJ (?).
• 17. 10. - Zemljotres Loma Prieta potresao severnu Kaliforniju, 67 mrtvih.
• 18. 10. - Lider DDR Erich Honecker podneo ostavku pod pritiskom Politbiroa, nasleđuje ga Egon Krenz.
• 18. 10. - Mađarska skupština obnavlja višestranačje, pet dana kasnije obrisano "Narodna" iz naziva Republike Mađarske.
• 22. 10. - Potpisan Taifski sporazum za okončanje Libanskog građanskog rata.
• 25. 10. - Objavljena zvanična platforma SKJ: podrška razvoju političkog pluralizma ("uspostavljanje političkih organizacija građana"), pravima i slobodama.
• 30. 10. - Počinju nove demonstracije na Kosovu, u vezi suđenja Vlasiju u još 14-ici, ima i mrtvih.
• 31. 10. - Počelo suđenje Azemu Vlasiju i dr., optuženim za »kontrarevolucionarno« delovanje na Kosovu (prigovori iz nekih zapadnih zemalja, da se radi o "anahronizmu u vreme promena" u komunističkom svetu).
• oktobar - U Srbiji poslednji put dočekan »Voz bratstva i jedinstva« iz Slovenije.

Novembar/Studeni

Berlinski zid

Hiperinflacija u SFRJ: novčanica od 2.000.000 dinara

• 1. 11. - Izdata novčanica od 1.000.000 dinara (lik djevojke sa maramom); inflacija u Jugoslaviji 1470% na godišnjem nivou.
• 3 - 4. 11. - Okršaji demonstranata i sigurnosnih snaga u Podujevu u Uroševcu.
• 4. 11. - Bar pola miliona demonstranata na Alexanderplatzu u Istočnom Berlinu.
• 9. 11. - Revolucije 1989: Berlinski zid pada usled pogrešne najave novog graničnog režima.
• 9. 11. - Turgut Özal je novi predsednik Turske (do 1993).
• 10. 11. - Todor Živkov odstupa sa čela Bugarske komunističke partije - nasleđuje ga Petar Mladenov.
• 12. 11. - Jednopartijski izbori za sva tri veća Skupštine SR Srbije i referendum o izboru S. Miloševića za predsednika predsedništva SR Srbije (odziv ponegde bio veći od 100%); prema rezultatima objavljenim 20. 11. izlaznost 83,54%, za Miloševića 80,36%.
• 15. 11. - Antikomunistički neredi u Brašovu, Rumunija, nakon štrajka u fabrici kamiona, dan nakon Čaušeskuovog reizbora na mestu generalnog sekretara Rumunske KP.
• 17. 11. - Tragedija u Aleksinačkim rudnicima uglja: od eksplozije metana poginulo 90 rudara.
• 17. 11. - Počela "Baršunasta revolucija" u Pragu, nakon netačnih glasina o pogibiji studenta.
• 22. 11. - Nedavno izabrani predsednik Libana René Moawad ubijen eksplozijom auto-bombe u Bejrutu, stradalo još 23 ljudi.

Baršunasta revolucija u Pragu

• 24. 11. - Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnijelo ostavke, uključujući generalnog sekretara Miloša Jakeša; partija se četiri dana kasnije odriče političkog monopola.
• 24. 11. - U Pešavaru ubijen Abdulah Jusuf Azam, suosnivač Al Kaide.
• 26. 11. - Puč na Komorima, ubijen predsednik Ahmed Abdallah, preuzima njegov protivnik Said Mohamed Djohar (do 1995/96).
• 29. 11. - Slovenačka vlada zabranila "miting istine" u Ljubljani 1. 12., Srbija uzvraća prekidanjem upravnih i poslovnih kontakata.
• 29. 11. - Poslednji prijem u Savez pionira Jugoslavije.
• 30. 11. - Ubijen predsednik Deutsche Banke Alfred Herrhausen.
• novembar - XVII sednica CK SKJ - neslaganje između republičkih rukovodstava.
• novembar - "Mladina" piše o streljanju "40.000" nekomunističkih Slovenaca 1945.
• novembar - Inflacija u SFRJ 1.975%.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - SR Srbija (odn. njen SSRN) uvodi ekonomske sankcije protiv SR Slovenije zbog odluke slovenskih vlasti da zabrane, za danas zakazani, "miting istine" kosovskog udruženja "Božur" u Ljubljani - bojkot slovenačke robe, na šta Slovenci uzvraćaju svojim merama.
• 1. 12. - Pokušaj puča protiv filipinske predsednice Corazon Aquino.
• 1. 12. - Predstavljeni prijedlozi za novčanice od 500.000 dinara (lik dječaka, purpurna nijansa) i 5.000.000 dinara (lik odraslog mladića, plava nijansa) koje nisu izdate.
• 2 - 3. 12. - Samit na Malti: Gorbačov i Buš kažu da je Hladni rat završen.
• 3. 12. - Rukovodstvo istočnonemačke vladajuće Partije socijalističkog jedinstva daje ostavku.
• 6. 12. - Antifeminista ubio 14 žena na Politehničkoj školi u Montrealu.
• 7. 12. - Litvanska SSR je prva od sovjetskih republika koja je ukinula monopol KP na vlast.
• 8. 12. - Osnovana Demokratska opozicija Slovenije (DEMOS), koalicija antikomunističkih stranaka - traže da državni organi Slovenije prekinu sve veze sa istim organima Srbije.
• 10. 12. - Predsednik ČSSR Gustáv Husák dao ostavku nakon što je zakletvu položila prva nekomunistička vlada.
• 11 - 13. 12. - Kongres SK Hrvatske - podržani višestranački izbori (sljedećeg travnja).
• 12. 12. - Grupa intelektualaca najavila obnavljanje Demokratske stranke (osnivačka skupština u februaru 1990).
• 14. 12. - Prvi slobodni izbori u Čileu posle 16 godina diktature.
• 15. 12. - XI kongres SK Srbije - neće biti sprečavano formiranje novih partija.
• 15. 12. - Objavljen nacrt deklaracije SKJ prema kome se on odriče monopola na vlast i želi da učestvuje sa drugim partijama na slobodnim izborima, kao i učešće u evropskim integracijama (CK SKJ usvojio 26. 12., pred XIV kongres sledećeg meseca).

Zastava Rumunjske sa rupom - simbol revolucije 1989.

• 15. 12. - Predstavljeni prijedlozi za novčanice od 10.000.000 dinara (lik Nikole Tesle, narančasta nijansa) i 50.000.000 dinara (lik Ive Andrića, crvena nijansa) koje također nisu izdate.
• 16. 12. - Rumunska revolucija 1989.: protesti u Temišvaru koji su izbili povodom proterivanja pastora Lasla Tekeša okreću se protiv režima - u naredna dva dana dolazi do nereda u kojima je pucano na demonstrante.
• 17. 12. - Drugi krug prvih demokratskih predsedničkih izbora u Brazilu od 1960: Fernando Collor de Mello pobedio Lula da Silvu; istog dana otet i spasen biznismen Abílio dos Santos Diniz, što se smatra sabotažom protiv levice.
• 18. 12. - Predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković izlaže reformske mere koje stupaju na snagu 1. 1.: uvodi se novi dinar (= 10.000 ranijih novih odn. 1.000.000 starih), prvih šest meseci zamrznute cene i plate, dinar vezan za marku 7:1 (pokazuje par novih novčanica), ali i zatvaranje neprofitabilnih preduzeća, stroga budžetska kontrola (trenutni kurs: 65.000 dinara za marku ili 112.000 za dolar).
• 19. 12. - Vlasti Srbije odbacuju Markovićev program, smatrajući da će izazvati nerede (ostale republike podržavaju plan).
• 20. 12. - Polučasovni štrajk oko 650.000 radnika u Srbiji, protest protiv nekih predloženih mera SIV-a.
• 20. 12. - Američka invazija Paname (Operation Just Cause), protiv režima Manuela Noriege.
• 20. 12. - U Sarajevu se osniva Udruženje nezavisnih pisaca Jugoslavije, antinacionalističkog karaktera.
• 21. 12. - Miting sazvan u Bukureštu za podršku Čaušeskuu se okreće protiv njega, dolazi do pucnjave na narod, Čaušesku sutradan beži iz grada.

Američka invazija Paname

• 24. 12. - Svrgnuti premijer Paname, general Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
• 25. 12. - Rumunjski predsjednik Nicolae Ceauşescu zajedno sa suprugom strijeljan, čime je okončana vladavina komunizma u ovoj zemlji.
• 26. 12. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu.
• 29. 12. - Dramatičar i zastupnik pokreta za ravnopravnost građana Vaclav Havel izabran za predsjednika Čehoslovačke jednoglasnom odlukom skupštine.
• 29. 12. - Indeks Nikkei 225 Tokijske berze dostigao istorijski maksimum (38,957.44 zatvoren na 38,915.87), podstaknut mehurom nekretnina.

Nepoznati datum

• Predrag Radosavljević Preki, igrajući za Tacoma Stars, bio MVP i najbolji strelac u američkoj ligi dvoranskog fudbala (Major Indoor Soccer League).
• Izgrađena prva tri agregata HE Dubrava na Dravi [1], kao i HE Đale na Cetini [2].
• Urađena prva operacija promene pola kod nas (obavio urolog Sava Perović).
• Franjo Tuđman: Bespuća povijesne zbiljnosti.
• Richard C. Duncan predstavlja "Olduvajsku teoriju" o navodnoj propasti industrijske civilizacije.

U toku/tijeku

• SFRJ članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1988-89.

1989. u temama

• Televizija. TV serije: "Balkan ekspres 2", "Specijalna redakcija" (TV Beograd i Novi Sad), "Drugarica ministarka", "Metla bez drške 1", "Rođaci iz Lazina", "Vreme čuda", "Dome, slatki dome" (snim. 1988) (TV Beograd); "Ptice nebeske" (TV Zagreb), "Top lista nadrealista 2" (TV Sarajevo).
• Neki domaći filmovi: "Sabirni centar", "Kako je propao rokenrol", "Najbolji", "Vreme čuda", "Poslednji krug u Monci", "Boj na Kosovu", "Bolji život", "Masmediologija na Balkanu", "Seobe", "Kuduz", "Žena s krajolikom" (snimljen 1975-6), "Donator", "Hamburg Altona" (→ Kategorija:Filmovi 1989.).

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 9. 1. - Nina Dobrev, kanadska glumica

• 3. 2. - Slobodan Rajković, srpski fudbaler
• 18. 2. - Sonja Petrović, košarkašica
• 21. 2. - Corbin Bleu, američki glumac
• 27. 2. - Stephen Kiprotich, ugandanski maratonac

• 6. 3. - Agnieszka Radwańska, teniserka
• 13. 3. - Peaches Geldof, novinarka, model († 2014)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 12. 4. - Sonja Mugoša, srpska klizačica
• 18. 4. - Bojan Bogdanović, košarkaš
• 23. 4. - Nicole Vaidišová, teniserka
• 27. 4. - Jovana Nikolić, srpska klizačica

• 4. 5. - Rory McIlroy, igrač golfa
• 5. 5. - Chris Brown, pevač
• 6. 5. - Dominika Cibulková, slovačka teniserka
• 27. 5. - Ash Hollywood, erotska glumica
• 29. 5. - Riley Keough, model, unuka Elvisa Presleya

• 14. 6. - Lucy Hale, glumica, pjevačica

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2. 7. - Katarina Živković, pevačica, pobednica "Velikog brata"
• 16. 7. - Gareth Bale, fudbaler
• 21. 7. - Vesna Dolonc, rusko-srpska teniserka
• 23. 7. - Daniel Radcliffe, britanski glumac
• 31. 7. - Viktorija Azarenka, beloruska teniserka

• 3. 8. - Jules Bianchi, vozač F1 († 2015)
• 5. 8. - Nina Radojčić, pevačica
• 10. 8. - Nika Antolos, pjevačica
• 18. 8. - Ana Dabović, košarkašica
• 21. 8. - Hayden Panettiere, američka glumica

• 1. 9. - Bill i Tom Kaulitz, članovi grupe Tokio Hotel
• 2. 9. - Alexandre Pato, brazilski nogometaš
• 8. 9. - Avicii, švedski muzičar, producent
• 18. 9. - Ornela Vištica, glumica

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 4. 10. - Dakota Johnson, glumica
• 19. 10. - Nikolija Jovanović, pevačica, model
• 23. 10. - Isis Taylor, erotski model, glumica

• 2. 11. - Stevan Jovetić, crnogorski fudbaler
• 7. 11. - Nadežda Tolokonikova, članica Pussy Riot
• 7. 11. - Mikela Ristoski, paraolimpijka
• 16. 11. - Milan Mačvan, košarkaš

• 10. 12. - Marion Maréchal-Le Pen, francuska političarka
• 13. 12. - Taylor Swift, kantautorka
• 29. 12. - Kei Nishikori, teniser

•  ? - Marko Ivković, ubijeni navijač († 2014)

Smrti

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 7. 1. - Hirohito, japanski car (* 1901)
• 13. 1. - Joe Spinell, glumac (* 1936)
• 14. 1. - Danica Antić, slikarka (* 1910)
• 18. 1. - Bruce Chatwin, engleski putopisac (* 1940)
• 22. 1. - Miodrag Andrić - Ljuba Moljac, srpski glumac (* 1943)
• 23. 1. - Salvador Dalí, španski slikar (* 1904)
• 24. 1. - Ted Bundy, serijski ubica (* 1946)
• 30. 1. - Krsta Andrejević, slikar (* 1928)

• 1. 2. - Elaine de Kooning, slikarica (* 1918)
• 3. 2. - Nina Kirsanova, balerina, arheolog, glumica (* 1899)
• 3. 2. - John Cassavetes, glumac i režiser (* 1929)
• 6. 2. - Chris Gueffroy, poslednji ubijeni na Berlinskom zidu (* 1968)
• 9. 2. - Osamu Tezuka, crtač mange (* 1928)
• 17. 2. - Vlajko Begović, učesnik Španskog rata i francuskog otpora, junak socijalističkog rada (* 1905)
• 21. 2. - Miroslav Nenadović, mašinski inženjer, aeronautičar, akademik (* 1904)
• 27. 2. - Konrad Lorenz, austrijski zoolog, nobelovac (* 1903)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 9. 3. - Robert Mapplethorpe, fotograf (* 1946)
• 14. 3. - Zita od Bourbon-Parme, posljednja austrougarska carica (* 1892)
• 23. 3. - Pavle Gregorić, učesnik Ruskog građanskog rata, NOB, narodni heroj, junak socijalističkog rada (* 1892)
• 28. 3. - Jovan Velimirović, episkop šabačko-valjevski (* 1912)
• 30. 3. - Ivan Šibl, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1917)

• 5. 4. - Vojislav Arnovljević, osnivač jugoslovenske kardiološke škole, akademik (* 1895)
• 12. 4. - Abbie Hoffman, američki aktivista (* 1936)
• 12. 4. - Sugar Ray Robinson, bokser (* 1921)
• 15. 4. - Ante Kaštelančić, hrvatski slikar (* 1911.)
• 15. 4. - Hu Yaobang, bivši generalni sekretar CK KPK (* 1915)
• 19. 4. - Daphne du Maurier, engleska spisateljica (* 1907.)
• 21. 4. - Sava Jeremić, srpski frulaš (* 1904)
• 22. 4. - Emilio Segrè, fizičar, nobelovac (* 1905)
• 23. 4. - Hamani Diori, prvi predsednik Nigera (* 1916)
• 24. 4. - Dinko Štambak, hrvatski književnik (* 1912.)
• 26. 4. - Lucille Ball, američka TV-glumica (* 1911.)
• 27. 4. - Konosuke Matsushita, osnivač Panasonic-a (* 1894)
• 30. 4. - Sergio Leone, filmski režiser (* 1929)
• c. 30. 4. - Guy Williams, glumac (* 1924)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 3. 5. - Christine Jorgensen, prva osoba promenjenog pola u SAD (* 1926)
• 20. 5. - Gilda Radner, glumica, komičarka (* 1946)
• 29. 5. - Ratko Buljan, glumac (* 1943)
• 30. 5. - Zinka Kunc, hrvatska operna pjevačica (* 1906.)

• 3. 6. - Ruholah Homeini, vrhovni vođa Irana (* 1902)
• 4. 6. - Dik Browne, crtač "Hogara Strašnog" (* 1917)
• 5. 6. - Frane Frol, bivši političar (* 1899)
• 15. 6. - Ray McAnally, glumac (* 1926)
• 23. 6. - Bogdan Čiplić, književnik (* 1910)
• 23. 6. - Michel Aflaq, sirijski filozof, političar, osnivač partije Baas (* 1910)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 2. 7. - Andrej Gromiko, bivši sovjetski ministar inostranih poslova i šef države (* 1909)
• 2. 7. - Franklin J. Schaffner, filmski režiser (* 1920)
• 6. 7. - János Kádár, bivši generalni sekretar Mađarske socijalističke radničke partije (* 1912)
• 9. 7. - Fedor Nikić, srpski istoriograf
• 10. 7. - Mel Blanc, glas mnogih likova iz Looney Tunes i Merrie Melodies (* 1908)
• 10. 7. - Jean-Michel Charlier, scenarista "Poručnika Bluberija" (* 1924)
• 11. 7. - Laurence Olivier, glumac (* 1907)
• 16. 7. - Herbert von Karajan, austrijski dirigent (* 1908)
• 16. 7. - Ivan Hariš-Gromovnik, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1903)
• 18. 7. - Rebecca Schaeffer, model, glumica (* 1967)
• 18. 7. - Mihailo Živanović - Mika-Žuti, klarinetista, saksofonista, dirigent, kompozitor (* 1928)
• 25. 7. - Steve Rubell, suosnivač diskoteke "Studio 54" (* 1943)

• 7. 8. - Mira Trailović, režiser, dramaturg, osnivač Ateljea 212 i BITEF-a (* 1924)
• 12. 8. - William Shockley, supronalazač tranzistora, nobelovac (* 1910)
• 22. 8. - Huey P. Newton, suosnivač Partije Crnih pantera (* 1942)
• 22. 8. - Aleksandar Jakovljev, sovjetski konstruktor aviona (* 1906)
• 23. 8. - Nebojša Mitrić, srpski vajar (* 1931)
• 24. 8. - Boris Koljčicki, meteorolog-amater (* 1900)
• 24. 8. - Branko Stanković (slikar) (* 1915)
• 29. 8. - Peter Scott, ornitolog, suosnivač WWF, slikar, sportista (* 1909)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 4. 9. - Georges Simenon, belgijski pisac (* 1903)
• 4. 9. - Ronald Syme, historičar (* 1903)
• 12. 9. - Katarina Adanja, istoričarka umetnosti (* 1921)
• 13. 9. - Vladan Slijepčević, režiser, profesor režije (* 1930)
• 22. 9. - Irving Berlin, američki kompozitor (* 1888.)
• 24. 9. - Hrizostom Vojinović, episkop braničevski (* 1911)
• 28. 9. - Ferdinand Marcos, bivši predsednik Filipina (* 1917)
• 30. 9. - Oskar Davičo, jevrejski i srpski pesnik (* 1909)

• 4. 10. - Lavoslav Horvat, hrvatski arhitekt (* 1901.)
• 4. 10. - Graham Chapman, engleski komičar (Monty Python) (* 1941.)
• 6. 10. - Bette Davis, američka glumica (* 1908.)
• 15. 10. - Danilo Kiš, srpski književnik (* 1935)
• 15. 10. - Grigorije Samojlov, arhitekta i slikar (* 1904)
• 18. 10. - Mirko Bonačić, nogometaš (* 1903)
• 20. 10. - Anthony Quayle, glumac, režiser (* 1913)
• 21. 10. - Mileta Andrejević, slikar (* 1925)
• 25. 10. - Milo Đukanović, reditelj, scenarista (* 1927)
• 30. 10. - Radivoj Kašanin, matematičar i srpski akademik (* 1892)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 1. 11. - Rade Končar, društveno-politički radnik (* 1942)
• 5. 11. - Adem Čejvan, bosanskohercegovački pozorišni i filmski glumac
• 5. 11. - Vladimir Horowitz, pijanista (* 1903)
• 12. 11. - Dolores Ibárruri - La Pasionarija, španska revolucionarka (* 1895)
• 13. 11. - Franz Joseph II., suvereni knez Lihtenštajna (* 1906)
• 22. 11. - René Moawad, predsednik Libana (* 1925)
• 23. 11. - Sabrija Biser, glumac (* 1930)
• 24. 11. - Abdullah Yusuf Azzam, suosnivač Al-Kaide (* 1941)
• 26. 11. - Ahmed Abdallah, predsednik Komora (* 1919)
• 27. 11. - Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. (* 1921)
• 28. 11. - Mladen Deželić, kemičar (* 1900)

• 1. 12. - Alvin Ailey, koreograf, aktivista (* 1931)
• 6. 12. - Ćamil Sijarić, književnik (* 1913)
• 7. 12. - Hans Hartung, slikar (* 1904)
• 8. 12. - Max Grundig, osnivač firme Grundig AG (* 1908)
• 14. 12. - Andrej Saharov, fizičar, aktivista, nobelovac za mir (* 1921)
• 15. 12. - Vanja Sutlić (otac), filozof (* 1925)
• 16. 12. - Silvana Mangano, glumica (* 1930)
• 16. 12. - Lee Van Cleef, glumac (* 1925)
• 22. 12. - Samuel Beckett, irski pisac, nobelovac (* 1906)
• 25. 12. - Nicolae Ceauşescu, svrgnuti predsednik Rumunije (* 1918)

Kroz godinu

• Sterjo Spase, makedonski i albanski pisac (* 1914)
• Zdravko Dučmelić, slikar (* 1923)
• Dragoslav Đorđević, istoričar umetnosti, kritičar (* 1931)
• Bakija Bakić, trubač (* 1923)
• Cmiljka Kalušević - Cica, atletičarka i košarkašica (* 1933)
• Marica Popović, glumica (* 1906)

Nobelove nagrade

• Fizika: Norman Foster Ramsey, Jr. (pronalazak metode razdvojenih oscilatornih polja i njena upotreba u vodoničnom maseru i drugim atomskim satovima), Wolfgang Paul, Hans Georg Dehmelt (razvoj tehnike jonske zamke)
• Kemija: Sidney Altman i Thomas Robert Cech (otkriće katalitičkih svojstava RNK)
• Fiziologija i medicina: J. Michael Bishop i Harold E. Varmus (otkriće ćelijskog porekla retroviralnih onkogena)
• Književnost: Camilo José Cela (bogata i intenzivna proza, koja s uzdržanom samilošću stvara izazovnu viziju čovekove ranjivosti)
• Mir: Dalaj Lama - Tenzin Gyatso (filozofija poštovanja svih živih bića, voljnost za kompromis i pomirenje uprkos brutalnim kršenjima)
• Ekonomija: Trygve Haavelmo (razjašnjenje teorije verovatnoće kao temelja ekonometrije i njegove analize simultanih ekonomskih struktura)

Literatura

• Rat može da počne (e-novine)
• Deset godina Slobodana Miloševića u deset slika (Vreme)

---

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1989 na Wikimedijinoj ostavi