Pablo Emilio Eskobar Gavirija (šp. Pablo Emilio Escobar Gaviria; Rionegro, 1. decembar 1949. — Medeljin, 2. decembar 1993) je bio kolumbijski narkobos i krijumčar. U istoriji je zapamćen kao najmoćniji i najbogatiji kriminalac. Na vrhuncu moći 1989. nalazio se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih na svetu sa procenjenom imovinom od 25 milijardi dolara. Eskobar je rođen u malom selu u pokrajini Antiohija, Kolumbija, kao treće od sedmoro dece Abela Eskobara, farmera, i Hemilde Gaviria učeteljice u Osnovnoj školi. Kada je imao sedam godina, gerila je upala u selo i zapalila im kuću. Nakon tog događaja roditelji su poslali Pabla i njegovog tri godine starijeg brata Roberta u grad Medeljin, da žive kod Hamildine majke. Još kao tinejdžer Pablo je počeo svoju kriminalnu karijeru na ulicama Medeljina. Počeo je da sa groblja kupuje stare nadgrobne spomenike, sređuje ih, i prodaje preprodavcima. Nakon toga počeo je da švercuje cigarete i kućnu tehniku da bi nekoliko meseci kasnije njegov najveći tovar bivao zaplenjen. Policija je po dojavi znala kuda će proći kamioni i sva roba je zaplenjena, ali Pablo nije bio uhapšen. Za to vreme je bio student političkih nauka na Univerzitetu u Medeljinu, ali zbog lošeg finansijskog stanja morao je da obustavi školovanje. Govorio je da će jednog dana postati predsednik Kolumbije. Kada im je propao posao, Pablo, njegov rođak Gustavo i još jedan njihov prijatelj iz detinjstva ušli su u posao sa kokainom. To je bilo 1976. godine. U početku su prenosili pastu koke iz Perua u laboratorije u Medeljinu. Da bi kasnije otvorili svoje laboratorije i dobijali gotov proizvod. Govorio je kako će do dvadeset druge godine postati milioner. U naredne dve godine, rat je bio na vrhuncu, gotovo svakodnevno su minirani objekti u gradu i mnoštvo ljudi je poginulo. Vrhunac je bio 1989. godine kada su u zgradu Kolumbijske tajne policije uneli kombi sa 500 kilograma eksploziva, jedan deo zgrade se urušio, 52 policajca su poginula a stotine je ranjeno. Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da Pablo u Kolumbiji provede 7 godina u zatvoru. Pristao je ali pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi. To mesto je dobilo naziv katedrala. Ovaj privatni zatvor bo je ispunjen luksuzom koji je za to vreme bio nezamisliv. Eskobara su čuvali njegovi ljudi. Mesto je postalo centrala njegovog kartela, mesto gde su primani poslovni partneri i ubijani protivnici. Ali u jednom trenutku vladi je ovo ponašanje narko bosa bilo previše. Eskobaru ni u ovakvim okolnostima nisu izostajale informacije. Jula 1992, pre nego što su ga vlasti premestle u drugi zatvor on je pobegao. U poteri za njim učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Pored njih komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Prilikom hapšenja Eskobar je bežao preko krovova zgrada izbegavajući metke koji su iz sekunde u sekund išli ka njemu. Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu. Posle smrti Eskobara počeo je period preporoda za Medeljin. Grad je postao bezbedniji, ulagano je mnogo novca u infrastrukturu, strana preduzeća su investirala… Međutim, trgovina drogom nije prestala. Pojavili su se novi narko bosovi. Nijedan kao Eskobar. Ali su postojali. Postoje i danas. Kolumbija je još uvek na prvom mestu po izvozu kokaina u svetu.

• published: 23 Oct 2017
• views: 5025