Vile i zmajevi, 1. deo

• Report rights infringement
• published: 26 May 2008
• views: 83810

http://forum.badnjak.com/ Jedna od odlika vila kao demonskih bića jeste ta da se one po pravilu javljaju u množini i anonimno. U našim verovanjima, posebno u folkloru, javljaju se tri vile: '"K njoj mi dolećeše/ Tri vile bijele" (Karadžić, I, 1973: 76), ređe devet: "Kolo igra devet 6'jelih vila" (Junpjes., 1896: 404). Među vilama postoji jedna koja predvodi ostale, tako da ih katkada ima i deset: "Tu imade devet sestrenica/ I pred njima vila najstarija/ Po imenu vila Jerisavlja" (Petran., II, 1989: 23). Međutim, ima i vila koje žive za sebe, obično kao čuvarice izvora ili bunara, kao na primer pomenuta vila sa planine Urvina. Ili je reč o vili baždarici - koja brani pristup ka vodi u planini, i koja traži otkupninu za korišćenje vode, odnosno prelaza sa one strane reke. U razvijenoj epskoj poeziji vile su još više individualizovane, tako da katkad dobijaju i osobena, lična imena, kao što su: Ravijojla, Andesila, Jerisavlja, Anđelija. U poeziji je vila najčešće prikazana kao lepa. "Da vile imaju životinjske noge, kozje ili konjske ili magareće" poznato je i današnjim Grcima. Vile uopšte mogu imati kozji oblik. Kada je reč o osnovnim funkcijama vila, bar na osnovi našeg folklora, njihovo je glavno zanimanje igranje u kolu. I prema drugim slovenskim izvorima karakteristično svojstvo vila je muzikalnost (Et. Slov, 1995: 370). Navešću ovde i jedan Milićevićev zapis: "Seljaci iz okolnih sela na pitanje: šta je to? odgovaraju: da je to Viljokolo, to jest kolo gorskih vila koje tu igraju svoje vilinske igre; a ono mesto što je izdignuto na sredini, vele da je za svirača, koji svira tim planinskim igračicama". Isto tako, "kad je kopan granični jarak, ni jedan od seljaka iz obližnjih sela nije hteo udariti budakom u Viljokolo, bojeći se vila; nego su ga raskopali neki Turci, koji su se tu zadesili. - I sada se trava oko Viljokola kosi, a na samom kolu niko ne sme ni slamke da uzbere" (Milić., 1884: 274). Ovaj primer pokazuje kako ime jednog prostora, naseobine, poteza, poseduje, istovremeno, snažnu mitsku implikaciju koju narod toga kraja veoma uvažava. Ali, vile vole i da se takmiče sa mladićima u igranju i izdržljivosti. Što se ženskih poslova tiče, vile iz naše narodne književnosti vole tkanje. One "imaju i mlinove i vitlove", dakle, interesuju se za brašno, budući da se bave mešenjem i pečenjem hleba. "Jedna od poznatih funkcija vilinih je da su one 'čuvarke ratarstva' one daju ilodnost poljsku, a isto tako i stočnu plodnost". Međutim, one mogu čoveka i da oboleste. O kakvoj je to bolesti reč? "Najčešće se bolest manifestuje u besnilu i umnoj poremećenosti", tako da osoba postaje vilovnjak. Kaže se: vilovnjak je "besan čovek, kao da su vile u njemu". Poznato je da vile imaju i mantičku sposobnost, tj. one mogu vršiti ulogu iroročice. Poznat je primer iz epske poezije, kada vila sa Urvine planine predskazuje smrt Marku Kraljeviću. "Al' mu b'jela odgovara vila:/ 'Pobratime, Kraljeviću Marko,/ tebe nitko Šarca otet neće,/ nit ti možeš umrijeti, Marko od junaka ni od oštre sablje,/ od topuza ni od bojna koplja:/ ti s' ne bojiš na zemlji junaka;/ već ćeš, bolan, umrijeti, Marko,/ ja od boga, od starog krvnika'".