Севим Дагделен, посланица немачке левичарске партије Левица (Die Linke), својим недавним излагањем у немачком парламенту привукла је знатну пажњу наше јавности и медија. Са говорнице у Бундестагу, током седнице на којој се одлучивало о захтеву да се немачком контингенту Кфора за следећу годину додели 45 милиона евра, изнела је оштре критике на рачун немачког војног присуства на Косову и подршке влади Косова. Ова посланица турског порекла, која признање независности Косова сматра кршењем међународног права, изјавила је да је влада Косова сачињена од припадника терористичког ОВК-а, због чијег су терора стотине хиљада Срба, Рома и других мањина биле принуђене да напусте Косово, и која жели да терористичке акте прошири и на суседне земље, истичући недавни терористички напад у Македонији.

Припадате јединој политичкој странци у немачком парламенту која се противила НАТО бомбардовању Југославије 1999. Какав је ваш став у вези с оваквим војним интервенцијама и у другим деловима света?

НАТО и Бундесвер (немачка војска) на Косову су шеснаест година. Који је резултат тога? Косово је европско сиротиште. Хиљаде људи исељавају се због корупције и недостатка перспективе. Мањине, као што су Роми, су прогоњене. Злочини ОВК-а се толеришу и не кажњавају. Косово је, пропорционално броју становника, водеће у Европи по броју исламских терориста. Овако нешто сигурно не бих назвала успешном причом. На таквом темељу расте великоалбански национализам, који је инструментализован од стране НАТО-а како би се дисциплиновале Србија, Црна Гора, Македонија, али и Грчка. Због недавне критике ОВК-а, примила сам не само сексистичка, расистичка и фашистичка писма од великоалбанских националиста, већ и претње смрћу. Из истог разлога била сам проглашена српским националистом. То је смешно, али је део културе застрашивања коју се Европа претвара да не види. Ни интервенције НАТО-а, ни великосрпски или великоалбански национализам, не могу да реше ниједан проблем у региону.

Да ли ће се учлањењем балканских земаља у Европску унију постићи трајнији мир на овим просторима? Ви сте се јавно противили да Европској унији буде додељена Нобелова награда за мир?

Европска унија није узор хуманости, управо због своје изолационистичке емигрантске политике, због које на хиљаде људи изгубе живот у покушају да пређу Средоземно море. Потребно нам је успостављање социјалне, демократске и слободне Европске уније. Тренутно, Европска унија првенствено служи томе да богати постају све богатији, док, истовремено, сиромашни постају све бројнији. А у оквирима заједничке спољашње и безбедносне политике, Европска унија политиком збацивања режима, као недавно у Украјини, крши међународно право и распирује постојеће проблеме.

Како видите садашњу политику Европске уније према емигрантима и мађарски план прављења ограде високе четири метра на граници са Србијом?

То што Мађарска тамо ради је срамотно. Али то се суштински не разликује од целокупне европске смртоносне изолационистичке политике. Потребна нам је култура добродошлице према избеглицама које долазе у Европску унију. Нико не напушта добровољно своју домовину. Границе морају бити отворене за људе.

Шта мислите о одлуци Србије да не прогласи санкције Русији? Како се то одражава на намеру српске владе да Србија постане чланица Европске уније?

Европска унија, као и Немачка, не само да ће захтевати да Србија једнострано призна независност Косова, већ ће захтевати и да Србија одустане од добрих односа с Русијом. Бојим се да ће то бити цена чланства Србије у Европској унији, иако то није изричито дефинисано критеријумима из Копенхагена. После грчког „не” на референдуму, оптимистична сам и верујем да ни други народи у Европи не желе да одустану од своје демократске суверености. У случају Србије, ово би значило да – уколико је цена чланства у Европској унији придруживање кршењу међународног права признавањем независности Косова, као и погоршање односа с Русијом проглашењем санкција – онда народ мора да размисли да ли је та цена можда превисока. Агресивни ратови и политика санкција према Русији у сваком случају су отровни за мир у Европи.

Какво је ваше мишљење о односу Европске уније према Украјини, посебно што се тиче покрета Евромајдан, као и конфликта између проруских снага и оних које се залажу за Европску унију?

Европска унија потпомогла је смену режима у Украјини 2014. године. На застрашујући начин је занемаривано касније прикључење фашиста новој влади у Кијеву. Европска унија сада подржава ратну владу председника Порошенка великодушним финансијским средствима, иако није поуздано да ће се она придржавати мировног споразума у Минску. Осим тога, фашистичке трупе, попут батаљона „Азов”, боре се на страни украјинске владе, а да то није постало предмет критике лидера Европске уније. То је историјско-политички табу са озбиљним последицама, које подстичу пораст фашистичких снага у Европској унији. Очигледно, мржња према Русији толико је нарасла, да се не бежи ни од сарадње с фашистима. Позитивна одлика протеста на Мајдану – антиолигархијска оријентација – у потпуности је нестала. У Украјини олигарси као што је Порошенко пуштају друге да умиру зарад њиховог богаћења.

Какав је ваш став о грчком референдуму? И шта је предлог ваше партије за излазак из кризе?

Грчко „не” на референдуму представља победу демократије у Европи. Партија Левица солидарише се са грчким народом и његовим одбацивањем уцена од стране „Тројке” (ММФ, ЕЦБ и ЕК). Сада је потребно укинути дуг и окончати политику штедње. Даљи резови довели би само до даљег осиромашења.

Какво је ваше мишљење о будућности левичарских политичких партија у Европи и њиховим могућностима да радикално промене Европску унију?

Ако се Европска унија не промени радикално, социјално, мирно и демократски, неће дуго опстати. Политичка левица има главни задатак. Мора да пружи одговор на нова друштвена питања. То подразумева борбу против приватизације јавних служби, а за подруштвљавање кључних индустрија и радикалну прерасподелу богатства од врха до дна. Услед нарастајућих привилегија богатих, потребан нам је друштвени пројекат деолигархизације. Ово се посебно односи на Немачку, која се, са 123 милијардера, налази на трећем месту у свету и у којој је 60 одсто свих ДАКС компанија у власништву олигарха. Деолигархизација би била и савршен противотров растућем расизму и национализму. Ту је двадесетогодишњица злочина у Сребреници. Надам се да ће српско друштво смоћи снаге да починиоце убистава хиљаде босанских муслимана, без изузетака, изведе пред лице правде. Национализам и мизантропија нигде не смеју имати будућност.

Какав је ваш став о турској политици према сиријској кризи, као и према Курдима?

За осуду је што Ердоганов режим, заједно са Саудијском Арабијом, испоручује оружје и залихе исламским „божјим ратницима” у Сирији и помаже их како би масакрирали суните, шиите, хришћане, алавите, Јермене, Друзе и Курде. Турски план инвазије уперен је против Курда у Северној Сирији, који су одбрамбени бедем од Исламске државе. Партија Левица захтева да се прекине ортаклук немачке канцеларке Ангеле Меркел с турским аутократом Ердоганом, као и да се оружане снаге повуку из Турске и да се обустави извоз оружја. Такође, самим тим, не желимо отварање даљих поглавља у преговорима са Турском о њеном приступању Европској унији.

Ви сте прва посланица која је посетила Џулијана Асанжа пошто је нашао уточиште у еквадорској амбасади. Шта мислите о позицији у којој се он тренутно налази?

Већ три године Џулијан Асанж живи у склоништу еквадорске амбасаде. Без њега не би било „Викиликсових” открића америчких ратних злочина у Авганистану и Ираку. Он нам је отворио очи за то колико су прљави и крвави ови ратови били и јесу и колико смо преварени и бићемо преварени од стране наших влада. Џулијан Асанж и Челси Менинг тиме су задужили историју и сав мирољубиви и слободарски народ широм света дугује им захвалност. И храброст Едварда Сноудена у откривању шпијунског система НСА тешко је замислива без Џулијана Асанжа. Због тога ће Асанж и даље бити политички прогоњен од стране Сједињених Америчких Држава. Ко је заиста заинтересован за заштиту основних људских права, тај би се заложио и да Џулијан Асанж може да напусти амбасаду у Лондону без стрепње да ће бити изручен Сједињеним Америчким Државама. Уместо затвора или азила у амбасади, Асанж је заслужио Нобелову награду за мир, ништа мање од тога.

Да ли је шпијунирање европских и немачких политичара од стране НСА ишта променило у односима између Сједињених Америчких Држава и Немачке и Европске уније?

Нажалост, није. Иако је НСА повредила основна права милиона грађана Немачке и наставља да их повређује, канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ) и вицеканцелар Зигмар Габријел (СПД) лојални су и даље америчкој администрацији. То показује да владајућа коалиција у Берлину није спремна да брани Устав Немачке. Стиче се утисак да је реч о држави у вазалном односу према Сједињеним Америчким Државама.