Dvougao je rubrika kruševačkog fanzina Pobuna Umetnosti koja je živela u nekoliko poslednjih brojeva ovog andergraund glasila. Tokom pet godina rada izašlo je 12 brojeva što je impresivna cifra u današnje vreme. Nažalost, čini se da je kod ekipe došlo do zamora i zasićenja, te još nije jasno kada bi se, i da li će se 13. broj pojaviti. Ono što je izvesno je da se sprema knjiga koja će na poseban način obeležiti rad Pobune, knjiga u kojoj će se naći utisci, iskustva dosadašnjih autora, i sličan sadržaj. Do tada će verovatno sadržaj objavljivati na svojoj stranici. U sklopu tih aktivnost objavljena je i rubrika "Dvougao", u kojoj su, ovoga puta, tema bili web magazini. Tekst objavljujemo u izvornom obliku u našoj rubrici "Behind the scene" u kojoj povremeno objavljujemo novosti vezane za naš rad.


Prvo pitanje se samo nameće, otkud ideja za rock magazin?

Miloš Najdanović: Sasvim slučajno. Ideja je zapravo bila da imamo forum koji bi okupio niške muzičare i demo bendove i pomogao u njihovoj afirmaciji. Ja sam imao želju da se bavim novinarstvom i ukazala se prilika da celu ideju prenesmo na jedna portal. Vremenom je to došlo do najvećeg muzičkog sajta u Srbiji.

Nenad Popović (Helly Cherry): Ideja se javila u trenutku kada sam imao nešto slobodnog vremena i poželeo da ga ispunim nečim konstruktivnim. Muziku pratim čitavog života, uz strip i filmove sam odrastao. Želeo sam da se aktivnije uključim u kulturna dešavanja kod nas i ideja se sama nametnula.

Ispričaj nam ukratko kako je izgledao razvoj magazina? Možete li napraviti neku paralelu izmedju brojeva?

Miloš Najdanović: Nadovezaću se na prethodni odgovor. Prvo je to bio forum, fan klub grupe Karizma, zatim ozbiljan muzički forum i na kraju portal. Počelo se od nekog najprostijeg dizajna i CMSa da smo prošle godine prvi put imali jedan ambiciozni i profesionalni redizajn i stalno radimo na vizuelnom poboljšanju. Što se druge strane tiče, nekako je redakcija vremenom rasla, našlo se dosta ljudi koji dele naš entuzijazam i portal je stalno dobijao na ozbiljnosti što se tekstova tiče, to su prepoznali i bendovi, izdavači, razni promoteri i festivali.

Nenad Popović (Helly Cherry): U to vreme (2003.) nije bilo puno glasila sličnog tipa, internet je tek počeo da se razvija, još uvek smo slušali pištanje dial-up modema, ali je sve bilo jako uzbudljivo. Uz pomoć štapa i kanapa, snalazili smo se, učili, napredovali i zabavljali se.
Sajt se lagano menjao zajedno sa ljudima koji su aktivnije radili na njemu u tom trenutku. Svako od njih donosio je nešto svoje. U dosadašnjem radu bih mogao izdvojiti dve faze. Prva je trajala od 2003. do 2010. kada je magazin bio organizovan i izlazio po brojevima (jednom mesečno). Do 2010. izašlo je 100 brojeva u elektronskom obliku i arhiva iz tog perioda se može naći na http://www.tvorac-grada.com/hczin/index1.htm.
Druga faza je počela 2010. kada smo prešli na dnevno objavljivanje sadržaja i ona traje do danas

Ko pored vas učestvuje u radu oko magazina?

Miloš Najdanović: Ceo tim urednika koji čine Nemanja Đorđević, Dajana Lerić, Savo Drakulić, Ivana Božić, Maja Večerin i od skora Stefan Savić. Pored njih imamo u redakciji ukupno 50ak novinara i fotografa iz Niša, Beograda, Novog Sada, Jagodine, Kragujevca, Zagreba, Osijeka... tu su naravno i saradnici koji povremeno pošalju neki tekst.

Nenad Popović (Helly Cherry): U pripremi sadržaja svakodnevno učestvuje veći broj ljudi. Na prvom mestu tu je uredništvo, dobro uigran tim koji već nekoliko godina radi u ovom sastavu. Pored uredništva tu su dopisnici i saradnici. Sve nas možete naći na http://www.hellycherry.com/p/helisanje.html.

Da li je vaš magazine strogo vezan za muziku? Moguće li je očekivati neki tekst o stripu, poeziji, filmu…?

Miloš Najdanović: Pisali smo o knjigama i filmovima koji su se ticali muzike. Za sada se čvrsto držimo muzičkog dela. Postoji ideja da ovo preraste u portal koji će se baviti i drugim tipovima umetnosti i kulture, ali za to je potrebno kompletno restruktuiranje, još novinara, stručnih iz tih oblasti, a to je nešto što trenutno ne možemo da podnesemo. Svakako postoji plan, ali ne žurimo nigde. I jedan NME magazin, pa je tek pre koju godinu uveo filmsku rubriku.

Nenad Popović (Helly Cherry): Magazin nije strogo vezan za muziku. Možda muzike ima najviše jer smo njome svakodnevno okruženi, ali naš sajt se, kao što sam i gore naveo bavi i stripom, filmom, književnošću, umetnošću, strit artom.

Kako radite intervijue? Uživo ili elektronski? Šta je po vama dobar interviju?

Miloš Najdanović: Na oba načina. Nije uvek izvodljivo sesti uživo i raditi intervju sa nekim, a internet nam pomaže da te poteškoće lako prevaziđemo. Dobar intervju je onaj u kome novinar se bavi konkretnim temama i u kome su sagovornici raspoloženi za dobar, rečit razgovor, sa lepim mislima. A posle toga da kada ga čitate možete da doživite atmosferu i da vam pred očima oživi taj razgovor.

Nenad Popović (Helly Cherry): Intervjue radimo i uživo i elektronski, zavisi od okolnosti. Dobar intervju ne zavisi od toga kako se tehnički radi, da li uživo ili elektronski. Kakav će razgovor biti zavisi od novinara, koliko se on pripremi, koliko je zreo i sposoban da postavi prava pitanja, ali zavisi i od sagovornika, koliko je raspoložen za priču, i da li je osoba koja ima nešto da kaže. Dobar intervju je dinamičan, informativan, motiviše, inspiriše, daje odgovore na neka pitanja, a neka i postavlja. Dobar intervju je onaj koji posle čitanja ostaje u glavi.

Kakvu saradnju imate sa ostalim magazinima?

Miloš Najdanović: Površnu, kolegijalnu. Oni koji su bili fer prema nama mogu isto da očekuju od nas. Oni koji su izigrali naše poverenje, imaju zatvorena vrata.

Nenad Popović (Helly Cherry): Sa ostalim magazinima imamo korektnu saradnju. Sa nekima se i lično poznajemo, kontaktiramo, sarađujemo. Sa drugima malo manje, ali su odnosi zaista korektni. Slične sajtove ne doživljavam kao konkurenciju. Smatram da se zajedno dopunjujemo i kao deo jedne veće slagalice dajemo precizniju sliku stanja na našoj kulturnoj sceni. Svako od nas je prikazuje iz nekog svog ugla, boji nekom svom bojom, daje svoj sud i pečat tako da na kraju dobijemo bolji ukupni osvrt.

Osim što radite na magazinu kojim se još poslovima bavite?

Miloš Najdanović: Radim kao QA specijalista (testiranje softvera) u jednoj programerskoj firmi i pomoćni sam trener u lokalnom odbojkaškom klubu.

Nenad Popović (Helly Cherry): Uglavnom radimo i studiramo. Pored toga, mnogi članovi redakcije su aktivni kao muzičari, pisci, fanzinaši...

Koju poruku bi hteli da pošaljete čitaocima našeg magazina?

Miloš Najdanović: Na plašite se da reaalizujete svoje ideje. Poštujte etiku profesije kojom se bavite i savesno postupajte, a pogotovo ako je ta profesija novinarstvo.

Nenad Popović (Helly Cherry): Voleo bih da pozovem čitaoce da uzmu aktivnog učešća u dešavanjima. Svi koji nešto rade, bilo da sviraju, pišu, crtaju, snimaju, svi oni to rade zbog vas. I bilo bi lepo da makar svi zajedno ispratimo to i podržimo. Idite na koncerte, projekcije filmova, izložbe, crtajte stripove, svirajte, pravite fanzine, razmenjujte muziku, ne linkove nego kasete, diskove, ploče, fanzine. Verujte mi, mnogo će vam više značiti.
Neka vam naše stranice posluže kao neki putokaz.
Ako već stvarate nešto svoje javite nam se, možda možemo da pomognemo da dođete do nekih novih ljudi i publike.
Ako želite da nam se pridružite, novi ljudi su uvek dobrodošli.
Svi aktuelni konkursi su ovde, te slobodno pogledajte i javite se na neki od njih.
Stej okej i čitamo se!

Autor dvougla Dušan Mihajlović

izvor: Pobuna Umetnosti

Dragi naši, 

danas, 20. maja 2015. je tačno 12 godina kako se družimo. Da, punih 12 i "uzimamo" trinaestu što će reći da polako postajemo tinejdžeri. :) Pa zato hajde da ovu lepu priliku iskoristimo i pogledamo malo unazad. Podsetimo se šta se desilo od prošlog rođendana.

Najznačajnije verzije sajta od 2003. do danas

Ono što je najvidljivije je svakako novi dizajn, logo i kompletan vizuelni identitet sajta. Ove velike promene startovale su 1. februara. Želeli smo da osavremenimo magazin i prilagodimo ga aktuelnim trendovima i potrebama čitalaca. Pažljivo smo slušali sve vaše predloge, savete, i ideje, i napravili jednostavan, pregledan i moderan sajt.

Promene su podrazumevale ne samo vizelne izmene. Sve veći broj novinara, saradnika i materijala koji bez prekida pristiže u redakciju doveo je i do rekonstrukcije same redakcije. Formirano je uredništvo, razvijena je i razgranata dopisnička mreža koja pored velikih gradova danas obuhvata i srednje velike, i male gradove, ne samo Srbije već i regiona.

Posebno nam je drago da u svojim izveštavanjima pokrivamo i dešavanja u malim mestima jer složićete se, takva mesta predstavljaju priličnu nepoznanicu svima nama. I ukoliko redovno pratite naš sajt biće vam jasno koliko toga progresivnog i kvalitetnog provincija (u najboljem mogućem smislu te reči) ima da ponudi.

Od prošlog rođendana pokrenut je i nedeljni pregled objavljenih članaka u vidu besplatnog biltena koji svakog ponedeljka stiže u vaše elektronske sandučiće. Bilten je sjajna prilika da ostanete u toku sa kompletnim sadržajem ako svakoga dana ne posećujete naš sajt. Ukoliko vam se ova ideja dopada, pre nego nastavimo dalje možete se pretplatiti jednostavno upisivanjem vašeg e-maila.

Upišite svoju e-mail adresu.

Ako ste se prijavili, idemo dalje. :)

Prošle godine smo vas obradovali Zbornikom "Volim da letim". Zbornik je na jednom mestu okupio sve priče objavljene u prethodnih 11 godina na našem sajtu. Drago nam je da ste prepoznali značaj jednog ovakvog dela. Činjenica da je Zbornik predstavljen u pojedinim radio emisijama (na radiju Beograd 202 između ostalih) i portalima, i skinut preko 12.000 puta govori mnogo.

Naslovna knjige

No zašto stati tu? Rešili smo da vam i ovoga puta pripremimo jedno iznenađenje. Ovoga puta vam donosimo nešto drugačije. Tamara Lujak je za vas pripremila elektronsku knjigu "Ulični hodač" koja je posvećena grafitima i uličnoj umetnosti. 

Ako redovno pratite naš sajt znate da smo dosta pažnje posvetili upravo ovom vidu moderne i urbane umetnosti. Poželeli smo da na jednom mestu okupimo veći deo street art radova koje smo do sada objavili, i uz nove, i do sad neobjavljene napravimo jedinstveno izdanje na ovim prostorima. Tako smo došli do zbirke koja na 180 strana obuhvata ne samo radove domaćih i stranih umetnika, već i obiman uvodni deo knjige koji na jednostavan i zanimljiv način donosi prikaz razvoja ulične umetnosti od antičkih vremena do danas. Takođe, uvod predstavlja sve vidove današnje ulične umetnosti od grafita, instalacija, intervencija, šufita, do ekoloških, pletenih grafita, stikera... Knjiga govori i o najznačajnijim predstavnicima ove umetnosti, domaćim i stranim. 

Uz obilje referenci i linkova biće svakako pravo mesto za ulazak u ovaj svet. Posebno smo ponosni na činjenicu da je ovo jedno od privh dela ovog tipa na našim prostorima koje je posvećeno ovom vidu umetnosti.

Pogledajte o čemu se radi, jer možda pored ovih radova prolazite svakodnevno a niste ni bili svesni da se nalaze baš tu, u našem okruženju...

Knjigu "Ulični hodač" možete skinuti OVDE. Naredne godine nas verovatno čeka neko novo izdanje ili iznenađenje koje će se baviti nekim drugim vidom umetnosti, na neki drugi način, ili u nekoj drugoj formi.

Takođe, u narednom periodu vas očekuju nove rubrike, serijali tekstova i drugo...

Konkrus za nove saradnike je otvoren, te nam se slobodno javite ako na bilo koji način želite da doprinesete razvoju umetnosti i kulture na našim prostorima.

Na kraju, želeli bismo da vam se zahvalimo na dosadašnjoj pažnji i poverenju. Bez vas sve ovo svakako ne bi trajalo 12 godina. Činjenica da smo i dalje tu nam govori da vi to želite, i da je jedno ovakvo glasilo potrebno našem društvu. Mi nastavljamo sa promocijom pravih vrednosti, kvalitetne muzike, filma, stripa, umetnosti i pisane reči.

Stej okej, i... čitamo se! :)

Vaši Hellyjevci

P.S. Svoje utiske o našem dosadašnjem radu, pozdrave, želje i čestitke (a i poklone zašto da ne :) možete ostaviti u komentarima ispod ovih redova ili na našoj fejsbuk stranici. :)

Prvog februara lansirana je nova verzija našeg sajta kojom smo, verujemo, načinili značajan korak napred u daljem radu. Jedna od novina je i novi logo kao deo kompletnog vizuelnog identiteta.

Sudeći po reakcijama čitalaca koji su ga opisivali kao: neobičan, upadljiv, „opasan“, upečatljiv, logo koji „grize“. Otprilike istim onim rečima kojima smo ga i mi opisivali kada smo razmišljali šta logo treba da predstavlja i koje osobine treba da poseduje.

Tragajući za osobom koja bi mogla da ispuni naša očekivana došli smo do Mihaila Dragojevića koga smo upoznali i predstavili najpre kao eksperimentalnog muzičara. No, Mihailo je prevashodno vizuelni umetnik koji se bavi i dizajnom, tetoviranjem, video radovima, spotovima i fotografijom.

Prateći njegov rad izvesno vreme, uvideli smo da je on pravi čovek za nas. Nakon nekoliko razmenjenih pisama i našim smernicama, ubrzo je izašao sa početnim idejama i skicama. Evo jedne od njih.

Prepoznajete li na skici obrise nečega što će kasnije postati naš zaštitni znak? :)

Ugrabili smo par Mihailovih trenutaka i pokušali da otkrijemo kakva su bila njegova iskustva u radu na onome po čemu će naš časopis, između ostalog, biti prepoznatljiviji.

HC: Na početku ovog razgovora moramo te pitati na čemu trenutno radiš?
M: Trenutno sam završio svoj novi muzički album pod nazivom ''Zemlja u veni'' na kome mi se priključila umetnica Milica Vukelić (aka SkinBone) na vokalima i tako dodala organski element na par pesama na albumu. Vokale smo snimili u studiju ''So What'' kod mog prijatelja Vanje o kome sam vam vec govorio u intervju za vas časopis. Za njega trenutno radim spot koji je skoro gotov, tj za njegov pseudonim “Schizophrenic Reality“ na kome nam gostuje jedan domaci reper zvani ACE, zanimljiva stvar, ima tu svačega. Ja rep nešto i ne volim naročito ali ovo će biti  drugacije,  videcemo kako će to da ispadne.

HC: Kakva je bila tvoja reakcija kada smo ti prišli sa ovom idejom? Koliko ti je bilo izazovno osmisliti novi logo HC-a?
M: Bilo mi je drago da mogu da doprinesem  vašem časopisu, jer logo je najbitniji deo identiteta bilo kog projekta to je uvek osnova koja mora da reflektuje smisao istog najdirektnije.

HC: Koliko vremena ti je bilo potrebno da napraviš prve skice? Za one koji nisu upićeni, reci nam kako izgleda proces stvaranja i osmišljanjvanja logoa? Koliko je to, zapravo, komplikovan posao? Da li je teže pronaći ideju ili tehnički je sprovesti u delo da izgleda upravo onako kako je zamišljen ili na skici?
M: Ne znam baš da li je to teško... zavisi kako se posmatra. Kada sam razmishljao o vašem projektu odvojio sam par dana, da... sad se sećam, to bi bilo 2 dana razmišljanja o tome sve vreme i par različitih ideja na papiru sirovo. Neke od ideja si i naveo gore... Uglavnom, prve ideje su uvek one koje ostaju ostalo je tehnički deo... ne bih znao šta više oduzima vremena. Bilo bi mi možda teško da sam radio na primer za neki ekonomski fakultet logo ili neku političku kampanju, verovatno bi bilo teže a da ne stavljam stilizovanu piramidu i pršutu i kobasice.

HC: Kako si ti video čitavu našu ideju? Pretpostavljamo da smo se negde lako našli jer je finalna ideja jako brzo došla...
M: Ma da, fini ste ljudi, razumni. Tematika mi odgovara. Zabavlja me ta dimenzija u naslovu, malo mitologija mystery school i ta ironija, to mi je blisko, deluje mi da se razumemo ako ne rečima onda energijom, što je mnogo bitnije na onako, da kazem životinjskom nivou. ;)

HC: Da li si do sada imao prilike da radiš zaštitne znake za druge ljude? Kako je bilo raditi, za njih a kako za nas?
M: Završio sam školu za dizajn i od tada se drndam sa time, znači da kažem od neke 2003… jeste napono kad radiš za mašinu komercijalu, ali kada radim za nešto što i mene interesuje onda je to ono što ostaje.  Meni najdražih par logoa koje sam radio uz ovaj vaš, su za ''Schizophrenic Reality“, za ''Points of Reality'', moj logo ''M'' i za jedan ronilački klub... radio sam i za neke nevladine organizacije, slične projekte...

HC: Hvala ti na ovom kraćem razgovoru. I na kraju, moramo te pitati po čemu ćeš pamtiti saradnju sa nama? :)
M: Dosta energije smo razmenili izmedju nas iako sve virtualno, ko zna cini mi se da cemo još nešto i u budućnosti moći da razmenimo i na fizickom nivou. Osećam da ste mi ostali energetski dužni jedan video intervju na primer hahahhaha naravno na obostrano zadovoljstvo i prilike.

Ali inače teško mi je da sagledam, nešto što je živo to se stalno menja kao i vaš sajt i vaš rad, a i moj sa vama i bez vas. Bez obzira na sveukupnu boleštinu u svetu u kome živimo kročio sam na jedno malo ostrvo koje ste napravili, jedna mala oaza u moru besmisla. Eto po tome ću vas pamtiti.

Dragi naši, nakon skoro dve godine došlo je vreme da naš sajt obuče novo odelo, skrojeno po meri i potrebama čitalaca.

Nakon "sivog" dizajna koji se odlikovao svojom jednostavnošću i minimalizmom kome smo težili, rešili smo da malo promenimo stvari. Pratili smo nove trendove i došli do modernijeg, "krupnijeg", svetlijeg i, nadamo se, zanimljivijeg dizajna. Tamu smo zamenili svetlošću. Teško sivilo zamenili optimizmom.

Novo odelo donelo je još par promena. Dozvolite da vas ukratko provedemo kroz sve ono što vas očekuje.

Ono što verovatno prvo upada u oko je nov zaštitni znak koji je uradio Mihailo Dragojević. Nakon brojnih konsultacija, različitih verzija i ideja, napokon smo utvrdili novi logo koji na odličan način povezuje i ujednjuje ime našeg časopisa i novu "paklenu višnju" koja se nalazi u centru logoa.

Ispod logoa nalaze se rubrike koje su tematski malo preuređene. Neke od njih sadrže podrubrike (u vidu padajuće liste) koje su formirane na osnovu forme priloga. 

Zadovoljstvo nam je da možemo da predstavimo i novu rubriku "Specijal" koja će sadržati serijale tekstova, ili tekstove posvećene posebnim temama ili prilikama poput pregleda godine i slično. Rubrika "O nama" dobiće i svoju podrubriku "Behind the scene" u kojoj ćemo objavljivati sve novosti vezane za redakciju (tekstove poput ovog, na primer), rođendanske tekstove i osvrte, nagradne igre i slično.

Centralno mesto novog izgleda zauzimaće tri članka koje želimo dodatno da istaknemo i stavmo ih u fokus čitalaca. Ispod sa leve strane je rubrika "Danas smo pisali o..." u kojoj će se naći tekstovi objavljeni u poslednja 24 časa. Sa njene desne strane biće rubrika "Pročitajte i..." koja će stavljati akcenat na ranije "vanvremenske" tekstove. Sigurni smo da će vam biti zanimljivo da pročitate neke koje ste možda propustili.

"Slajder" će biti promenljiva kategorija koja bi na neki način trebala biti "faktor iznenađenja".

Ispod Slajdera naćiće se hronološki objavljeni članci, od novijih ka starijim. Desno od njih naćiće se "Vesti". U okviru novog dizajna kratke vesti i najave dobijaju istaknutije mesto u odnosu na prošli dizajn. Ispod njih naćiće se i pregled deset trenutno najčitanijh članaka. Koji su članci najaktuelniji i izazivaju najviše pažnje u trenutku dok ste na sajtu.

Propustili ste novosti sa našeg sajta? Nikakav problem! 

Pokrenuli smo besplatan nedeljni nujzleter koji će vam svakog ponedeljka donositi pregled članaka objavljenih prethodne nedelje. Nedeljnik će sadržati još zanimljivih informacija i skrenuti pažnju na još neke tekstove. 

Pretplatite se besplatno na nedeljni pregled tekstova objavljenih na HC-u.
Svakog ponedeljka u vašem e-sandučetu.

Zahvaljujući servisu "Disqus", komentarisanje je znatno olakšano! Dovoljno je da se ulogujete u sistem pomoću svog Fejsbuk, Tviter, Gugl +, Disqus naloga ili komentar ostavite unošenjem imena i e-mail adrese. Takođe, možete glasati za komentare koji vam se dopadaju te da birate prikaz komentara - hronološki ili po reakcijama čitalaca.

Kraj svake stranice ostavljen je za prijatelje i osnovne informacije o nama.

To bi bilo to za ovo prvo upoznavanje sa novim izgledom. Ostavljamo i vama da razgledate, i sami otkrijete koje to još sitnice i detalje krije naš sajt. Verujemo da postoje i neki sitni propusti, te nam ih slobodno javite. Sve izmene ćemo rešavati u hodu.
Hvala vam na pažnji. Očekujemo vaše utiske u komentarima, na društvenim mrežama ili našem e-mailu.

Redakcija Helly Cherry web magazina
1.2.2015.

Update: 

Zbornik je predstavljen u kultnoj emisiji "Pogled iz svemirskog broda" na radiu Beograd 202, 20.7.2014. Deo emisije možete poslušati ovde.

Kao što i sami možete primetiti, Helly Cherry je jedan od retkih webzina koji opstaje već preko deset godina i koji nije promenio svoju glavnu srž. Poenta Helly Cherry je promocija kvalitetne kulture. Izlazimo svaki dan i trudimo se da Vam uvek predstavimo nove muzičare, albume, serije, filmove, knjige, autorske radove u vidu tekstova i stripova i još mnogo toga. Ovo podrazumeva održavanje kontakta sa ljudima iz raznih branši i nas novinara i kada se taj kontakt i ne ostvaruje direktno, reč vodi naš glavni tvorac, urednik i sjajan drugar Nenad Popović. Njegov glavni moto je da svi uživamo u ovome što radimo i da se ne osećamo kao da smo pod pritiskom. Možda je u tome tajna ovog uspeha i trajanja. Već neko vreme mi se ideja o ovom intervjuu provlačila kroz misli i vreme je bilo da je realizujemo.

 

HC: Nenade, kako si? Koliko mailova te čeka večeras?
Nenad: Hvala na pitanju Tamara, dobro sam. Malo umorno ali raspoloženo. :) Danas je tu podnošljiv broj pisama. Bilo je čupavo poslednjih 10tak dana prethodne i par dana nove godine kada smo u redakciji sumirali godinu, sastavljali liste, pisali utiske i kada je to sve stizalo u sanduče pored redovnog sadržaja. Sada je čitava da gužva prošla i vratili smo se u normalan ritam.

HC: Kako je sve počelo? Pokrenuti webzine 2003. godine kada veliki broj ljudi jedva ima kompjuter, a internet je još diskutabilna kategorija je ozbiljan korak.
Nenad: Pošto sam online od 1999., video sam koji su sve potencijali i prednosti interneta u odnosu na tradicionalne medije; da zahtevaju manje troškova, da je kao medij brz i efikasan, i da njegovo vreme tek dolazi. U tom periodu sam imao viška vremena i želeo sam nešto konstruktivno da radim. Muziku volim i pratim od kada znam za sebe, a ovo je bio jedan od načina da se direktno uključim u dešavanja i pomognem čitavu priču. Postoje i drugi načini da se bude deo scene ali je ovaj u tom trenutku bio najkonkretniji i najizvesniji.

HC: Šta te sada motiviše da nastaviš sa održavanjem Helly Cherry?
Nenad: Nakon ovoliko godina HC je prosto postao deo mog života, moja svakodnevnica i kao takav nešto što se podrazumeva. Iako priznajem rad na webzine-u ume da bude opterećenje i ponekad stresan (jer se ni meni ne radi baš uvek), nekako se uvek nađe vremena u toku dana da se svi prilozi srede, urede i objave. Takođe, danas nisam sam u čitavoj priči. Redakcija je dovoljno velika da ja mogu da se posvetim samo poslu uređivanja, organizovanja i koordinisanja. Lepo smo podelili zaduženja i HC lepo funkcioniše kao dobro nauljana mašina. Kad god dođe onaj „ma šta će mi sve ovo“ momenat, samo pogledam arhivu i bude mi drago kada vidim šta smo sve stvorili i prosto bude mi žao da sve to stane. A tu su i ostali članovi redakcije koji svojim entuzijazmom guraju čitavu priču i pretpostavljam da smo jedni drugima na neki način inspiracija i motivacija.

HC: Imaš li omiljene rubrike i one manje omiljene koje održavaš samo zbog čitaoca?
Nenad: Nekada mi prija više da čitam o stripu, nekada o muzici, nekada o filmu, ali sve rubrike su mi drage. Prosto, kada sam započinjao priču, želeo sam da napravim mesto na internetu koje bih i sam želeo da čitam. Mene sve ove sfere interesuju i privatno.

HC: Koji su problem u funkcionisanju elektronskog medija?
Nenad: Nema nekih većih problema. Uglavnom su to isti oni sa kojima se suočava jedan bend, promoter, izdavačka kuća i svi oni koji rade volonterski i nesebično. Svi problemi se rešavaju u hodu. Možda bih najviše poželeo da imam malo više vremena da bih mogao na pravi način i u pravoj meri da se posvetim svim stvarima koje želim i volim.

HC: Misliš da smo u prednosti nad ostalim webzinima? Šta nas izdvaja od drugih po tvom skromnom mišljenju?
Nenad: Ne mislim da smo u prednosti niti da smo iza bilo koga. Jednostavno, ostale sajtove slične tematike ne doživljavam kao neku konkurenciju već kao glasila koja se međusobno dopunjuju. Helly Cherry ne juri „tiraž“ tako da ne osećamo tu neku obavezu frke i jurnjave. Ono što nas možda izdvaja je verovatno to što ja na HC volim da gledam kao na fanzin, ali i istrajnost u odnosu na druga glasila koja su nastajala i nestajala.
Takođe ono što nas razlikuje od ostalih je verovatno to što smo „servisne“ informacije (vesti, najave koncerata i promocija isl) stavili u drugi plan. Centralno mesto na našem sajtu ipak smo odlučili da posvetimo nekom trajnijem i značajnijem sadržaju. Siguran sam da bismo sa vestima kao centralnim delom sajta uvećali i posećenost jer su to informacije koje se brzo dele i koje lako i brzo privlače posetioce ali smatramo da će čitaoci do tih informacija svakako lako doći (pogotovu u današnjoj eri Fejsbuka). Zato se trudimo da ponudimo nešto drugo i da taj, po nama značajniji deo sadržaja, stavimo u prvi plan kako ne bi bio „ugušen“ od strane vesti, najava isl.

HC: Možeš li nam dati primer neki smešnih situacija kroz koje prolaziš kao urednik?
Nenad: Ima puno zanimljivosti i po neka anegdota. Jedno vreme čak nisam ni imao kompjuter ali je HC funkcionisao sve vreme. Bilo je to vreme kada sam čitav sadržaj i tekstove čuvao na disketama, kada sam koristio računarske centre, učionice i biblioteke nekih niških fakulteta (glumeći da sam njihov student). Profesori pojma nisu imali da sam u stvari tu kucao svoje tekstove, uređivao tuđe, sakupljao fotografije, komunicirao sa čitaocima i saradnicima.
Smešne situacije su recimo da su neki ljudi grešili oko imena, pa su nas tako zvali Holly Cherry, Hello Cherry, Cherry Berry,... Jednu članicu redakcije su u šali zvali u Cherry Kiss. :)

HC: Sa kim bi ti najradije uradio intervju?
Nenad: Zanimljivo pitanje! Iskreno nikad nisam razmišljao na tu temu ali mi je ova tvoja inicijativa dala ideju i predlog da i ja uradim intervju sa nekim članom redakcije. Prosto, dopada mi se ta ideja da nas čitaoci upoznaju na jedan drugi i drugačiji način, i iz drugog ugla. Lepa je ideja i želja da im se približimo jer se tako stvara neki prisniji odnos između nas i publike.

HC:  Da li si imao neku priliku za saradnju koju si propustio? Da li ti je žao zbog toga?
Nenad: Žao mi je što se u par navrata desilo da dobijemo akreditacije za neka dešavanja ali zbog više sile nismo bili u mogućnosti da prisustvujemo. U takvim slučajevima bih se javio organizatorima ili bendu i drago mi je što nam niko nije uzeo za zlo. Uglavnom sam uspeo da ostvarim korektnu saradnju sa svima, što sa članovima redakcije, što sa onima čiji smo rad podržali.

HC: Da li planiraš da uvedeš neke novine u Helly Cherry u 2014. godini?
Nenad: Sigurno će biti nekih sitnih novina o kojima ne bih sada da govorim. Volim da pričam onda kada promene konkretno zažive i kada budu vidljive. Povremene novine se dešavaju i u smislu novih ljudi koji se pridruže našoj redakciji. Često se javljaju ljudi koji su zainteresovani ali vremenom se vidi ko je on njih zaista motivisan da ostane sa nama.

HC: Hvala ti puno što si pristao na ovaj intervju! Šta imaš da poručiš našim čitaocima?
Nenad: Još jednom, hvala tebi na ovoj ideji. Moram da priznam da mi je pomalo bilo neobično razgovarati jer nisam navikao da govorim o sebi ovako javno. Nadam se da će čitaoci prepoznati naš rad i trud i da ćemo svi zajedno nastaviti da gradimo ovu lepu priču.

Intervju sa ogromni zadovoljstvom vodila Tamara Maksimović

Huh, deset godina!!! Ko bi rekao. Priznaćete,... u današnje vreme 10 godina postojanja bilo čega je činjenica za respekt pa zato nemojte zameriti što smo uzeli slobodu da se u ovim redovima okrenemo malo sebi, i svi zajedno se podsetimo kako smo rasli, razvijali se i menjali.

Kada razmišljam koliki je to period nekako mi uvek pada na pamet: "da je dete, sada bi išlo u 4. razred osnovne škole". Onda pogledam koliko se moj život na ličnom planu promenio u ovom periodu, od studenta do danas roditelja (a nisam jedini u HC redakciji koji je u međuvremenu stekao ovu titulu). Da bi i vama bilo bliže koliko trajemo setite se koliko se i vaš život promenio u poslednjoj deceniji (gde ste bili, šta ste radili, kako ste razmišljali...).

Nekada razmišljam i kada bi se sav naš sadržaj odštampao (100 brojeva + oko 2500 članaka na današnjem sajtu (vesti i najave ne računamo), na koliko bi to stranica stalo...

Ali, vratimo se na početak. Tog 20.5.2003. izašao je naš prvi broj kao rezultat viška vremena i želje da se sa tim vremenom uradi nešto konstruktivno za naše okruženje. U tom trenutku je postojala prva generacija web magazina na našim prostorima. Pored nas, tu su bili i Nova Barselona, E-zine, Ispod Zemlje, Wah Wah, Hard and Heavy, Addicted to Nothing, nešto kasnije Nervni Slom, i Balkan Underground... Od te prve generacije danas je tu nažalost jedino hrvatski webzine Terapija.net.

Prvih sedam godina smo izlazili kao mesečnik. Bilo je to vreme dial-up-a (i mnogo manjih monitora i rezolucija). Teško je bilo osvežavati sajt svakodnevno pogotovu ako smo u jednom periodu bili i bez računara i bez interneta. Da, entuzijazam je bio toliki da smo tekstove pisali na papiru a onda ih kako znamo i umemo prekucavali u word i onda ostaje par sati da se ceo broj sklopi u Dreamweaveru. Veliku nesvesnu podršku našem radu dale su i biblioteke i čitaonice Medicinskog, Pravnog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu gde smo sve to prekucavali (i čuvali na disketama(!)) dok nas ne provale...

Ta prva faza je okončana 2010. godine nakon 100. broja kada su se i okolnosti u kojima smo počeli da radimo promenile. Prešli smo na dnevno objavljivanje sadržaja. Rad je postao opušteniji jer nije bilo deadline-a koji je trebalo ispoštovati već smo objavljivali kada je bilo materijala. A bilo ga je u dovoljnoj meri da nismo morali da brinemo da li će nova varijanta zaživeti. 

U međuvremenu je naš rad postao inspirativan drugima tako da je po ugledu na nas pokrenut i Pazin UG webzine na primer. Takođe, Helly Cherry jer bio predmet seminarskog rada Leile Sammarai na fakultetu, predmet interesovanja Šaranovog (član redakcije) diplomskog rada koji se bavi fanzinima na ovim prostorima, i deo studije o naučnoj fantastici u Srbiji...

Takođe, naše ime je bilo izvor anegdota i nesporazuma pa smo tako bili i Holly Cherry, Hello Cherry, Hell Cherry, Cherry Berry, a jednu članicu redakcije i dalje šaljivo zovu Cherry Kiss :)... Sajt je iz ne znam kog razloga bio zanimljiv i hakerima pa je bio napadnut i oboren neko vreme 2004. godine

Preturilo se dosta toga,... teško je čitav ovaj period svesti na jedan ovakav tekst. Umesto toga, rešili smo da vam se obratimo i lično te u nastavku možete pročitati zapažanja, razmišljanja, i iskustva aktivnijih članova redakcije...

U međuvremenu novi ljudi su uvek dobrodošli jer da nije njih bilo verovatno ne biste ovo ni čitali danas. Slobodno se javite ako želite biti deo ove lepe priče...

Svoje utiske o našem radu, pozdrave, želje i čestitke (a i poklone zašto da ne :) možete ostaviti u komentarima ispod ovih redova ili na našoj fejsbuk stranici. :)

Nenad...

Za deset godina koliko postojimo nekoliko smo puta menjali izgled i koncept - i mi sami menjamo tokom godina svoj izgled, stavove, mišljenja, interesovanja - kako da ih ne menja jedan časopis. Menjali smo se sazrevajući, šireći se, granajući se. Uz nas su stasavali mladi umetnici, pisci, režiseri, kritičari, muzičari... od kojih su neki danas prevazišli naše okvire. Čini nas ponosnim što smo im dali dobre korene. Želim da se zahvalim svim saradnicima koji su nam ustupili svoje priloge i da pozovem nove da nam se pridruže, kako bismo trajali i narednih deset godina.

Što se rubrike Littera tiče, koju uređujem, za ovih sedam godina, koliko sam urednik, objavljeno je preko hiljadu priloga iz oblasti književnosti, dakle preko sto priloga na godišnjem nivou, što nije zanemarljiva brojka, ako se uzme u obzir da smo svi mi volonteri: i urednici i saradnici. Istrajavajući u ovim teškim vremenima koja su iza nas, ali, na žalost, i pred nama, pokazali smo, možda ne svima, ali dovoljnom broju ljudi, šta se sve može uz malo dobre volje. To potvrđuje i naše ime koje je prepoznatljivo i u višim krugovima, među članovima, takozvane glavnotokovske književnosti.
Tamara Lujak
_________________________
Helly Cherry - prva decenija!!!

Wow, kako velika brojka za jedne od  pionira webzine novinarstva koji su još uvek aktivni! Meni je ovo prva godišnjica sa Helly Cherry i sve što mogu reći je da sam srećna svaki put kada pišem. Pustim neku dobru muziku i reči same teku. Takav je rad za Helly Cherry. Nismo ograničeni vremenom, uslovima, zahtevima i ne pada nam teško da se posvetimo ovom hobiju. Naša vrata su otvorena svima koji žele da nam se priključe i svima onima koji nas posećuju svaki dan, prate naš rad i zbog kojih je već prošla jedna cela uspešna decenija. Lično, rad za HC mi je doneo neke nove saradnje, nove bendove koje vredi poslušati i promovisati, knjige, filmove, stripove, albume na koje sam možda zaboravila ili jednostavno nikada nisam čula za njih. TO je i poenta rada svih nas!! Svet je bio, jeste i biće okrutan što se konkurentnosti tiče i mi smo tu da pomognemo sebi tako što radimo nešto što volimo tako i da promovišemo one koji nešto rade, koji su kreativni, maštoviti i kojima treba dati šansu da se prikažu što je šire moguće. Naravno, tu se steklo i iskustvo što se samog pisanja tiče, možda više ne žvrljamo već pišemo vrlo kvalitetno. To znate vi čitaoci više nego mi. Velika je sreća što se uvek negde nešto dešava i što teme ne mogu, ni da hoće, da presuše. Mislim da pišem u ime cele naše “redakcije” (a ima nas i stalnih i novih i povremenih), da što se nas tiče ova priča nema kraj. Volimo dobre i kvalitetne stvari, uvek vrtimo više nego sjajnu muziku; ona pokreće nas a mi pokrećemo sav sadržaj koji vas svakog dana dočeka. Meni je to postao običaj. Umesto da gledam vesti, slušam na radiju ili čitam u dnevnoj štampi o broju tuča, ranjavanja, obračunavanja, korupciji, aferama, nestalim parama i propadanju naše i ostalih zemalja, radije pregledam neki novi izveštaj sa svirke, pogledam novi spot, naučim nešto o stripovima o kojima zaista ne znam ama baš ništa. Za kraj bih se zahvalila što ste nam podrška, to je super stvar. I zahvalila bih se malo sebično, što ste moju prvu godinu sa Helly Cherry učinili divnom i jako veliki broj mojih tekstova održali dugo na listi najčitanijih, dali ste mi najveći mogući kompliment. Čitamo se uskoro!!
Tamara Maksimović

_________________________
Helly Cherry sam upoznao kao intervjuisani; Goran Brekalo me intervjuisao dok je moj bend Motherpig još uvijek bio u povojima, kada sam ja bio alfa i omega u bendu. Otad sam još jednom intervjuisan, a u više navrata Helly Cherry je pokrivao moj rad.
Deset godina... zaista dug i plodonosan period jednog od najboljih, ako ne i najboljeg web magazina na domaćim prostorima koji prisilno nazivamo regionom. Mislim da je razlog kvalitete koju HC isijava na dnevnoj bazi činjenica da za isti pišu ljudi koji možda nisu novinari i nisu najkvalitetniji pisci, ali su strastveno zagrizli u svoja polja interesovanja i vole ono što rade. A srce je oduvijek bilo važnije od tehnike, barem ako mene pitate. Ponosan sam što sam dio te cijele, divne, bogate priče, priče koja je i tražila od mene, ali vraćala mi mnogostruko, iznova i iznova.
I da za 20. godišnjicu zasjednemo negdje i popijemo koju od honorara od HC-a!

Arnel Šarić Sharan
_________________________
Od školskog časopisa

Od školskog časopisa, do Helly Cherry-a pa do još nekih muzičkih portala, pa malo po malo od samo jednog na početku, dođoh do gomile urađenih intervjua, izveštaja i do godinu dana radnog staža za HC. Kada se vratim unazad i pogledam svoj prvi intervju i zadnji, shvatim koliko sam uz pomoć Nenada i Hellya napredovala u pisanom novinarstvu. Ukoliko je neko samouk poput mene, mnogo će mu značiti podrška jednog ovakvog urednika i podrška čitaoca. Verujte, znači veoma kada vas prepoznaju na nekoj svirci i znaju da ste deo HC porodice koja je veoma tvrdokorna! Pored svega toga nađete sebe, shvatite koliko je divno biti među svim ovim ljudima, među muzičarima, muzičkim novinarima, koliko je divno kada vas neko sa strane pohvali, da vam vetar u leđa. Naravno sve ima i ružnu stranu, treba biti strpljiv sa ljudima pri ostvarivanju saradnje, ali je sve to deo ovog hobija koji je nama izduvni ventil i pomoću koga gradimo neki svoj lepši svet. Sve ovo mi je mnogo doprinelo u životu, i pojavilo se baš u periodu sazrevanja i shvatanja čime želim da se bavim, a Helly Cherry, mogu slobodno reći first love u novinarstvu, mi je pomogao da shvatim da je pisanje ono čime želim da se bavim, a da je spajanje muzike i pisanja, nešto najlepše na svetu. P.S. Malo se stidim svojih prvih izveštaja, ali sada sam ponosna na svoj napredak. Hvala Nenadu što mi je pomogao za ovih godinu dana!
Anđela Jovanović
________________________

Kao najmladjem, a i ‘’najnovijem’’ članu mi je velika čast što sam član ‘’Helly Cherry’’ ekipe, zajedno sa ostalim ljudima koji čine ovu priču.
Za ‘’HC’’-om sam se upoznao 2008. godine preko, sada već zaboravljenog ‘’MySpace-’’-a kao četrnaestogodišnjak. Putevi nam se ukrštaju četiri godine kasnije, kada sam slučajno naišao na tekst o Sonji Savić koji me je oduševio. Kao underground umetnik veoma poštujem njen lik i delo, i mogu slobodno reći da mi je ona ‘’karta’’ za ulazak u ‘’Helly Cherry’’. Nakon nekoliko rečenica sa Nenadom, kockice su se složile, i moja prva kolumna je ugledala svetlost dana tog 2. Decembra 2012. Ostalo je istorija. Moram da priznam da sam iznenadjen reakcijama drugih na ono što pisem, i time koliko se puta pročita sve što objavim. I pored svega toga, nikada nisam imao na umu da će, na primer, moju kolumnu posvećenu Dilanu Dogu objaviti ‘’Veseli četvrtak’’, redakcija koja izdaje stripove kod nas.
Ono što mi je ‘’HC’’ do sada pružio jeste upoznavanje velikog broja zanimljivih i kreativnih ljudi i činjenicu da u Srbiji ipak postoji neko ko mladim underground umetnicima daje mogućnost da svoj rad podele sa drugima, što je za mene najveći dar.
Čestitam jubilarni, 10. rodjendan ‘’Helly Cherry’’-a svim starijim kolegama iz ekipe, i želeo bih da čestitam Nenadu kao idejnom tvorcu cele ove priče na dugogodišnjoj  istrajnosti i trudu, i da mu se, na kraju, zahvalim na svemu.
Ilija Najdanović
_________________________
Uz cestitke i zelje da trajemo jos sto godina (merilo dugotrajnosti u lepim zeljama na ovim prostorima), prenosim vam i zaljenje sto ranije nisam saznao za vas i pratio vas rad godinama unazad. Pisem ovo zato sto mi je jedno vreme BUKVALNO jedini izgovor da se ulogujem na internet bio da vidim sta ste od sadrzaja za taj dan postavili. Gradski prevoz, krkljanac, sto stepeni, i to u hladu...a ja citam tekst o nastupu Atheist Rap-a u nekom malo prosirenom podrumu, ili clanak o Dilan Dogu. Pritisnu svakodnevne brige, kasne plate u fudbalu kojim se imam nezgodu baviti kao fizioterapeut, a u svoj toj muci komentarisem tekst nekog tipa koji se usudio da likove Stivena Kinga nazove stereotipnim. Neprocenjivo! Ono sto na zapadnom trzistu i dalje predstavlja deo neke popularne kulture kod nas je tvrdi andergraund, pa otud i malo sadrzaja na tu temu u medijima. Imao sam cast i da pisem za HC, tolerisali su moje literarne ispade i objavili jedan strip na kome sam radio kao scenarista. Sto je mnogo vise nego sto je bilo ko drugi u ovoj zemlji uradio za mene, a vezano je za pokusaj da objavim neko svoje pisanije. Prosto, ako ti je polje delovanja rok muzika, strip, filmovi van neke blokbaster liste... nema puno adresa na koje mozes da se obratis. Dok jurimo golu egzistenciju, niko i ne pomisli da se podseti likova koji su oblikovali neke segmente moderne kulture, kao da cemo uvek imati nekog novog Linca ili E. A. Poa. I jos vise, vezano za rad HC-a na promociji mladih autora kod nas, kao da cemo stalno imati priliv, a ne odliv domacih Moebius-a, domacih pandana nekim "mracnim" bendovima sa severa Evrope, ili prosto, mladih ljudi koji imaju vremena i interesovanja da urade BILO STA van mejnstrima tres kulture koja vlada oko nas. U tom smislu, valjalo bi vam dati i zasluzeni aplauz, u strip maniru:"KLAP-KLAP-KLAP"!
Milan Katić

Veliko je zadovoljstvo pisati za ovako kul webzine. Iako nisam dugo član tima, osećam se super što sam deo jedne jako dobro uigrane urbane mašine.
Oduvek sam gajio strast ka novinarstvu, ali se nisam pronašao toliko u tome dok nisam otkrio HC magazin na koji me je uputila moja draga drugarica Tamara Maksimović.
Zanemeo sam od raznovrsnosti sadržaja na koju sam naišao prilikom prve posete portalu. Od muzike do filma, od slikarstva do sveta stripa,pomislih u sebi "pa ovo je raj, ovde ja pripadam".
Poslao sam prijavu, ozbiljnu, vodio jako profesionalan razgovor sa urednikom, sve do trenutka kada smo saznali da smo grad do grada, Ćuprija-Jagodina, i to je bio početak sjajnog prijateljstva.
Smatram da još uvek nisam ostavio svoj trag u HC'u ali svakako težim ka tome. jer u HC'u ima mesta za svakog ko želi da ispoji svoju kreativnost, svoju strast i svoju umetnost.
Hvala Nenadu za HellyCherry, hvala kolegama iz redakcije koji čine da ovaj magazin raste,i hvala svim čitaocima što ste uz nas.
Miloš Jović
_________________________

Od kada sam počeo da pišem za Helly Cherry, žene me saleću. Slijedio sam iskustvo Ramba Amadeusa koji radi ONE radnje isključivo sa ženama obrijanih nogu i ljepših od Lepe Brene. Od tada sam na sedmom nebu i ne mislim da se spuštam. Čitajte Helly Cherry i žena će vam biti uvjek nasmijana.
Nikola Franquelli

I na kraju,... SVE VAS VOLE HELLYJEVCI! :D

Dakle svakako ste primetili ste novi dizajn sajta. Startovao je u nedelju uveče oko 10 sati ali smo ostatak večeri proveli u sitnim podešavanjima da bi i najsitniji detalj bio funkcionalan. Juče je trajala "fejsbuk promocija", te evo tek sada stižemo da napišemo koju reč više o novom izgledu. I ne brinite, nećemo dugo...

Pre svega, sajt se brže otvara. Rešili smo da se na početnoj više ne nalaze kompletni tekstovi, već samo njihovi naslovi uz par uvodnih reči. Smanjen je i broj nekih skripti koje je sajt vukao sa strane što je dodatno ubrzalo otvaranje sajta.

Pozadina je i dalje ostala sivkasta. Trudili smo se da čitanje ostane prilagođeno monitoru kako se oči ne bi previše naprezale.

Sadržinski je sve ostalo isto, sve rubrike i elementi koji su postojali na starom sajtu i postoje i sada, samo sa leve strane. 

Arhivu sada možete pratiti na dva načina, kao i do sada, organizovanu po mesecima, sa leve strane ili na novi način. U gornjem meniju ako kliknete na link otićićete na stranicu na kojoj se nalazi spisak SVIH do sada objavljenih članaka. Možete ih filtrirati i čitati po azbučnom i hronološkom redu ili po rubrikama.

Takođe, tu je polje za pretragu za brže nalaženje željenih informacija.

Toliko za sada. Postoji na sajtu još niz "caka" i novih detalja koji će vam olakšati snačaženje i čitanje magazina ali ih pronađite i sami.Na kraju vas pozivamo da i sami otkrijete kako stvari stoje sa novim izgledom i pozivamo vas da ostavite svoje komentare...

Vaši Hellyjevci.

Mit: RM Tocak je jednom prilikom otisao kod Vlatka Stefanovskog da bi utvrdio ko je bolji gitarista. Odsvirao je Ulazak U Harem, na sto je Vlatko odgovorio odsviravsi to isto, ali unatraske. Na pitanje sta je sad pa to, odgovorio je sa: “Izlazak Iz Harema.” 

Istina: Verujemo da ni jedan od ove dvojice gitarista nece priznati pravu istinu, ali ne bi bilo zgoreg da ih neko pita o tome. Mi zaista nemamo pojma. 

Mit: Na jednoj od svirki crnogorskog benda DST neko iz publike je izvadio “patku” i poceo mahati istom. 

Istina: Nazalost, i ovo je istina. Mozemo zamisliti reakciju benda. Nadamo se da je neko coveka pokrio i odvukao odatle, jer je mogao ozbiljno da nastrada od strane ni malo prijatno iznenadjene mase. 

Mit: Bend Doghouse je na bini jako “efikasno” odpilio svog tadasnjeg izdavaca, Automatik records. 

Istina: Potvrdjeno u intervjuima. Pokazali su coveku srednji prst, na jednom koncertu u Domu Omladine. Razloga je isuvise da bi se njima bavili ovde. 

Mit: Prljavo Kazaliste je na jednom koncertu u Srbiji gađano šampitama. 

Istina: Da, i ovo je tačno. Frontmen je pokušao da odgovori šaljivo, obliznuvši se, i rekavši: “Ala su ukusne Ćuprijske šampite,” na šta je neki mangup iz publike uzvratio sa: “Zato što su pišane! ”. Nemamo ništa da dodamo, osim jedno veliko FUJ. 

Mit: Rambo Amadeus je na jednom koncertu istu frazu ponovio nebrojen broj puta. 

Istina: Da, ponavljao je istu u nedogled. U pitanju je fraza “Kad ja kupim BMW 52. godište”, i u pitanju je bila suptilna osveta bajkerima koji su mu uperili sve farove motora ka bini. Dobro, ne baš tako suptilna. Ipak, to je Rambo… 

Mit: Prljavi Inspektor Blaža je jednom morao da plati da bi ušao na sopstven koncert. 

Istina: Nije baš 100% potvrđeno, ali priča ide ovako. Blaža je, naravno, pokušao da uđe, a prvo logično pitanje ljudi na ulazu je bilo: „Ko si bre ti?“ „Pa Blaža, ja nastupam.“ „El znaš ti koliko je meni Blaža večeras ušlo?! Daj pare.“ PIB je na sceni mahao ulaznicom, i počastio publiku rečima: „Ovo sam ja platio za sve vas(koji ste ušli, očigledno se predstavljajući kao moja malenkost)“. Smešno, nema šta. 

Mit: Prvi album Riblje Čorbe nikada nije ugledao svetlost dana jer je zabranjen u bivšoj SFRJ. 

Istina: Ne, to je ipak bio bend SOS, u kome je svirao Miša Aleksić, basista Čorbe. Pesme je otpevao Bora Đorđević, tako da ljudi na osnovu toga, pogrešno, zaključuju da je to bio album najpoznatijeg srpskog rok benda. Ipak, bunt se provlačio kroz čitavu Borinu karijeru, pa stoga možemo reći da je njegova misija delimično uspela. 

Mit: Zoran Marinkovic iz grupe Bjesovi je musliman. 

Istina: Pogresna interpretacija jednog iskasapljenog intervjua datog na Studiju B. Posalica upucena voditeljki pogresno je shvacena, i nije razjasnjena dok ZM nije dao intervju za Rock Express u kome je razbucao taj mit. U istom intervjuu je izjavio da je poreklom Jevrej. Eto, sad znate. 

Mit: Čuveni Brejkersi umalo nisu nastradali na jednom nastupu u Zaječaru. 

Istina: Pa, umalo je ključna reč. Kobne Canetove reči su bile: „Zdravo Zaječar! (ovacije). Vlasi! Dej ste?“ Тu je poletela salva koječega na binu i Anton je pogođen u ruku. Svirka je, naravno, prekinuta, a zbog opresivnog ponašanja ljudi sa sumnjivom pozadinom u obezbeđenju umalo nije izbila masovna tuča. U pitanju je bila, naravno, jednako čuvena Gitarijada. 

Mit: Postojala su samo dva Elvisa u Jugoslovenskom rock-u, Sejo Sexon i Elvis J Kurtovic. 

Istina: Beep, pogresno. Mozda ovo niste znali, ali Goran Petranovic-Rizo se spontano, 2001., proglasio za treceg. Kao da dva komada nije bilo već sasvim dovoljno. Ccc...

Ilija Đurđanović

Okej, nećemo vas puno daviti ali na današnji dan pre tačno devet godina izašao je prvi broj Helly Cherry webzine-a. Da, dobro ste pročitali, čak devet godina. I eto ulazimo u desetu godinu izlaženja. Iza sebe imamo 100 mesečnih brojeva koji su izašli u periodu od 2003. do 2010. godine (i možete ih čitati ovde) i preko 1500 objavljenih članaka u poslednje dve. Urađeno je na stotine intervjua, recenzija filmova, fanzina, muzičkih izdanja, koncerata, priča, spotova,...

I zašto da se ne pohvalimo time, pogotovu na današnji dan XD?!

Čitamo se i dalje na www.hellycherry.com (a može i putem www.facebook.com/hellycherry) a pohvale i čestitke primamo naravno...

Pesnik i novinar Milan B. Popović i “Helly cherry”webzine organizuju nagradnu igru i POKLANJAJU vam 6 (šest) primeraka CD albuma “VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA”!

Na kompilacijskom albumu „Vreme brutalnih dobronamernika“ nalazi se 17 grupa i izvođača: „Alogia“, „Instant karma“, „Abonos“, „Art diler“, „Backbone“, „Tales of dark“, „Broken strings“, „Atlantida“, „Disparador“, „Amaranth“, „A. R. Club“, „Heaven rain“, Iskaz, „Darkshines“, „Asphalt Chant“, „Seraphim“ i „Demether“.

Na ovom umetničkom projektu je učestvovalo i kreativan doprinos dalo 70 muzičara i kompozitora i na njemu su zastupljeni stihovi beogradskog pesnika Milana B. Popovića.

Da bi ste osvojili CD “Vreme brutalnih dobronamernika”, potrebno je da pošaljete vaše podatke (ime, prezime, adresa, mesto, država i obavezan broj telefona) na e-mail: kulturaurbanih@yahoo.com .

Uživajte u modernoj rock/metal muzici i savremenoj poeziji !