18. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. октобар (18.10.) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.
Догађаји[уреди]
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
- 1469. — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
- 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.
- 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
- 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
- 1867. — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
- 1922. — Основана је Британска радио компанија (BBC).
- 1955. — Почела производнја Заставе 750 - једног од симоблоа СФРЈ.
- 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере.
- 1977. — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
- 1989. — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
- 1991. —
- На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
- Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
- 1998. —
- Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
- Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
- 2000. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
- 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
Рођења[уреди]
- 1405. — Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458.
- 1663. — Еуген Савојски, аустријски војсковођа
- 1697. — Ђовани Антонио Канал, италијански сликар.
- 1842. — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста и историчар.
- 1847. — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. (†1923.)
- 1920. — Мелина Меркури, грчка глумица.
- 1926. — Чак Бери, амерички композитор и певач, зачетник рокенрола.
- 1938. — Ги Ру, француски фудбалски тренер.
- 1956. — Мартина Навратилова, једна од најбољих тенисерки свих времена.
- 1960. — Жан-Клод ван Дам, белгијски глумац.
- 1973. — Игор Муса, хрватски фудбалер.
- 1984. — Линдзи Вон, америчка алпска скијашица.
- 1985. — Драган Станковић, српски одбојкаш
- 1992. — Сандро Обрановић, хрватски рукометаш.
Смрти[уреди]
- 31. — Луције Елије Сејан, префект преторијанске гарде у старом Риму.
- 1216. — Јован без Земље, енглески краљ. (*1166.)
- 1865. — Хенри Џон Темпл, енглески државник.
- 1871. — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства
- 1893. — Шарл Гуно, француски композитор.
- 1931. — Томас Алва Едисон, амерички проналазач. (*1847.)
- 1962. — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата . (*[[1894].)
- 2006. — Звонко Марић, српски академик, физичар. (*1931.)
- 2007. — Никола Решић, српско-босански певач
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
Литература[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|