1944
Из Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: | 1. миленијум – 2. миленијум – 3. миленијум |
---|---|
Векови: | 19. век – 20. век – 21. век |
Деценије: | 1910е 1920е 1930е – 1940е – 1950е 1960е 1970е |
Године: | 1941 1942 1943 – 1944 – 1945 1946 1947 |
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар—март[уреди]
- 27. јануар — У селу Ба завршен Светосавски конгрес, који је био својеврстан одговор четничког покрета на Друго заседање АВНОЈ-а.
Април—јун[уреди]
- 8. април-12. мај – Кримска офанзива
- 16. април — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
- 22. април — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ.
Мај[уреди]
- 11. мај — Савезници су покренули велику офанзиву против сила Осовине на Густавој линији.
- 18. мај — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
- 25. мај — Извршен Десант на Дрвар.
Јун[уреди]
- 10. јун-14. јун - Битка за Карантан
- 13. јун — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана.
- 13. јун — Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа.
- 13. јун — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску.
- 14. јун — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
- 17. јун — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
- 20. јун. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
Јул[уреди]
- 3. јул — Совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
Август[уреди]
- 1. август — Почео Варшавски устанак, партизанске јединице упале у Србију.
Септембар[уреди]
- 5. септембар — Снаге Совјетског Савеза ушле у Бугарску.
- 12. септембар — Краљ Петар II Карађорђевић позвао све борце Драже Михаиловића да се прикључе партизанским јединицама под командом Јосипа Броза Тита
- 17. септембар-25. септембар - Операција Маркет Гарден
Октобар—децембар[уреди]
- 2. октобар — Тадашњи Петровград (данас Зрењанин) ослобођен од стране партизанских јединица и Црвене армије.
- 6. октобар — Милан Недић, председник српске квислиншке Владе, побегао из Београда.
- 20. октобар — Снаге Народноослободилачке војске Југославије заједно са Црвеном армијом ослободиле Београд у завршној фази Београдске операције.
- 23. октобар — Ослобођен Нови Сад.
- 23. октобар-26. октобар - Битка у заливу Лејте
- 2. новембар — У ослобођеном Београду, Тито и Шубашић постигли нови споразум о будућем уређењу Југославије.
Децембар[уреди]
- 16. децембар — Започела Арденска битка
Датум непознат[уреди]
- Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике.
Рођења[уреди]
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1944.. |
- 9. јануар — Џими Пејџ, енглески гитариста, композитор и продуцент.
- 24. март — Војислав Коштуница, премијер Србије и последњи председник Савезне Републике Југославије.
- 18. јул — Милка Цанић, лектор и супервизор на Радио-телевизији Србије
- 9. септембар — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и филмски сценариста.
- 17. новембар — Дени Девито (Danny DeVito), амерички глумац.
Смрти[уреди]
За више информација погледајте чланак Категорија:Умрли 1944.. |
- 8. јун — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије (*1915).
- 23. август — Абдул Меџид II, турски султан. (*1868.)
Септембар[уреди]
- 25. септембар — Валтер Брајски, аустријски политичар.(*1871.)
- 23. октобар — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој. (*1901).
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика -
- Хемија -
- Медицина -
- Књижевност -
- Мир -
Види још[уреди]
|