1944

Milenijum:	2. milenijum
Vijekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1910-e  1920-e  1930-e  – 1940-e –  1950-e  1960-e  1970-e
Godine:	1941 1942 1943 – 1944 – 1945 1946 1947

1944 u drugim kalendarima

Gregorijanski	1944 MCMXLIV
Ab urbe condita	2697
Islamski	1363 – 1364
Iranski	1322 – 1323
Hebrejski	5704 – 5705
Bizantski	7452 – 7453
Koptski	1660 – 1661
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	1999 – 2000
- Shaka Samvat	1866 – 1867
- Kali Yuga	5045 – 5046
Kineski
- Kontinualno	4580 – 4581
- 60 godina	Yang Drvo Majmun (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11944
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1944 (MCMXLIV) bila je prijestupna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

Događaji

Januar/Siječanj

• 2. 1. - Završena tzv. Bujanska konferencija - osnovan NOO Kosova i Metohije/Dukađina u Đakovičkoj Malesiji, na albanskoj strani, zatraženo ujedinjenje Albanaca (KPJ se protivi postavljanju takvog pitanja).
• 3. 1. - Saveznici bombardirali Split.
• 3. 1. - Okončana Prva banjalučka operacija NOVJ.
• 4 - 20. 1. - Operacija Waldrausch: nemačka ofanziva protiv partizana u zapadnoj Bosni.
• 8. 1. - Čerčil obaveštava NKOJ (partizansku vladu) da V. Britanija prestaje da pomaže četnike i da će sva pomoć ići partizanima.
• 9. 1. - Partizani nakratko zauzeli Ivanjicum, slede borbe sa četnicima, Nemcima i dr..
• 14. 1. - Sovjetska ofanziva prema Lenjingradu i Novgorodu.
• 15. 1. - Zemljotres u San Huanu, Argentina, ubija 10.000 ljudi - najgora katastrofa u istoriji te zemlje.
• 17. 1. - Počinje Bitka za Monte Kasino u Italiji.
• 18 - 20. 1. - Neuspešna Druga tuzlanska operacija NOVJ.
• 20. 1. - Nastavak ofanzive na Berlin - bačeno 2.300 tona bombi.
• 22. 1. - Operacija Shingle - počelo iskrcavanje savezničkih snaga kod Ancija u Italiji.
• 27. 1. - Okončana Opsada Lenjingrada s ogromnim žrtvama od septembra 1941.
• 27. 1. - Završen Svetosavski kongres u selu Ba, četnički odgovor na Drugo zasedanje AVNOJ-a.
• 27. 1. - Prva grupa jugoslovenskih izbeglica stigla u egipatski logor El Šat.

Antipartizanska značka

• 29. 1. - U Nemačkoj uvedena Značka za borbu protiv bandi tj. partizana.
• januar - Osnovan Međunarodni Monetarni Fond na svjetskoj konferenciji o monetarnim i financijskim problemima održanoj u Bretton Woodsu.

Februar/Veljača

• 1/2. 2. - Zločini nad osumnjičenim komunistima u Pomoravlju.
• 2. 2. - Nemačka pobeda u bici kod Ćisterne, delu Bitke kod Ancija.
• 3. 2. - Okončana bitka za Kwajalein u Maršalovim Otocima - američka pobjeda, Japanci posljednji put koriste odbranu na plaži.
• 15. 2. - Teško bombardiranje samostana Monte Cassino.
• 15. 2. - Privode se kraju Zimske operacije 1943/1944 u centralnom delu Jugoslavije.
• 19. 2. - Slovenački NOO preimenovan u Slovenski narodni osvobodilni svet.
• 23. 2. - U Jugoslaviju, kod Bosanskog Petrovca, stigla sovjetska vojna misija, generala Kornjejeva.
• 25. 2. - Vinston Čerčil obavestio maršala Tita da je već naređeno povlačenje britanskih oficira iz četničkih štabova i predlaže mu povratak kralja Petra u zemlju.
• 26. 2. - Po odobrenju maršala Tita, na Vis stiglo 500 britanskih marinaca.
• 27. 2. - 4. 3. - Operacija Bura: neuspešna četnička ofanziva protiv partizana u Crnoj Gori.

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Voz stao u tunelu kod Salerna, Italija - ugušila se 521 osoba.
• 2. 3. - 16. dodjela Oscara: najbolji film je Casablanca.
• 9. 3. - Kralj Petar II i premijer Božidar Purić otišli iz Kaira u London.
• 10. 3. - Prokomunistički EAM u Grčkoj ustanovljuje paralelnu vladu (Politički komitet nacionalnog oslobođenja, poznat i kao "Planinska vlada").
• mart - Operacija Wegweiser: Handžar divizija protiv partizana u Sremu, izvršila Pokolj u Rači (zatim u Bosni do leta).
• 15. 3. - Invazija Japana na Britansku Indiju.
• 15. 3. - april - Antipartizanska ofanziva u istočnoj Bosni proljeća 1944.
• 15. 3. - 20. 5. - Neuspešni Pokušaj proboja NOVJ u Srbiju.
• 17-23. 3. - Erupcija Vezuva, poginulo 26 ljudi.
• 19. 3. - Nemci započinju (faktičku) okupaciju Mađarske (Operacija Margareta), usled Horthy-jevih kontakata sa zapadnim saveznicima (sovjetski prodor u pravcu Karpata počeo 4. 3.).
• 22. 3. - Pod nemačkim pritiskom za mađarskog premijera postavljen Döme Sztójay (Dimitrije Stojaković) - početak katastrofe za Jevreje pod mađarskom vlašću.
• 23/24. 3. - Britanski letni narednik Nicholas Alkemade preživeo pad sa oko 5500 metara - spasli ga borovi i sneg.
• 24. 3. - Masakr u Ardeatinskim pećinama - nakon što je italijanski pokret otpora prethodnog dana u Rimu ubio 28 nemačkih policajaca, Nemci ubijaju 335 Italijana.
• 29. 3. - Druga prizrenska liga zahteva od Hitlera "militarizaciju Kosova" (regrutaciju i opremanje ljudstva) i ispravku granica prema Crnoj Gori i Srbiji.
• mart - Formirana SS divizija Skenderbeg.

April/Travanj

• 2. 4. - Sovjetske trupe prešle rijeku Prut u Drugom svjetskom ratu i ušle u Rumuniju.
• 4. 4. - Britanske trupe ušle u Adis Abebu, Etiopija.
• 9 - 11. 4. - Neuspešni napad NOVJ na Cazin.
• 9. 4. - 5. 5. - "Operacija Buđenje proleća": neuspešan osovinski napad na partizane u crnogorskom Sandžaku.
• 12. 4. - U Moskvu stigla vojna misija NOVJ (gen-lajtnant Velimir Terzić).
• 13. 4. - Borba u Lomnici: partizani razbili nemačko-nedićevske snage blizu Kruševca.
• 16 - 17. 4. - Savezničko bombardovanje Beograda, na pravoslavni Uskrs (16-tog); velike civilne žrtve, razoreno i porodilište.
• 21. 4. - Prvi partizanski desant na južnom Jadranu: iskrcavanje na Mljet, što je diverzija za desant na Korčulu.
• 22. 4. - Diverzantska grupa IX korpusa JA digla u vazduh nemački oficirski dom u Trstu - poginulo 150 i ranjeno 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu streljan 51 talac.
• 22. 4. - Kod Bengazija u Libiji formirana Prva vazduhoplovna eskadrila NVJ sa 16 aviona Spitfire.
• 27. 4. - Kod Male Kladuše ubijen Huska Miljković, kontroverzni krajiški ratnik, par meseci ranije prešao partizanima.
• 28. 4. - Operacija Tigar (Exercise Tiger) - vežba za Dan-D, Nemci napali saveznički konvoj, poginulo 946 američkih vojnika.
• 29. 4. - Četnički masakr u Drugovcu kod Smedereva.

Maj/Svibanj

• 9. 5. - Crvena Armija se vraća u Sevastopolj, tri dana kasnije oslobođen ceo Krim.
• 9. 5. - Obnovljen Jugoslovenski Crveni krst.
• 9. 5. - U Topuskom se ZAVNOH proglašava za najvišu zakonodavnu i izvršnu vlast u Hrvatskoj.
• 10. 5. - Neuspješni partizanski napad na Šoltu.
• 13. 5. - U Drvaru osnovana OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda). Ovaj datum će u drugoj Jugoslaviji biti Dan bezbednosti.
• 18. 5. - Nemci se povlače iz Monte Kasina u Italiji - saveznička Pirova pobeda.
• 18. 5. - Osnovan JNOF Hrvatske.
• 18. 5. - Krimski Tatari deportovani.
• 22. 5. - Emigrantska Vlada Kraljevine Jugoslavije izdala proglas kojim pod pretnjom kazne poziva vojne obveznike i građane da napuste partizane i pristupe snagama ministra i đenerala Mihailovića.
• 24. 5. - Albanski komunisti u Permetu osnivaju zakonodavno telo i privremenu vladu.
• 25. 5. - Desant na Drvar (operacija "Konjički skok") - neuspeli nemački pokušaj uništenja Vrhovnog štaba NOV i POJ (poznato i kao "Sedma neprijateljska ofanziva").
• 25. 5. - Izbeglička vlada Božidara Purića podnela ostavku.
• 29. 5. - Operacija Vazdušni most (Halyard): prva evakuacija iz Pranjana američkih i britanskih avijatičara koje su spasile snage JVuO.
• 30. 5. - Britanska vlada i zvanično obustavlja pomoć Dražinim četnicima.
• maj - Ugovor u Libanu i sporazum o formiranju koalicione vlade Grčke na čelu sa J. Papandreuom.
• maj - Deportacija preko 100.000 Jevreja iz severne Transilvanije (pod mađarskom vlašću).

Jun/Juni/Lipanj

Iskrcavanje u Normandiji

• 1. 6. - Kralj Petar isključio Dražu Mihailovića iz izbegličke vlade u Londonu, tj. mandat za formiranje vlade dobio ban Ivan Šubašić, koji privremeno zadržava sve resore.
• 1. 6. - Nova rojalistička vlada u Bugarskoj (Ivan Bagrjanov).
• 3. 6. - Saveznici bombardirali Split.
• 4. 6. - Oslobođen Rim.
• 5. 6. - Pripreme za Dan-D: bombardovanje, šifrovana poruka za Pokret otpora, padobranci.
• 6. 6. - Iskrcavanjem u Normandiji (D-Day), najvećim amfibijskim napadom u istoriji, počinje Bitka za Normandiju.
• 7. 6. - Tito stigao na Vis, preko Barija.
• 10. 6. - Uništeno francusko selo Oradour-sur-Glane sa svih 642 stanovnika (SS-ovski zločin).
• 10. 6. - 9. 8. - Viborško-petrozavodska operacija Sovjeta protiv Finaca.
• 13. 6. - Na London lansirana prva leteća bomba V-1.
• 14. 6. - 6. 8. - Operacija Žitni cvet (Kornblume) - Nemci protiv sremskih partizana, kako bi osigurali prugu Beograd-Vinkovci i žetvu (u četiri etape).
• 16. 6. - Prvi (Viški) Sporazum Tito-Šubašić odn. između NKOJ-a i Kraljevske jugoslovenske vlade - priznata privremena uprava AVNOJ-a i NKOJ-a, poziv na ujedinjenje svih borbenih snaga sa NOVJ, pitanje državnog uređenja neće biti pokretano do kraja rata.
• 16. 6. - Sovjetski beskamatni zajam NKOJ-u od milion rubalja.
• 17. 6. - Island postao nezavisna republika, raskid personalne unije sa Danskom.
• 20. 6. - NOVJ zauzela Podgorač kod Našica.
• 22. 6. - Burmanska kampanja: odlučujuća saveznička pobeda u Bici kod Kohime "istočnom Staljingradu".
• 22. 6.-19. 8. - Operacija Bagration - Crvena armija proterala nemačke snage iz Belorusije i istočne Poljske.
• 26. 6. - Amerikanci zauzeli francuski Cherbourg.
• jun/jul - Operacija Dünkirchen, ofanziva protiv NOVJ u Žumberku, kao i Operacija Floret u Gorskom Kotoru; NOVJ 30. 6. zauzela Bosiljevo između Karlovca i Ogulina.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Predlog odluke o konstituisanju ZAVNOBIH u najviše zakonodavno i izvršno tijelo u BiH.
• 1-22. 7. - Monetarna i finansijska konferencija u Breton Vudsu.
• 3. 7. - sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile glavni grad Belorusije Minsk i zarobile 100.000 nemačkih vojnika.
• 3. 7. - Bitka kod Imfala se završava još jednom savezničkom pobedom u Burmanskoj kampanji.
• 5. 7. - 4. 8. - Topličko-jablanička operacija 1944 (operacije Trumpf, Halali i Kehraus) protiv NOVJ. U ovo doba i Operacija Sonnenstich u istočnoj Hercegovini i Andrijevička operacija u Crnoj Gori i Sandžaku.
• 6. 7. - u požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.
• 15. 6. - 9. 7. - Bitka za Saipan na Pacifiku okončana američkom pobedom.
• 9. 7. - Predsednik izbegličke vlade Ivan Šubašić obavestio svetsku javnost o sporazumu sklopljenim sa maršalom Titom.
• 9. 7. - Britanske i kanadske snage zauzele Caen u Normandiji.
• 13. 7. - Počela je sovjetska ofanziva na Pribaltik u Drugom svetskom ratu. Crvena armija zauzela je grad Viljnus u Litvaniji.
• 14. 7. - ZAVNO Crne Gore i Boke postaje Crnogorska antifašistička skupština narodnog oslobođenja.
• 20. 7.. - Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg, izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler lakše povređen, a zaverenici pogubljeni.
• 21. 7. - 10. 8. - Bitka za Guam na Pacifiku.
• 25. 7. - Saveznici započinju proboj iz Normandije.
• 29. 7. - Sovjetske oklopne divizije u blizini Varšave.
• jul - Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije (četnici) osudili sporazum Tito-Šubašić i zatražili ostavku vlade.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Izbio Varšavski ustanak protiv nemačke okupacije. Posle dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike, a veliki broj njih poslali u koncentracione logore.
• 1. 8. - Posljednji datum koji je Anna Frank unijela u svoj dnevnik.
• 1. 8.? - Počinje Bitka za Srbiju 1944.
• 2. 8. - Prvo plenarno zasedanje ASNOM-a u Prohoru Pčinjskom.
• 2. 8. - Turska prekida odnose sa Nemačkom.
• avgust - Operacija Hackfleisch u istočnoj Bosni i Durmitorska operacija u Crnoj Gori protiv NOVJ.
• 4. 8. - Bitka za Srbiju: Operativna grupa divizija NOVJ (tri divizije) u borbi sa Nemcima forsirala Ibar između Raške i K. Mitrovice.
• 6 - 10. 8. - Na Kopaoniku okršaj Operativne grupe NOVJ sa četiri četnička korpusa - potisnuti ka Zapadnoj Moravi.
• 7. 8. - U SAD predstavljen Harvard Mark I, prvi programabilni računar.
• 8. 8. - Deklaracija Šubašićeve vlade - priznaje se privremena uprava AVNOJ i NKOJ, poziva se sav narod da se okupi u jedinstvenom frontu pod vođstvom maršala Tita.
• 10. 8. - Povlačenje njemačkih trupa s otoka Mljeta.

Tito i Čerčil u Napulju

• 12. 8. - Susret Tita i Čerčila u Napulju.
• 12. 8. - Operation Pluto - postavljen podmorski naftovod ispod LaManša.
• 15. 8. - Iskrcavanje saveznika u južnoj Francuskoj (Operacija Dragoon).
• 16. 8. - Na Visu nastavak pregovora NKOJ-a i izbegličke jugoslovenske vlade.
• 19. 8. - Ustanak u Parizu.
• 21. 8. - Predstavnici SSSR, SAD, V. Britanije i Kine razgovaraju u Dambarton Ouksu o ustanovljenju glavnih organa Ujedinjenih nacija: Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, Međunarodnog suda pravde i stalnih sekretarijata.
• 23. 8. - Puč u Rumuniji: kralj Mihail preuzima vlast i pridružuje se saveznicima.
• 23. 8. - Oslobođen francuski Marsej.
• 25. 8. - Oslobođenje Pariza.
• 26. 8. - Bugari proglašavaju neutralnost.
• 29. 8. - Jugoslovenski kralj Petar II razrešava Dražu Mihailovića dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslavije i priznaje Tita kao vođu otpora u Jugoslaviji.
• 29. 8. - Preventivna nemačka okupacija Slovačke - dolazi do ustanka.
• 30. 8. - Ante Pavelić sprečava mogući puč (Urota Lorković-Vokić) i ostaje veran Nemačkoj.
• 30. 8. - Sovjeti zauzeli naftna polja u Ploeštiju (Rumunija).
• 30. 8. - Titov poziv domobranima, četnicima i drugima da napuste neprijateljske formacije; svako ko se posle 15. septembra zatekne u istima biće kažnjen najstrožijom kaznom.
• 31. 8. - Crvena armija ušla u Bukurešt.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Draža Mihailović naređuje opštu mobilizaciju.
• 1 - 7. 9. - Operacija Ratweek, napadi NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva na železničke komunikacije u Jugoslaviji.
• 2. 9. - U Bugarskoj imenovana proruska vlada.
• 3. 9. - Oslobođen Brisel.
• 3. 9. - Formirana nova grčka koaliciona vlada.
• 5. 9. - SSSR objavio rat Bugarskoj.
• septembar - Počinje Proboj Armijske grupe E iz Grčke.
• 6. 9. - Jedinice 3. ukrajinskog fronta Crvene armije (general pa maršal Fjodor Tolbuhin) izbile na jugoslovensku granicu, kod Turn Severina.
• 6. 9. - 12. korpus NOVJ kod Višegrada prešao Drinu i ušao u Srbiju.
• 6. 9. - Savezničko bombardovanje Leskovca.
• 7. 9. - Oslobođeni Prijedor i Ljubija.
• 8. 9. - Crvena armija ulazi u Bugarsku, koja menja stranu i objavljuje rat Nemačkoj.
• 8. 9. - Desničari iz VMRO-a proglašavaju Nezavisnu Državu Makedoniju.
• 8. 9. - Prva raketa V-2 pada na London.
• 9. 9. - Bitka na Jelovoj gori, odlučujući poraz četnika u Srbiji.
• 9. 9. - Bugarski komunisti preuzimaju kontrolu u vladi Otadžbinskog fronta.
• 11. 9. - Formirana Jugoslovenska rečna ratna flotila.
• 12. 9. - Kralj Petar II Karađorđević pozvao borce Draže Mihailovića da se priključe partizanskim snagama.
• 12. 9. - Rumunija potpisala primirje sa saveznicima, priznaje sovjetska zauzeća iz 1940.
• 13. 9. - NOVJ stupila u kontakt sa Crvenom armijom, u okolini Negotina.
• 13. 9. - Oslobođen Cazin.
• 17. 9. - Oslobođenje Brača.
• 17-25. 9. - Operacija Market Garden - najveći vazdužni desant rata s ciljem uspostavljanja mostobrana na Rajni, ali Britanci razbijeni kod Arnhema.
• 18. 9. - Oslobođeno Valjevo.
• 19. 9. - Primirje između Finske i saveznika (tj. SSSR, čime je okončan Drugi sovjetsko-finski rat).
• 21. 9. - Tito otputovao u Moskvu na razgovore o koordinaciji Crvene armije i NOVJ (C.a. će formalno zamoliti za ulaz u Jugoslaviju, koju će napustiti odmah po završetku vojnih dejstava).
• 22. 9. - Jedinice 113. divizije Crvene armije prešli Dunav kod Kladova i Brze Palanke.
• 25. 9. - Saveznici probijaju Gotsku liniju u Italiji.
• 27. 9. - Okončana Druga banjalučka operacija NOVJ.
• 28. 9. - Delovi 68. i 75. korpusa Crvene armije iz Rumunije i Bugarske počele prodor u Srbiju.
• 30. 9. - Crvena armija oslobodila Negotin.
• septembar? - Draža Mihailović odlazi u istočnu Bosnu.
• septembar - Počinje glad u Holandiji.

Oktobar/Listopad

Borbe za Srbiju

• 2. 10. - Slomljen ustanak u Varšavi, kojeg obližnja Crvena armija nije pomogla.
• 2. 10. - Prodor kroz Zapadni zid u Nemačku.
• 3. 10. - Crvena Armija i partizani oslobodili Petrovgrad (Zrenjanin).
• 3. 10. - Raspušten Banjički logor.
• 5. 10. - Britanci se iskrcavaju u Grčkoj.
• 5. 10. - Oslobođeno Pančevo.
• 5. 10. - U Krajovi sporazum NKOJ i bugarske vlade Otečestvenog fronta o vojnoj saradnji.
• 6. 10. - Povlačenje kolaboracionista: Milan Nedić pobegao iz Beograda.
• 6. 10. - Rusi ušli u Mađarsku, istočno od Segedina, počinje Debrecinska operacija (do 29. 10.).
• 8. 10. - Bugarska započinje ratne operacije protiv Nemačke.
• 9. 10. - Staljin i Čerčil počinju 9-dnevnu konferenciju u Moskvi ("Sporazum o procentima" - Jugoslavija 50:50).
• 9. 10. - Titovo naređenje 2. udarnom korpusu NOVJ da se ruše komunikacije ka Bosni i Dalmaciji, radi sprečavanja izvlačenja nemačke grupe E iz Grčke.
• 10. 10. - Oslobođeno Livno.
• 10. 10. - Oslobođena Subotica.
• 11. 10. - Zauzeti Segedin u Mađarskoj i Knjaževac u Srbiji.
• 13 - 17. 10. - Bitka za Koprivnicu je neuspjeh NOVJ.
• 14. 10. - Niš je oslobođen od Nemaca. U Kruševac prvo ulaze Keserovićevi četnici pa Crvena armija i partizani.
• 14. 10. - Početak borbi za oslobodenje Beograda (Beogradska operacija).
• 14. 10. - Nakon odlaska Nemaca 12. 10., Britanska vojska ulazi u Atinu; Grčka vlada dolazi 18. 10.
• 15. 10. - Operacija Pancerfaust: odmah nakon što je mađarski regent Horthy proglasio primirje sa Saveznicima, Nemci izveli prevrat - postavljen Ferenc Szálasi iz Partije Strelastog Krsta.
• ca. 16. 10. - Tito tražio od maršala Tolbuhina da bugarske snage napuste Srbiju zbog "nelojalnog držanja" (nije prihvaćeno).
• 17. 10. - Vojna uprava za Banat, Bačku i Baranju.
• 18. 10. - Prvi broj lista "Glas slobodnog Niša" (kasnije Narodne novine)
• 18. 10. - Represivne mere protiv Nemaca u Banatu (zabranjen nemački jezik na javnim mestima i izlazak iz sela).
• 18. 10. - Hitler naredio osnivanje Volkssturm-a ("Narodna vojska").
• 19. 10. - "Oktobarska revolucija" u Gvatemali: vojni udar Árbenza i drugova protiv marionete bivšeg diktatora Jorge Ubicoa - sledi "10 godina proleća" do CIA-inog puča 1954..
• 20. 10. - Partizanske i snage Crvene armije oslobodile Beograd. Učitelj Miladin Zarić spasao stari Savski most.
• 20. 10. - General Douglas MacArthur se vratio na Filipine, počinje Bitka za Lejte (do kraja godine).
• 20 - 22. 10. - Napad NOVJ na Travnik 1944.
• 21. 10. - Oslobođen Kragujevac (tačno tri godine nakon streljanja).
• 21. 10. - Aachen je prvi nemački grad zauzet od saveznika.
• 22. 10. - 13. 11. - Borbe za Rogaticu i na Romaniji.
• 23. 10. - Oslobođen Novi Sad.
• 23. 10. - Enver Hodža na čelu privremene albanske vlade.
• 23-26. 10. - Pomorska Bitka u zalivu Leyte, Filipini, saveznička pobeda u možda najvećoj pomorskoj bici u istoriji.
• 25. 10. - Rumuni i Crvena armija oslobađaju Transilvaniju od mađarske vojske.
• 25. 10. - Kirkenes je prvo norveško oslobođeno mesto (Crvena armija).
• 25 - 27. 10. - Pokolj na Daksi osumnjičenih kolaboranata iz Dubrovnika.
• 26. 10. - Vojni sud Prvog korpusa NOVJ u Beogradu počinje da sudi saradnicima okupatora i ratnim zločincima (do 18. 11., osuđeno 105 lica, ali osuđenih ili likvidiranih je mnogo više).
• 28. 10. - Primirje između antifašističke koalicije i Bugarske (u roku od dve nedelje moraju evakuisati okupirane jugoslovenske i grčke teritorije).
• 28. 10. - Nemci ugušili slovački ustanak, posle dva meseca.
• 28. 10. - Izašao prvi posleratni broj Politike.
• oktobar, krajem - Prve borbe na Sremskom frontu.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Drugi (beogradski) Sporazum Tito-Šubašić - predviđeno osnivanje zajedničke vlade DFJ odgovorne AVNOJ-u i osnivanje kraljevskog namesništva, koje bi u odsustvu kralja vršilo kraljevsku vlast (ostvareno 1945).
• 3. 11. - Kninska operacija: oslobođen Knin.
• 4. 11. - Osnovano Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS).
• 7. 11. - FDR po četvrti put izabran za predsednika SAD.
• 7. 11. - U Beogradu štampan prvi broj lista "Glas", obnovljena prva tramvajska linija (Vukov spomenik - Elektr. centrala, sa 5 kola).
• 9-12. 11. - U Beogradu prvo zasedanje Velike antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije.
• 10. 11. - Radio Beograd obnovio rad.
• 10. 11. - Na palubi broda HMS Delhi formalna nemačka predaja u Splitu.
• 10. 11. - Brod USS Mount Hood natovaren sa 3.400 tona municije eksplodirao na ostrvu Manus (Papua Nova Gvineja) - 432 poginulih, velika šteta.
• 11. 11. - ASNO Srbije osnovao Specijalni sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti (osim veleizdaje i pomaganja ratnih zločina, radi od sledećeg januara).
• 11 - 29. 11. - Batinska bitka - oslobođena Baranja.
• 13. 11. - Partizani oslobađaju Skoplje i Cazin.
• 15. 11. - Prvi broj lista "Borba" u Beogradu.
• 17 - 24. 11. - Bitka za Našice, Nijemci zadržali grad.
• 18. 11. - U Glini osnovano Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta".
• 20-23. 11. - Jugoslovenska delegacija u Moskvi (dr Ivan Šubašić, predsednik izbegličke vlade i Edvard Kardelj, potpred. NKOJ).
• 21. 11. - Osnovana Vojna akademija kopnene vojske u Beogradu.
• 21. 11. - Predsedništvo AVNOJ donelo odluku o prelasku u državnu svojinu celokupne "neprijateljske imovine" (imovina Trećeg Rajha, nemačke nacionalne manjine, ratnih zločinaca i saradnika okupatora) i o sekvestraciji imovine koju su okupatori prisilno oduzeli (objavljeno u februaru?).
• 21. 11. - Predsedništvo AVNOJ-a donosi odluku o opštoj amnestiji za one koji nisu počinili zločine.
• 21. 11. - Titova saglasnost generalu Vilsonu da se luke Split, Šibenik i Zadar stave na raspolaganje savezničkim pomorskim jedinicama (na ograničen rok, luke pod komandom NOVJ).
• 22. 11. - Bugarske i jedinice NOVJ oslobodile Kosovsku Mitrovicu, istog dana oslobođen i rudnik Trepča (oslobođenje Kosmeta).
• 24. 11. - Formiran prvi austrijski partizanski bataljon kod Črnomelja.
• 27. 11. - Eksplozija RAF Fauld - između 3.500 i 4.000 tona bombi i municije eksplodiralo u Staffordshire-u, najveća eksplozija ikad u Engleskoj.
• 29. 11. - Oslobođenje Albanije od Nemaca.
• 29. 11. - Rusi zauzeli mađarski Pečuj.
• 29. 11. - Amerikanci potopili japanski nosač aviona Shinano, najveći ikad napravljen (ali s greškama).
• 30. 11. - Pismo Miladina Popovića, sekretara OK KPJ za Kosmet, sa uputstvima za borbu protiv naoružanih bandi i pridobijanje naroda.
• novembar - Operacija Zeleni put I i II - izvlačenje Armijske grupe E od Kosovske Mitrovice do Višegrada i proboj kroz istočnu Bosnu.

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Balisti upali u Uroševac, izbačeni sutradan. Ovo se smatra početkom "kontrarevolucije" na Kosovu.
• 3. 12. - Dekemvriana u Atini: krvoproliće na demonstracijama povodom naredbe za razoružanje gerilskih snaga - prethodnica građanskog rata između Vlade, koju je podržavala Velika Britanija, i Fronta nacionalnog oslobođenja. Primirje postignuto na konferenciji u Varkizi 12. februara 1945), kada su se predstavnici Vlade i EAM-a sporazumeli da plebiscitom bude određen oblik vladavine u Grčkoj.
• 4. 12. - Nakon jednomjesečnih borbi, postrojbe partizanskog 8. dalmatinskog korpusa oslobodile Knin, čime je završena Kninska operacija i oslobođena južna Hrvatska.
• 6. 12. - Proradila pruga Beograd - Niš.
• 8. 12. - 28. 12. - Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni 1944., s pokušajem zauzimanja Tuzle.
• 13. 12. - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot-samoubica, u Drugom svetskom ratu udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.
• 14. 12. - Osnovano izdavačko preduzeće "Prosveta".
• 15. 12. - Amerikanci se iskrcavaju na Filipinima.
• 16. 12. - Nemci u Drugom svetskom ratu u Ardenima probili savezničke linije odbrane, iznenadivši američke snage, i počeli kontraofanzivu na zapadnom frontu. U borbama okončanim nemačkim porazom saveznici izgubili 77.000 vojnika, a Nemci 130.000.
• 18. 12. - Proboj njemačkog 21. korpusa iz okruženja u Crnoj Gori.
• 19. 12. - Oslobođena Podgorica.
• 20. 12. - Zapovest operativnog štaba NOV i PO KiM za "aktiviziranje" jedinica u čišćenju od raznih bandi na Kosmetu.
• 23. 12. - Posle uličnih borbi balisti odbijeni od Gnjilana.
• 24. 12. - U Novom Sadu izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so". Istog dana u Prištini prvi broj lista "Jedinstvo".
• 24. 12. - Prva posleratna izložba u beogradskom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", prihod namenjen ranjenim oslobodiocima.
• 26. 12. - Američke snage odbile Nemce kod Bastogne-a.
• 29. 12. - Sovjetske i rumunske trupe opsele Budimpeštu (Bitka za Budimpeštu traje do februara).
• 31. 12. - Osnovano Udruženje književnika Srbije.

Tokom/tijekom godine

• "Crveni teror".
• U Švedskoj smislili način da mleko pakuju u papir i osnovali kompaniju Tetra Pak.

1944. u temama

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu; Demokratska Federativna Jugoslavija):

• • Šef države: Kralj Petar II Karađorđević (u izbeglištvu, međunarodno priznat).
  • Predsednik Vlade: Božidar Purić, od 8. 7. Ivan Šubašić (u izbeglištvu); u zemlji, na oslobođenim teritorijama, maršal Josip Broz Tito (generalni sekretar KPJ i predsednik NKOJ); drugde kvislinške vlasti i okupaciona uprava.
  • Predsednik privremene Narodne skupštine: Ivan Ribar.
• Nove države:

Island

Rođenja

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Omar al-Bashir, predsednik Sudana
• 1. 1. - Đuro Brodarac, general HV, policajac († 2011)
• 2. 1. - Norodom Ranariddh, kambodžanski princ i političar
• 9. 1. - Jimmy Page, gitarista i lider Led Zeppelin
• 12. 1. - Joe Frazier, bokser († 2011)
• 15. 1. - Vesna Girardi-Jurkić, arheologinja, ministrica RH († 2012)
• 16. 1. - Zdenka Kovačiček, hrvatska pjevačica
• 18. 1. - Čedomir Mirković, književnik, direktor TV Beograd i "Prosvete" († 2005)
• 19. 1. - Josip Mrzljak, varaždinski biskup
• 23. 1. - Rutger Hauer, glumac
• 23. 1. - Sergej Belov, košarkaš († 2013)
• 24. 1. - Klaus Nomi, nemački pevač, glumac († 1983)
• 26. 1. - Angela Davis, politička aktivistkinja i feministkinja
• 27. 1. - Nick Mason, engleski bubnjar Pink flojd.
• 17. 1. - Françoise Hardy, francuska pjevačica i glumica
• 29. 1. - Patrick Lipton Robinson, sudija, predsednik ICTY
• 31. 1. - Connie Booth, glumica

Februar/Veljača

• 2. 2. - Ratko Perić, mostarsko-duvanjski biskup
• 3. 2. - Predrag Ćeramilac, glumac († 2011)
• 8. 2. - Roger Lloyd-Pack, glumac († 2014)
• 9. 2. - Alice Walker, američka spisateljica
• 11. 2. - Lordan Zafranović, režiser
• 13. 2. - Jerry Springer, TV ličnost i političar
• 14. 2. - Faruk Begoli, glumac († 2007)
• 14. 2. - Carl Bernstein, istraživački novinar, glumac
• 22. 2. - Nikola Špear, teniser
• 24. 2. - Ivica Račan, hrvatski političar († 2007)
• 28. 2. - Moma Dimić, srpski književnik i prevodilac († 2008)
• 29. 2. - Dennis Farina, glumac († 2013)

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Lazar Stojanović, filmski i pozorišni reditelj, književnik, novinar
• 3. 3. - Radomir Andrić, književnik i novinar Radio Beograda
• 4. 3. - Bobby Womack, kantautor, muzičar († 2014)
• 6. 3. - Kiri Te Kanawa, novozelandska sopranistica
• 15. 3. - Muhidin Šarić, bosanskohercegovački pjesnik i dramski pisac
• 15. 3. - Ivan Ćurković, golman, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije
• 19. 3. - Sirhan Sirhan, atentator na RFK
• 24. 3. - Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, premijer Srbije
• 26. 3. - Diana Ross, pevačica, glumica
• 28. 3. - Krunoslav Slabinac, pjevač, gitarist, skladatelj
• 31. 3. - Blago Zadro, časnik HV († 1991)

April/Travanj

• 4. 4. - Craig T. Nelson, glumac
• 7. 4. - Gerhard Schröder, kancelar Nemačke
• 11. 4. - John Milius, režiser, scenarista, producent
• 12. 4. - Željko Malnar, pustolov, TV voditelj († 2013)
• 15. 4. - Dušica Žegarac, srpska glumica
• 15. 4. - Jefrem Milutinović, episkop banjalučki
• 15. 4. - Rale Ćajić, pevač, kompozitor († 2008)
• 15. 4. - Džohar Dudajev, sovjetski general, čečenski predsednik († 1996)
• 22. 4. - Steve Fossett, milioner i avanturista († 2007)
• 30. 4. - Miroslav Radman, hrvatski biolog

Svibanj/Maj

• 5. 5. - John Rhys-Davies, glumac
• 8. 5. - Gary Glitter, pevač, muzičar
• 10. 5. - Jim Abrahams, režiser, scenarista
• 14. 5. - George Lucas, američki filmski režiser
• 20. 5. - Joe Cocker, pevač († 2014)
• 21. 5. - Mary Robinson, predsednica Irske, funkcionerka UN
• 22. 5. - Momčilo Perišić, general-pukovnik VJ, načelnik generalštaba, političar
• 25. 5. - Frank Oz, američki glumac, redatelj i lutkar
• 28. 5. - Rudy Giuliani, biznismen i političar, gradonačelnik NYC
• 28. 5. - Gladys Knight, pevačica
• 29. 5. - Maurice Bishop, grenadski političar i revolucionar († 1983.)

Lipanj/Jun

• 4. 6. - Michelle Phillips, članica The Mamas & the Papas
• 13. 6. - Ban Ki-moon, generalni sekretar UN
• 21. 6. - Tony Scott, filmski režiser i producent († 2012)
• 21. 6. - Krunoslav Šarić, glumac
• 26. 6. - Genadij Zjuganov, ruski političar
• 28. 6. - Aleksandar Ristić, bosanskohercegovački fudbaler i trener
• 29. 6. - Gary Busey, glumac

Jul/Juli/Srpanj

• 7. 7. - Slobodan Đurić, glumac († 1976)
• 11. 7. - Sali Berisha, albanski političar i državnik
• 13. 7. - Ernő Rubik, pronalazač
• 18. 7. - Milka Canić, lektor i supervizor na RTS
• 18. 7. - Jelena Šantić, primabalerina, aktivistkinja za mir († 2000)
• 24. 7. - Nikola Petrović, praunuk kralja Nikole, glava kuće
• 28. 7. - Jozo Križanović, član Predsjedništva BiH († 2009)
• 31. 7. - Geraldine Chaplin, glumica

Avgust/August/Kolovoz

• 4. 8. - Richard Belzer, glumac
• 7. 8. - John Glover, američki glumac
• 8. 8. - John C. Holmes, američki pornografski glumac († 1988.)
• 15. 8. - Yoweri Museveni, predsednik Ugande
• 20. 8. - Rajiv Gandhi, premijer Indije († 1991)
• 21. 8. - Peter Weir, režiser

Septembar/Rujan

• 2. 9. - Abas Arslanagić, bosanskohercegovački rukometni golman i trener
• 5. 9. - Dario Bellezza, italijanski pesnik i pisac
• 7. 9. - Bora Milutinović, fudbaler i trener
• 11. 9. - Milovan Vitezović, književnik
• 12. 9. - Barry White, pevač († 2003)
• 13. 9. - Jacqueline Bisset, glumica
• 17. 9. - Reinhold Messner, planinar
• 21. 9. - Milan Jelić, reditelj, glumac, scenarista
• 25. 9. - Michael Douglas, glumac i producent
• 28. 9. - Miloš Zeman, predsednik Češke

Oktobar/Listopad

• 2. 10. - Abdulah Sidran, bosanskohercegovački književnik
• 14. 10. - Udo Kier, nemački glumac
• 15. 10. - David Trimble, severnoirski političar, nobelovac za mir
• 18. 10. - Goran Babić, književnik, polemičar
• 19. 10. - Peter Tosh, reggae muzičar († 1987)
• 28. 10. - Dennis Franz, američki glumac

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Ibrahim Kajan, bosanskohercegovački književnik
• 1. 11. - Rafik Hariri, premijer Libana († 2005)
• 10. 11. - Askar Akajev, predsednik Kirgistana
• 17. 11. - Danny DeVito, glumac, režiser, producent
• 17. 11. - Rem Koolhaas, arhitekta
• 21. 11. - Harold Ramis, glumac, režiser († 2014)
• 24. 11. - Candy Darling, američka glumica († 1974)

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Ibrahim Rugova, prvi predsednik Kosova († 2006)
• 4. 12. - Dennis Wilson, bubnjar Beach Boys-a († 1983)
• 15. 12. - Ibrica Jusić, pjevač
• 15. 12. - Milan Živadinović, fudbaler i trener
• 19. 12. - Richard Leakey, paleoantropolog
• 23. 12. - Wesley Clark, američki general, komandant NATO

Kroz godinu

• Miroslav Lukačić, suosnivač "Crvenih koralja" († 2014)
• Vladimir Rubčić, rock pjevač u "Bijelim strijelama", glumac, advokat († 2011)
• Slavko Lisica, general VRS († 2013)
• Klara Mandić, srpska političarka († 2001)
• Milanče Radosavljević, pevač

Smrti

Januar/Siječanj

• 2. 1. - Pavle Goranin Ilija, narodni heroj (* 1915)
• 6. 1. - Ida Tarbell, pionirka istraživačkog novinarstva (* 1857)
• 6. 1. - Mara Janković, učesnica NOB (* 1925)
• 9. 1. - Antanas Smetona, bivši predsednik Litvanije (* 1874)
• 11. 1. - Galeazzo Ciano, bivši ministar inostranih poslova Italije (streljan) (* 1903)
• 18. 1. - Marija Freudenreich, hrvatska operna pjevačica (* 1863.)
• 23. 1.- Edvard Munch, norveški slikar (* 1863)
• 31. 1. - Jean Giraudoux, književnik (* 1882)

Februar/Veljača

• 1. 2. - Piet Mondrian, slikar (* 1872)
• 7. 2. - Hristijan Todorovski Karpoš, učesnik NOB (* 1921)
• 12. 2. - Jovan Erdeljanović, etnolog (* 1874)

Mart/Ožujak

• 9. 3. - Franjo Sudarević, književnik, prosvjetar, pčelar (* 1861)
• 12. 3. - Artur Gavazzi, zemljopisac (* 1861)
• 17. 3. - Milan Jovanović (fotograf) (* 1863)
• 18. 3. - Sofija Ristić, narodni heroj (* 1902)
• 19. 3. - Andrija Luburić, istoričar, sakupljač pesama (* 1891)
• 29. 3. - Svetko Kačar Kačo, narodni heroj (* 1914)

April/Travanj

• 9. 4. - Jevgenija Rudnjeva, heroj SSSR (* 1920)
• 15. 4. - Giovanni Gentile, profašistički filozof (* 1875)
• april - Mirko Kesić, narodni heroj (* 1923)
• april - Miodrag Milovanović Lune, narodni heroj (* 1921)
• 17. 4. - Branislav R. Milosavljević, oficir kraljevske vojske, pesnik (* 1879)
• 21. 4. - Hans-Valentin Hube, nemački general (* 1890)
• 23. 4. - Branko Surla, narodni heroj (* 1922)
• 25. 4. - George Herriman, crtač stripa Krazy Kat (* 1880)
• 27. 4. - Janko Janković, saradnik NOB (* 1909)
• 27. 4. - Husein Miljković Huska, gerilski komandant (* ca. 1905)
• 29. 4. - Billy Bitzer, kamerman, direktor fotografije (* 1874)
• 30. 4. - Paul Poiret, modni kreator (* 1879)

Maj/Svibanj

• maj, početkom - Savo Jovanović Sirogojno, narodni heroj (* 1926)
• 5. 5. - Đorđije Lašić, četnički komandant (* 1906)
• 14. 5. - Krsta Smiljanić, kraljevski general i senator (* 1868)
• 15. 5. - Patrijarh moskovski Sergije (* 1867)
• maj - Jevrem Simić, pukovnik JVuO (* )
• 21. 5. - Vasilije Đurović Žarki, narodni heroj (* 1920)
• 23. 5. - Vera Jocić, narodni heroj (* 1923)
• 25. 5. - Milka Bosnić, narodni heroj (* 1928)
• 25. 5. - Marko Jokić, narodni heroj (* )
• 25. 5. - Rada Vranješević, narodni heroj (* 1918)
• 25. 5. - Kosta Pećanac, četnički vojvoda (* 1879)
• 28. 5. - Tihomir Đorđević, srpski etnolog i folklorist (* 1868)
• 29. 5. - Ilija Engel, narodni heroj (* 1912)
• 31. 5. - Uroš Drenović, četnički vojvoda (* 1911)

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Tina Morpurgo, slikarica (* 1907)
• 1. 6. - Vlado Bagat, narodni heroj (* 1915)
• 2. 6. - Aleksa Backović, narodni heroj (* 1911)
• 2. 6. - Vlada Obradović Kameni, narodni heroj (* 1912)
• 8. 6. - Milica Pavlović Dara, narodni heroj (* 1915)
• jun - Veljko Lukić Kurjak, narodni heroj (* 1917)
• 22. 6. - Marijan Badel, narodni heroj (* 1920)
• 26. 6. - Ivan Werner, gradonačelnik Zagreba (* 1887)
• 27. 6. - Milan Hodža, bivši premijer Čehoslovačke (* 1878)
• 27. 6. - Milan Ćup, narodni heroj (* 1917)
• 28. 6. - Philippe Henriot, pesnik, novinar, višijevski propagandista (* 1889)

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Nikola Miljanović Karaula, narodni heroj (* 1914)
• 3. 7. - Milutin Janković, četnički vojvoda (* 1913)
• 6. 7. - Heroine otpora:
  • Andrée Borrel (* 1919)
  • Vera Leigh (* 1903)
  • Sonya Olschanezky (* 1923)
  • Diana Rowden (* 1915)
• 6. 7. - Chūichi Nagumo, japanski admiral (* 1887)
• 7. 7. - Georges Mandel, francuski političar, lider pokreta otpora (* 1885)
• 14. 7. - Miloš Kljajić, narodni heroj (* 1916)
• jul - Slobodan Bajić Paja, narodni heroj (* 1916)
• jul - Branko Popović (narodni heroj) (* 1917)
• 21. 7. - Ludwig Beck, nemački general, deo otpora (* 1880)
• 21. 7. - Claus von Stauffenberg, nemački pukovnik, lider otpora (* 1907)
• 26. 7. - Reza-šah Pahlavi, šah Irana (* 1878)
• 26. 7. - Mehmed Handžić, islamski učenjak, političar (* 1906)
• 29. 7. - Branko Đonović, narodni heroj (* 1916)
• 29. 7. - Slobodan Jović, narodni heroj (* 1918)
• 30. 7. - Nikolaj Polikarpov, konstruktor aviona (* 1892)
• 31. 7. - Antoine de Saint-Exupéry, francuski književnik i pilot (* 1900)

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Manuel L. Quezon, predsednik Filipina (* 1878)
• 4. 8. - Krzysztof Kamil Baczyński, pesnik, pripadnik otpora (* 1921)
• 9. 8. - Franjo Šimić, domobranski general (* 1900)
• 10. 8. - Nikola Sovilj Nina, narodni heroj (* 1919)
• 12. 8. - Joseph P. Kennedy, Jr., stariji brat kasnijeg predsednika (* 1915)
• 12. 8. - Suzanne Spaak, heroina otpora (* ca. 1905)
• 19. 8. - Günther von Kluge, nemački feldmaršal (* 1882)
• 22. 8. - Dušan Tomašević Ćirko, narodni heroj, pesnik (* 1920)
• 23. 8. - Abdul Medžid II, poslednji osmanski kalif (* 1868)
• 26. 8. - Estreja Ovadija Mara, narodni heroj (* 1923)
• 27. 8. - Mafalda Savojska, italijanska princeza (* 1902)
• 29. 8. - Vladan Đuranović, narodni heroj (* 1924)

Septembar/Rujan

• 4. 9. - Metodije Šatorov Šarlo, makedonsko-bugarski komunista (* 1897)
• 6. 9. - Nikola Demonja, narodni heroj (* 1919)
• 7. 9. - Srbijanka Bukumirović, narodni heroj (* 1920)
• 7. 9. - Vera Miletić, učesnica NOB, majka Mirjane Marković (* 1920)
• 7. 9. - Marko Došen, hrvatski političar (* 1859.)
• 9. 9. - Robert Benoist, auto-trkač, ratni heroj (* 1895)
• 11. 9. - Bogdan Bolta, narodni heroj (* 1922)
• 13. 9. - Špijunke SOE:
  • Yolande Beekman (* 1911)
  • Madeleine Damerment (* 1917)
  • Noor Inayat Khan (* 1914)
• 13. 9. - W. Heath Robinson, karikaturista (* 1872)
• 14. 9. - Kanadski ratni heroji:
  • John Kenneth Macalister (* 1914)
  • Frank Pickersgill (* 1915)
  • Roméo Sabourin (* 1923)
• 14. 9. - Franjo Kluz, vojni pilot NOVJ, narodni heroj (* 1913)
• 21. 9. - Milo Bošković, narodni heroj (* 1911)
• 22. 9. - Hajdar Dushi, narodni heroj (* 1916)
• 22. 9. - Dara Dragišić, narodni heroj (* 1921)
• 27. 9. - Aristide Maillol, skulptor, slikar (* 1861)
• 27. 9. - Sergej Prokudin-Gorski, pionir kolor fotografije (* 1863)

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Max Ehrlich, glumac, komičar (* 1892)
• 2. 10. - Vlaho Paljetak, hrvatski šansonijer i skladatelj (* 1893.)
• 8. 10. - Wendell Willkie, američki političar (* 1892)
• 10. 10. - Vera Miščević, narodni heroj (* 1925)
• 14. 10. - Marko Murat, slikar (* 1864)
• 14. 10. - Erwin Rommel, nemački feldmaršal (* 1891)
• oktobar? - Puniša Račić, bivši srpski političar, atentator na hrvatske poslanike (* 1886)
• 17. 10. - Blažo Popivoda, narodni heroj (* 1911)
• 18. 10. - Walter Stettner, nemački general (* 1895)
• 19. 10. - Mahmut Ibrahimpašić, narodni heroj (* 1922)
• 20. 10. - Josip Mažar Šoša, narodni heroj (* 1912)
• 20. 10. - Vlado Ćetković, španski borac, general NOVJ, narodni heroj (* 1911)
• 21. 10. - Nell Brinkley, ilustratorka, crtač stripova (* 1886)
• 22. 10. - Petar Mećava, narodni heroj (* 1914)
• 23. 10. - Charles Glover Barkla, britanski fizičar, nobelovac (* 1877)
• 23. 10. - Ivan Milutinović, general-latnant NOVJ, narodni heroj (* 1901)
• 24. 10. - Petar Perica, katolički svećenik (* 1881)
• 25. 10. - Niko Koprivica, gradonačelnik Dubrovnika (* 1899)
• 25. 10. - Marijan Blažić, franjevac (* 1897)
• 26. 10. - Beatrice, poslednje dete kraljice Viktorije (* 1857)
• oktobar, novembar? - Jovan Mikić Spartak, fudbaler (* 1914)

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Charles Diehl, francuski istoričar-vizantolog, dopisni član srpske akademije (* 1859)
• 2. 11. - Thomas Midgley, Jr., supronalazač olovnog benzina i freona (* 1889)
• 3. 11. - Ravijojla Janković Rava, narodni heroj (* 1919)
• 7. 11. - Bogdan Popović, književni kritičar, akademik (* 1864)
• 7. 11. - Ranko Šipka, narodni heroj (* 1917)
• 7. 11. - Franc Rozman, španski borac, general-lajtnant NOVJ, narodni heroj (* 1911)
• 7. 11. - Richard Sorge, sovjetski obaveštajac (* 1895)
• 8. 11. - Walter Nowotny, nemački letački as (* 1920)
• 15. 11. - Edith Durham, putnica, spisateljica (* 1863)
• novembar - Ragib Džindo, narodni heroj (* 1923)
• novembar - Svetislav Stefanović, književnik, lekar, pristalica fašizma (* 1877)
• novembar - Miloš Trivunac, germanista, profesor, ministar u Nedićevoj vladi (* 1876)
• 22. 11. - Arthur Eddington, astronom, fizičar, filozof (* 1882)
• 27. 11. - Branko Popović, slikar, likovni kritičar (* 1882)
• 27. 11. - Momčilo Janković, ministar u Nedićevoj vladi (* 1883)
• 29. 11. - Boško Dedeić Pop, narodni heroj (* 1907)

Decembar/Studeni

• 2. 12. - Filippo Tommaso Marinetti, pesnik futurističkog pokreta (* 1876)
• 11. 12. - Omer Osmić, vijećnik AVNOJ i ZAVNOBIH (* 1883)
• 13. 12. - Vasilij Kandinski, rusko-njemački slikar (* 1866)
• 14. 12. - Lupe Vélez, glumica (* 1908)
• 15. 12. - Glenn Miller, bendlider, muzičar, aranžer, kompozitor (* 1904)
• 15. 12. - Predrag Raković, oficir JVuO (* )
• 18. 12. - Tone Žnidaršič, španski borac, potpukovnik NOVJ, narodni heroj (* 1913)
• 19. 12. - Mileta Protić, vojni pilot NOVJ (* 1913)
• 19. 12.? - Abbas II, bivši i poslednji kediv Egipta i Sudana (* 1874)
• 25. 12. - Ahmet Fetahagić, španski borac, učesnik NOB, narodni heroj (* 1913)
• 27. 12. - Milan Stanivuković Oficir, narodni heroj (* 1912)
• 30. 12. - Romain Rolland, francuski romanopisac, dramatičar i muzikolog (* 1866)
• 30. 12. - Josip Jutriša, narodni heroj (* 1920)
• decembar? - Mane Rokvić, četnički vojvoda (* )

Kroz godinu

• Dragutin Renarić, slikar i grafičar (* 1872)
• Edo Miklosz Schreiner, zagrebački arhitekt (* 1876)
• Šefkija Selimović, oficir NOVJ, Mešin brat
• Vojislav Ilić mlađi, pesnik (* 1877)
• Emanuel Maša Muanović, slikar (* 1880)
• Mihajlo Nedeljković, kraljevski general (* 1888)
• Atanasije Puljo, pionir stomatologije u Srbiji (* 1878)
• Milica Tomić, političarka, feministkinja (* 1859)
• Jovan Plamenac, crnogorski političar, kolaborant (* 1873)

Nobelove nagrade

• Fizika: nije dodijeljena
• Kemija: nije dodijeljena
• Fiziologija i medicina: nije dodijeljena
• Književnost: nije dodijeljena
• Mir: nije dodijeljena

Takođe pogledati

• Kronologija Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji

Literatura/Spoljne veze

• Istorijska čitanka 4, Drugi svetski rat [1]
• * Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945, događaji 1944, partizanska perspektiva: januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar (ima dosta slovnih grešaka).

Vanjske veze

1944 na Wikimedijinoj ostavi