Ирак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Ирак
جمهورية العـراق
كۆماری عێراق
Застава Ирака Грб Ирака
Застава Грб
Крилатица: Бог је велик.
(На арапском: Allahu Ahbar)
Химна
Mawtini
Положај Ирака
Главни град Багдад
Службени језик арапски, курдски
Председник: Фуад Масум
Премијер: Хајдер ел Абади
Облик државе Савезна република
Независност: 3. октобар 1932. од Уједињеног Краљевства
Површина  
 — укупно 438.317 km² (57)
 — вода (%) 1,1
Становништво  
 — 2014. Increase36.004.552 [1] (38)
 — густина 66/km²
Валута Ирачки динар
Временска зона UTC +3
Интернет домен .iq
Позивни број +964

Ирак (арап. العراق‎; кур. عێراق), или званично Република Ирак (арап. جمهورية العـراق; кур. كۆماری عێراق) је држава у југозападној Азији.[2] која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан. Површина Ирака је 438.317 km². По површини Ирак је 59. држава у свету. Граничи се са Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на северозападу, Турском на северу и Ираном на истоку. Има уско подручје обале код Ум Касра у Персијском заливу. По процени из 2012. Ирак је имао 31.129.225 становника. Главни и највећи град Ирака је Багдад, а остали већи су Мосул, Басра, Арбил, Киркук и Фалуџа.

Ирак обухвата Месопотамију, североисточни крај Загроса и источни део Сиријске пустиње. Две главне реке Тигар и Еуфрат протичу кроз средишњи део Ирака. Оне су учиниле Ирак земљом погодном за земљорадњу насупрот степама и пустињама које покривају већи део западне Азије.

Ирак је у старом веку на западу био познат по грчком топониму Месопотамија (међуречје) и на овом простору су се смењиавале цивилизације још од 6. миленијума п. н. е. Област између Тигра и Еуфрата се обичном назива колевком цивилизације и постојбином писма, закона и точка. Током историје, Ирак је био центар домаће акадске, сумерске, асирске и вавилонско-халдејске цивилизације. Потом је био део ахеменидског, селеукидског, партијског, сасанидског, римског, праведног, омејадског, абасидског, монголског, сафавидског, афшаридског и османског царства. Данашње границе Ирака су одређене миром из Севра када је Друштво народа после Првог светског рата ставило Ирак под Британски мандат у Месопотамији. Монархија је основана 1921. а Ирак је добио независност од Уједињеног Краљевства 1932. Монархија је збачена 1958. и основана је република. Ираком је владала Баас партија од 1968. до 2003. Након америчке инвазије 2003. је збачена власт председника Садама Хусеина. Америчка окупација Ирака се окончала 2011. Ирак је земља са шиитском већином и сунитском мањином.

Географија[уреди]

За више информација погледајте чланак Географија Ирака.
Рељефна карта Ирака

Положај и границе[уреди]

Ирак се граничи са Ираном (1.458 km) на истоку, Саудијском Арабијом (814 km) и Кувајтом (242 km) на југу, Сиријом (605 km), Јорданом (181 km) и Турском 331 (km) на западу. Дужина обале је 58 km.

Ирак се може поделити у четири главна региона: пустињски (западно од Еуфрата), горњу Месопотомију (између Тигра и Еуфрата), северно побрђе Ирачког Курдистана и доњу Месопотамију, алувијалну раван од Тикрита до Персијског залива.

Планине на североистоку су наставак алпског система који се пружа на исток од Балкана кроз јужну Турски, северни Ирак, Иран и Авганистан све до Хималаја. Пустињск регион се налази у југозападним и централним покрајинама уз границу са Саудијску Арабију и Јордан и географски припада Арабијском полуострву.

Планине[уреди]

На североистоку Ирака, из суседне Турске, у ову се земљу пружа планински ланац Таурус, а на истоку, из смера Ирана, ланац Загрос, Иранско горје. Ови су планински ланци углавном стрми и голи, а њихови врхови премашују висину од 3000 метара. Према средишту земље, планине постају све ниже и прелазе у долину река Еуфрат и Тигар.

Воде[уреди]

Регија између река Еуфрата и Тигра назива се Месопотамија и представља житницу блискоисточних земаља. Реке теку кроз Ирак са северозапада према југоистоку. Средишњи делови њихових токова натапају поља и плантаже агрума и палми датуља подигнуте на месту посечених шума у којима су најзаступљенија била стабла храста, платана, врбе и тополе. Доње токове ових река прате мочварна подручја с пуно трске која су станиште бројних птица селица. Око 150 километара северно од ушћа у Персијски залив Еуфрат и Тигар се спајају у реку Шат ел Араб. Ирачка морска обала дуга је око 60 километара. На западу тока реке Еуфрат рељеф се поступно успиње прелазећи у Сиријску пустињу, која се простире и по суседним зељама. У овом природном простору вегетација је пустињска с тек покојим грмом траве или трновитим трајницама.

Клима[уреди]

Ирак се налази у сувој климатској зони. Лета су врућа и с мало падавина, а зиме благе и влажне. Док у Сиријској пустињи могу проћи године а да не падне киша, у планинској регији на североистоку земље зими пада снег. Годишњи ниво падавина у овом подручју прелази 1000 милиметара, док је у Месопотамији количина падавина углавном мања од 30 милиметара. У Багдаду, који је смештен и у њеном средишту, просечна температура у јануару износи 9 °C, а у јулу 33 °C. Температурне вредности неретко лети пређу екстремну границу од 50 °C.

Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Ирака.

Стари век[уреди]

Ирак има надимак Колевка цивилизација, пошто је постојбина Сумера, најраније познате цивилизације, која је настала у Месопотамији, плодној долини Еуфрата и Тигра у јужном Ираку током бакарног доба. Овде је крајем 4. века п. н. е. су настало прво писмо и почела је писана историја. Сумерску цивилизацију наледило је Акадско краљевство у 24. веку п. н. е. Период акадске превласти је следила сумерска ренесанса у 21. веку п. н. е. Еламитска инвазија у 2004. п. н. е. је довела до краја Треће династија Ура. До 21. века п. н. е. нова акадска цивилизација, Асирија, се уздигла су северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку је основана аморитска дражава Вавилонија.

Ираком су владали Асирци и Вавилонци следећих 14. векова. За време Хамурабијевог Вавилонског царства, Асирског краљевства од 1365—1076. п. н. е. и Нововавилонског краљевства, Ирак је био велесила античког света. Нарочито је Новоасирско краљевство поставило Ирак у средиште великог царства које се простирало од Кавказа до Египта и Арабије и од Кипра до Персије.

У 6. веку п. н. е. Кир Велики је поразио Нововавилонско краљевство у бици код Описа и Ирак је припојен Ахеменидском краљевству наредна два века. Крајем 4. века п. н. е. Александар Велики је покорио регион. Након његове смрти два века Ираком је владало хеленистичко Селеукидско краљевство. Парћани су покорили обу област за време владавине Митридата I. Римљани су из Сирије неколико пута нападали овај регион. Хришћанство је почело да се развија у Ираку (нарочито у Асирији) између 1. и 3. века и Асирија је постала центар Асирске цркве истока. Сасаниди су под Ардаширом I уништили Партско краљевство и покорили Ирак 224. Наредна 4. века Ирак је био сасанидска покрајина, све до исламског освајања Персије у 7. веку.

Средњи век[уреди]

Новчић из 1244, из абасидског периода у Багдаду
Престоница Абасидског калифата је био Багдад

Арапско-исламска освајања у 7. веку су донела ислам у Ирак, као и велики прилив Арапа и Курда. За време Праведног калифата, Мухамедов рођак и зет Алија је преместио своју престоницу у Куфу када је постао четврти калиф. Омејадски калифат је Ираком управљао из Дамаска.

Абасидски калифат је у 8. веку основао град Багдад као своју престоницу, и он је 5 векова био водећа метропола у арапском и муслиманском свету. Багдад је био највећи мултикултурални град у средњем веку, а на врхунцу је имао више од милион становника,[3] и био је центар науке током Исламског златног века. Монголи су уништили град током опсаде Багдада у 13. веку.[4]

Монголска пљачка Багдада.

Хулагу кан је 1257. скупио необично велику војску, значајни део снага Монголског царства, за потребе освајања Багдада. Када су стигли пред исламску престоницу, Хулагу кан је захтевао предају, али је последњи абасидски калиф одбио. Ово је разбеснело Хулагуа, и потом је, у складу са монголском стратегијом обесхрабривања пружања отпора, Багдад био разорен.[5] Број мрвих се креће од 200.000 до милион.[6]

Монголо су уништили Абасидски калифат и Кућу мудрости у Багдаду, која је поседовала бројне драгоцене историјске документе. Град није никада повратио свој статус важног центра културе и утицаја. Неки историлари верују да су Монголи уништили велики део система за наводњавање који је одржавао Месопотамију читав миленијум. Други историчари истичу да је засољавање земљишта одговорно за пропаст пољопривреде.[7]

Црна смрт из 14. века је похарала већи део исламског света.[8] Најбоља процена за Блиски исток је да је степен смртности била око једне трећине.[9]

Тамерлан, војсковођа монголског порекла, је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.[10] Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одселене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.[11] Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћим асирским хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски град Асур је коначно напуштен.[12]

Османски Ирак[уреди]

У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.

Британски мандат и краљевство[уреди]

Британски војници у Багдаду, јун 1941.

Ирак је 11. новембра 1920. постао мандат Друштва народа под британском контролом назван Држава Ирак. Британци су поставили хашемитског краља Фејсала I, кога су Французи протерали из Сирије, за свог за вазалног владара. Исто тако, британске власти су одабрали сунитску арапску елиту из оближњих крајева и именовали у владине уреде[13]

Суочени са све већим трошковима и јавним протестима ратног хероја Томаса Лоренса, Британци су октобра 1920. сменили цивилног комесара Арнолда Вилсона и поставили сер Персија Кокса. Кокс је успео да угуши немире, али је био одговоран за увођење судбоносне политике блиске сарадње са ирачком сунитском мањином.[14] Ропство је укинуто током 1920их.[15]

Британци су дали независност Краљевству Ирак 1932, на молбе краља Фејсала I, мада су Британци задржали војне базе, локалну милицију и право пролаза за своју војску. Краљ Гази I је владао као номинални вођа након смрти краља Фејсала 1933. Његову власт су до његове смрти 1939. поткопавали војни пучеви. Газија је наследио његов малолетни син Фејсал II. Абдула Илах је владао као регент током Фејсаловог малолетства.

Рашид Али ал Гајлани и чланови групе Златни квадрат су 1. априла 1941. извели државни удар и збацили Абдулу Илаха. Током потоњег Англо-ирачког рата, Уједињено Краљевство (које је још увек држало ваздухопловне базе у Ираку је напало Ирак из страха да би влада Рашида Алија могла прекинути да снабдева нафтом западне земље због његове весе са силама Осовине. Рат је почео 2. маја и Британци су, заједно са лојалном ирачком милициијом[16] поразили снаге Рашида Алија и приморали га на примирје 31. маја.

Војна окупација која је уследила довела је до повратка владавине хашемитске династије. Окупација се окончала 26. октобра 1947, мада су Британци задржали војне базе у Ираку све до 1954, када су распуштене локалне милиције. Властодржци током окупације и преосталог времена трајање хашемитске монархије били су Нури ал Саид, аутократски премијер, који је такође био на власти од 1930. до 1932. и Абдула Илах, бивши регент који је сада био саветник краљу Фејсалу II.

Баасистички Ирак[уреди]

У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапска Баас партија, којом доминирају муслимани сунити. Рат Ирака са, претежно шитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусејн дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.

Америчка инвазија[уреди]

Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председника Садама Хусеина Ирак се од априла 2003. до јуна 2004. званично налазио под окупацијом САД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћем НАТО партнера. Дана 28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је 30. јануара 2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Америчке трупе су се повукле 2011. године из Ирака. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварању исламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.

Административна подела[уреди]

За више информација погледајте чланак Административна подела Ирака.
Нумерисане мухафазе Ирака

Ирак је састављен од деветнаест покрајина (арап. محافظة - мухафаза; кур. parêzgeh). Све покрајине су даље подељене на округе. Ирачки Курдистан (Ербил, Дахук, Сулејманија и Халабџа) је једини аутономни регион у Ираку, са сопственом владом и војском.

Списак губернија[уреди]

  1. Багдад
  2. Саладин
  3. Дијала
  4. Васит
  5. Мајсан
  6. Басра
  7. Ди Кар
  8. Мутана
  9. Кадисија
  10. Бабил
  11. Карбала
  12. Наџаф
  13. Анбар
  14. Нинива
  15. Дахук
  16. Ербил
  17. Киркук
  18. Сулејманија
  19. Халабџа

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Демографија Ирака.
Златна џамија у Багдаду

Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако је ислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) и Курди (око 15%).

Привреда[уреди]

За више информација погледајте чланак Привреда Ирака.

Ирачка привреда се већином темељи на производњи нафте. Производња нафте тренутно је ограничена због оштећења инфраструктуре за екстракцију и транспорт и несигурности у земљи.

Референце[уреди]

  1. ↑ Национална агенција за статистику [1]
  2. ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ↑ „Largest Cities Through History”. Geography.about.com. 6. 4. 2011.. Приступљено 19. 6. 2011.. 
  4. ↑ „The Islamic World to 1600: The Arts, Learning, and Knowledge (Conclusion)”. Acs.ucalgary.ca. 
  5. ↑ „Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2008.. Приступљено 21. 4. 2010.. 
  6. ↑ Frazier, Ian (25. 4. 2005.). „Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. pp. 4. Приступљено 25. 1. 2013.. 
  7. ↑ „Irrigation Systems, Ancient”. Waterencyclopedia.com. 11. 1. 2009.. Приступљено 21. 4. 2010.. 
  8. ↑ „The Islamic World to 1600: The Mongol Invasions (The Black Death)”. The University of Calgary. 
  9. ↑ „Q&A with John Kelly on The Great Mortality on National Review Online”. Nationalreview.com. 14. 9. 2005.. Приступљено 23. 3. 2009.. 
  10. ↑ „Tamerlane – Timur the Lame Biography”. Asianhistory.about.com. 15. 2. 2010.. Приступљено 21. 4. 2010.. 
  11. ↑ „14th century annihilation of Iraq”. Mert Sahinoglu. Приступљено 19. 6. 2011.. 
  12. ↑ ^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica
  13. ↑ Tripp, Charles (2002). A History of Iraq. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52900-6. 
  14. ↑ Anderson & Stansfield 2005, стране 6
  15. ↑ Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом zanj.
  16. ↑ Lyman (), стр. 23.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

title=Википутовања
Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 33° 20′ СГ Ш, 44° 23′ ИГД

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирак&oldid=11172829“