Ирак

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прејди на: содржини, барај
Република Ирак
جمهورية العراق
Jumhūriyat Al-ʿIrāq (арапски)
كۆماری عێراق
Komara Iraqê[1] (курдски)
Знаме Грб
Геслоالله أكبر   (арапски)
"Allahu Akbar"  (транслитерација)
"Господ е најголем"
ХимнаMawtini  (нов)
Ardh Alforatain (претходен)
Главен град Багдад
33°20′ СГШ 44°26′ ИГД / 
Најголем град главниот град
Службен јазик арапски, курдски
Демоним ирачанец
Уредување федерална парламентарна република
 -  Претседател Фуад Масум
 -  Премиер Хајдер ал Абади
Независност
 -  од Отоманска Империја 1 октомври 1919 
 -  од Обединетото Кралство 3 октомври 1932 
Површина
 -  Вкупна 438.317 км2 (58-ма)
 -  Вода (%) 1.1
Население
 -  проценка за 2009 г. 31,234,000[2] (39-та)
 -  Густина 66 жит/км2 (125-та)
БДП (ПКМ) проценка за 2009 г.
 -  Вкупен $114.151 милијарди[2] 
 -  По жител $3,655[2] 
БДП (номинален) проценка за 2009 г.
 -  Вкупно $68.553 милијарди[2] 
 -  По жител $2,195[2] 
Валута Ирачки динар (IQD)
Часовен појас GMT+3 (UTC+3)
 -  (ЛСВ) н/п (UTC+3)
Се вози на десно
НДД .iq
Повик. бр. 964
4. CIA World Factbook

Ирак е држава во Западна Азија, односно на Блискиот Исток. Се граничи со Кувајт и Саудиска Арабија на југ, со Јордан на запад, со Сирија на северозапад, со Турција на север и со Иран на исток. Главен град е Багдад. Независна држава е од 1932 година, а беше монархија сè до 1958 година.

Населението на Ирак е етнички и верски хетерогено, иако исламот е најзастапена религија со 95%. Трите доминантни заедници се: Арапите шиити (околу 60% од населението), Арапите сунити (околу 20%) и Курдите (околу 15%).

По воената интервенција на САД врз Ирак од 2003 година соборен е дотогашниот режим на Садам Хусеин и Ирак од април 2003 до јули 2004 се наоѓаше под окупација на САД, Британија и нивните сојузници. На 28 јули 2004 власта ѝ е предадена на Привремената влада, иако странските сили продолжија да бидат присутни во земјата и ја имаа вистинската власт до 2011 година. Против окупацијата на западните сили предводени од САД активно се бореше одреден дел од населението на Ирак, а и по повлекувањето на западните сили предводени од САД продолжи бунтот против централната власт.

Ирак е земја која поседува големи резерви на нафта.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Арапското име العراق (al-ʿIrāq) е во употреба за државата уште од 6 век. Денес постојат неколку тези за потеклото на името. Според една теза, името е поврзано со сумерскиот град Урук.[3][4] Според професорот Вилхелм Ејлерс, името Ирак во арапскиот јазик е преземено од персискиот збор erāq и значи „низина“.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Историја на Ирак.

Географија и клима[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Географија на Ирак.
Карта на Ирак.

Ирак се наоѓа во Блискиот Исток и со 437.072 километри квадратни Ирак е 58 најголема држава во светот. На север Ирак се граничи со Турција, на запад со Сирија, Јордан и Саудиска Арабија, на југ со Кувајт и Саудиска Арабија, а на запад се граничи со Иран. На југозапад државата изглегува на Персискиот Залив. Ирак е втора земја во светот по резерви на нафта, веднаш за Саудиска Арабија.[6]

Ирак е составен воглавно од пустина, но во близина на реките Тигар и Еуфрат има плодна почва погодна за земјоделство и сточарство. Северниот дел од државата воглавно е составен од планини, каде највисокиот врв има 3.611 метри, кој на картите нема име а локално се нарекува Чека Дар. На југ Ирак има мал брег кој има само 58 километри. Покрај брегот имало мочурливи површини, но истите биле исушени во 1990-те.

Климата во Ирак е пустинска, со сушни и ладни зими и суви, топли лета. Северниот дел има понекогаш нешто поладни периоди кога има и снег.

Политички систем[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Политика на Ирак.

Административна поделба[уреди | уреди извор]

Карта на покраините во Ирак

Ирак е поделен на 19 покраини (арапски: محافظات, „мухафази“). Покраините потоа се делат на окрузи (кади), а тие пак, на подокрузи.

Ирачки Курдистан[уреди | уреди извор]

Ирак од 2005 г. ја признава автономијата на регионот Ирачки Курдистан (Јужен Курдистан), чие подрачје навлегува во покраините Ербил, Дохук, Сулејманија и Халаџба. Непосредната власт врз извесни делови од регионот е сè уште предмет на спор помеѓу овие две управи.

Економија[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Економија на Ирак.

Население, јазик и религија[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Демографија на Ирак.

Култура[уреди | уреди извор]

Crystal Clear app xmag.svg Главна статија: „Ирачка култура.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име articles1.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Iraq“. International Monetary Fund. http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/01/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=433&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=83&pr.y=17. конс. 27 април 2009. 
  3. „Online Etymology Dictionary“. Etymonline.com. 10 декември 1979. http://www.etymonline.com/index.php?search=iraq. конс. 23 март 2009. 
  4. John A. Halloran, Sumerian Lexicon, v.3.0 (2000)
  5. W. Eilers (1983), "Iran and Mesopotamia" in E. Yarshater, The Cambridge History of Iran, vol. 3, Cambridge: Cambridge University Press
  6. „US Department of Energy Information Administration“. http://www.eia.doe.gov/emeu/international/reserves.html. 

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]