Народ, который не в состоянии сделать ясный выбор между территориальной целостностью и членством в одной международной ассоциации, поэтому тот, кто не в состоянии сделать выбор между этими двумя «приоритетами» и вправду заслуживает потери как одного, так и второго.

Шта би било разумније него покушати наћи неки компромис, којим би Србија избегла понижавајуће кршење сопствених закона, а истовремено неутралисала бар део притисака нама ненаклоњене администрације. Ових милион долара требало је да буде управо тај компромис.

Није довољно политички уклонити Пајтића. Неопходно је уклонити читаву институционалну основу, која непрестано рађа аутономаштво и сецесионизам. Дакле, регионализовати и децентрализовати АПВ тако да од ње никада не може да се конструише некаква парадржава.

Предлог Статута АПВ, не само што није у складу са Уставом и законима које регулишу питања националног и територијалног уређења и међународних односа земље, већ није у складу ни са највишим правним нормама земље које регулишу питање наплате и расподеле пореза.

Проблем настаје онда када бекство у патриотизам постане неки нови патриотизам или супротност патриотизма. Тада ни само бекство више није привремено уточиште, већ исходиште политичких одлука као што су Еулекс, једнострана примена ССП-а, Статут Војводине по мери Јелка Кацина.

"Нема више проширења, прво треба да решимо сопствене проблеме", скрушено каже политичар из ЕУ. Људе који на себе преузимају улогу да у овом периоду воде народ, а не желе да их се гледа кроз Домановићеву визуру лидерства у Срба, најмање чега могу да се прихвате је – евроскептицизам.

Случај Косова и случај РС јесу различити скоро у сваком погледу. Босна је (још више него Косово) једна историјски настала покрајина у чија су истакнута обележја, све до рата 1992-1995, спадале мултиетничност и мултикултуралност.

Очигледно је на „идеолошкој сцени“ Црне Горе дошло до смене генерација. Уместо „оногa“ што се код нас још увек зове национализам, дошли су нови „млади и лијепи“, oбразовани и заиста верзирани у „европске стандарде“. Прави идеолошки тренд-сетери.

Са премијером Републике Српске, Милорадом Додиком, ововременски међународни маршал се покушава обрачунати истом методом као и својевремено Јосип Броз са вођама МАСПОК-а или српским неолибералним кругом.

Српска је озбиљно нападнута у Пруду, а Бањалука је била само једна оперативна етапа у процесу њене уставне еутаназије. Нама обичним смртницима у РС остаје само да се надамо да ће нас опет, као и у априлу 2006, спасити нико други него Харис Силајџић.

Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност.

Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче.

Већа вероватноћа је да ће ток капитала променити смер и кренути изван Србије, а то ће створити још већи притисак на депресијацију динара кроз повећање тражње за девизама. Постоји могућност појаве валутне кризе, а онда се целокупни економски систем распада.

Попут Србије, највећи број транзиционих земаља добар део кредита је проћердао, остао са рањивом економијом и са огромним теретом дугова распоређених на привреду, грађане и буџете. У кризи која траје, дугови ће додатно порасти.

Утицај Вашингтона ће остати значајан чак и кад доминантност Америке ослаби. Сједињене Државе ће бити безбедније ако примарне одговорности промовисања регионалне стабилности пренесу на своје пријатеље. Вашингтон би требало да се прилагоди, пре него да се опире, веку Азије.

Кушнерова љубав према Албанцима очигледно не јењава, а „косовска влада“ је према Кушнеру веома великодушна. Уосталом, новац није тешко зарађен, а и има га довољно. Путеви новца су племенитом Кушнеру добро знани: уновчени органи српских несрећника. 

Приказ књиге: Никола Кољевић, Стварање Републике Српске, Службени гласник, Београд, 2008.

„Стварање Републике Српске“ нуди нам податке које цели свет добро зна, али који се систематски прећуткују и бацају под тепих у непрекидном перпетуирању холивудског медијског спектакла о рату у Босни.