Šta je NATO?
NATO je vojna alijansa SAD, Kanade i 26 evropskih zemalja. Osnovan je 1949. godine radi suprotstavljanja širenju Sovjetskog Saveza ka Zapadnoj Evropi. Istočni blok se raspao 1989. godine i NATO gubi svrhu svog daljeg postojanja, ali umesto da se ugasi, ova alijansa zadaje sebi nove ciljeve i zadatke.
U novoj strateškoj koncepciji, donetoj 1999. i 2000. godine, NATO daje sebi za pravo da vojno interveniše u sukobima van teritorije zemalja članica, po svom nahođenju, u krizama koje bi mogle da „ugroze sigurnost“ članica alijanse i to bez mandata Ujedinjenih nacija. To praktično znači vojnu intervenciju svuda u svetu gde članice NATO žele da zaštite ili ojačaju svoje interese.
Postojanje i aktivnost NATO pakta razlog su za nesigurnost i predstavljaju glavnu prepreku miru u svetu, jer je u pitanju vojna organizacija koja ima za cilj da osigura dominaciju SAD nad celiim svetom. SAD ne poštuju međunarodne norme i na osnovu svoje snage i moći daju sebi za pravo da sude celom svetu.
Razlog ekspanzije NATO pakta i priključivanja zemalja u tranziciji nije osiguravanje vrednosti kao što su demokratija i poštovanje ljudskih prava, već proširenje političkog i ekonomskog uticaja SAD nad ovim zemljava. NATO proširenje je veoma profitabilan posao za njegove članice. Najbogatije zemlje članice NATO pakta su i najveći proizvođači oružja, pa zahtevi da se ispune „NATO standardi“ ne znače ništa drugo nego obezbeđivanje prodaje oružja novim članicama.
„Humanitarna akcija“ - Milosrdni anđeo
Pre deset godina, devetnaest zemalja NATO pakta, napalo je Srbiju bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Agresija je trajala sedamdeset osam dana, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Poginulo je više od 3.500 ljudi, a ranjeno je više od 10.000. Izazvana je ogromna materijalna šteta koja se procenjuje na desetine milijardi dolara.
Pogođeno je ili uništeno: 7.643 kuće, 300 škola, 53 bolnice, 50 crkava, 37 mostova i mnogi drugi civilni i vojni infrastrukturni objekti. I danas, deset godina posle bombardovanja, svi vidimo i osećamo mnogobrojne posledice. Mnoge ruševine i dalje stoje.
Porast malignih bolesti od 1999. godine iznosi preko 40%. Veliki broj porušenih fabrika nikada nije obnovljen, i svi mi, i građani i država, mnogo smo siromašniji nego što smo bili da nije došlo do agresije.
Niko nema pravo da zaboravi i oprosti NATO zločine učinjene prema nama i našoj državi!
Zašto NIKAD u NATO?
Ulaskom u NATO Srbija bi indirektno priznala legitimitet agresiji NATO pakta protiv Savezne Republilke Jugoslavije 1999. godine
Ulaskom u NATO Srbija bi indirektno priznala lažnu državu Kosovo i Metohiju – veštačku NATO tvorevinu
Ulaskom u NATO Srbija bi pogoršala odnose sa Ruskom Federacijom koja je naš istorijski saveznik
Ulaskom u NATO ukida se vojna neutralnost Srbije koja sprečava da naša zemlja ratuje, a Srbi ginu po ratištima širom sveta za tuđe vojne i geostrateške interese
Ulazak u NATO znači novo ulaganje u vojsku radi reorganizacije, kupovine oružja i vojne opreme da bi se dostigli „NATO standardi“ i učestvovalo u borbenim intervencijama van države. To znači novo zaduživanje Srbije i manje sredstava za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, socijalna davanja…
28. oktobar 2007. godine
Polazeći od uverenja da dobro i napredak države i naroda predstavljaju najviši državni i nacionalni interes, da sloboda, mir i dostojan život svakog pojedinca predstavljaju vrednosti koje su uslov za ostvarenje tih interesa, Demokratska stranka Srbije donosi
DEKLARACIJU
O vojnoj neutralnosti Srbije
Član 1.
Vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze (u daljem tekstu: vojna neutralnost) predstavlja najbolji i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog slobodnog i sveukupnog napretka i da obezbedi dostojanstven život svojih građana.
Član 2.
Vojna neutralnost je najsigurniji garant mira, a politika vojne neutralnosti najbolji put da se Srbija razvija i napreduje u skladu sa sopstvenim interesima.
Član 3.
Vojna neutralnost predstavlja izraz iskrenog opredeljenja Srbije protiv politike sile, ugrožavanja mira u svetu, agresije i rata.
Član 4.
Opredeljenost politici mira, izgradnji i očuvanju unutrašnje i međunarodne bezbednosti dokaz je da vojna neutralnost nije, niti može biti uperena protiv drugih zemalja i najbolje svedoči o spremnosti Srbije da ravnopravno sarađuje sa svim zemljama u svetu koje poštuju univerzalna načela međunarodnog prava sadržana u Povelji UN.
Član 5.
Vojna neutralnost ne isključuje mogućnost saradnje Srbije sa drugim zemljama u interesu zajedničke i opšte bezbednosti i omogućava da Srbija razvija sopstveni sistem bezbednosti u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima, u cilju demokratskog, mirnog i stabilnog razvoja Srbije.
Član 6.
Odustajanje od principa vojne neutralnosti i pristupanje NATO paktu obavezalo bi Srbiju da učestvuje u ratovima koji nisu u njenom interesu, ograničilo bi njenu nezavisnost i slobodu političkog odlučivanja, ugrozilo bi živote njenih građana i opteretilo unutrašnji preobražaj i napredak zemlje.
Član 7.
Niko ne može, niti ima pravo da donese odluku o pristupanju Srbije bilo kom vojnom savezu bez saglasnosti građana, koji o tome odluku mogu doneti isključivo na referendumu.
Narodna Skupština Republike Srbije na sednici održanoj 26. decembra 2007. godine donela je Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije kojom se donosi odluka o proglašenju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.
NIKADA nećemo zaboraviti NATO zločine.
NIKADA nećemo biti saučesnik NATO pakta u razbijanju Srbije.
NIKADA nećemo slati našu decu da ratuju za NATO.
