PLATFORMA SAVETA ZA ZDRAVSTVO DSS
Zdravstveni sistem je jedan od važnih podsticaja društva , koji značajno utiče kako na zdravstveni razvoj stanovništva tako i na opšti društveni i ekonomski razvoj.
Krajem XX veka Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njene zemlje članice posebno počinju da se interesuju i izučavaju funkcionisanje zdravstvenih sistema. Kako loš zdravstveni sistem može trajno da naškodi društvu u celini, rad na njegovom neprestanom unapređenju predstavlja zahtev bez koga je nemoguće zamisliti ukupni društveni razvoj.
REFORMA ZDRAVSTVENOG SISTEMA
REFORMA PREDSTAVLjA PROCES TRAŽENjA (PROMENA ) NA BOLjE
Radi unapređenja zdravstvenog sistema u Srbiji neophodno je sprovesti ozbiljnu i hitnu reformu u ovoj oblasti. Platforma Saveta za zdravstvo DSS koja je rezultat znanja i iskustva uglednih lekara i stručnjaka u Srbiji nudi rešenje za uspešan i održiv razvoj zdravstvenog sistema, polazeći od ključnih problema sa kojima se suočava sadašnje zdravstvo.
Glavni problemi zdravstvenog sistema u Srbiji:
1. loša organizaciona struktura i finansiranje
2. neadekvatno rukovođenje,
3. neefikasna organizacija,
4. problemi u okviru faktora van sistema
U sadašnjoj strategiji reforme zdravstvenog sistema nisu uzeti u obzir sledeći ciljevi koji su neophodni za dalji zdravstveni razvoj:
- Očuvanje i unapređenje biološkog integriteta nacije,
- Produženje zdravog i produktivnog života ljudi,
- Unapređenje kvaliteta života ljudi,
- Poboljšanje materijalnog položaja društvenog sektora zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika,
- Veći uticaj korisnika zdravstvene zaštite o odlučivanju razvoja, korišćenja sredstava i sprovođenju zdravstvene zaštite.
KRITIKA AKTUELNE REFORME ZDRAVSTVENOG SISTEMA U SRBIJI
Reforma je sprovođena na osnovu materijala koji nisu ni politika ni strategija, jer ne zadovoljavaju zahteve bilo kog od ovih .
Dokument „Zdravlje u trećem milenijumu“ predstavlja konglomerat politike, strategije i vizije bez jasno definisanih opštih i neposrednih ciljeva. Nema jasno definisanih ciljeva nacionalnog razvoja zasnovanih na analizama zdravstvenih potreba
Neadekvatno i nejasno definisani prioriteti, bazirani na analizi problema i ograničenja .
Usmeravanje zdravstvenih akcija u sistemu, prema tehniči i opremi, a ne prema čoveku pacijentu i lekaru.
Nedostatak jasne odgovornosti među akterima u zdravstvenoj zaštiti: Ministarstva zdravlja, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranja i Instituta za zaštitu zdravlja Srbije .
Zdravstveni sistem je jako centralizovan, kao i sama sredstva za zdravstvenu zaštitu. Pored ovoga sredstva se troše neadekvatno, neefektivno i ne prema prioritetima. Osiguranici nemaju nikakav uticaj na distribciju sredstava, niti njihovo korišćenje, iako su to njihova sredstva, a ne sredstva Zavoda ili Ministarstva.
PRIORITETI
Pored analize situacije (ranije, sadašnje i trendova razvoja), identifikacije problema i prioriteta i za uspešnu i održivu reformu neophodno je:
- jasno sagledavanje vizije razvoja,
- formulisanje zdravstvene politike i strategije za njenu primenu,
- definisanje opštih i neposrednih ciljeva,
- pripremanje i sprovođenje odgovarajućih mera,
- planiranje, primena i praćenje sprovedenih aktivnosti ,
- jasno sagledavanje raspoloživih resursa,
- procena rezultata,
- odgovornost za efikasno sprovođenje na svim nivoima sistema.
ŠTA I KAKO DALjE
S obzirom da dosadašnji napori za unapređenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog stanja nisu doveli do očekivanih poboljšanja i da reformski dokumenti nisu urađeni dovoljno stručno i kvalitetno da bi predstavljali preduslov za uspešnu reformu zdravstvenog sistema, neophodno je napraviti „značajan preokret“ u procesu reforme zdravstvenog sistema.
U tom smislu neophodno je na bazi detaljne analize situacije identifikovati probleme, prioritete i ograničenja sa kojima ćemo se suočiti u bliskoj budućnosti:
- manji ekonomski rast od očekivanog, pa samim tim i manja sredstva za zdravstvenu zaštitu od očekivanih,
- visok procenat nezaposlenosti smanjuje priliv sredstava za zdravstvenu zaštitu,
- povećan broj zahteva za zdravstvenom zaštitom zbog starenja populacije,
- nedovoljno transparentna demokratizacija, decentralizacija zdravstvenog sistema,
- centralizovana sredstva zdravstvenog osiguranja,
- neracionalno i neefektivno korišćenje sredstava za zdravstvenu zaštitu,
- ne reformisan zdravstveni sistem na bazi PZZ i porodičnog lekara,
- nejednaka distribucija zdravstvenog kadra i neplanska produkcija
- ne motivisani zdravstveni radnici i ne adekvatno plaćeni,
- nedovoljno edukovani zdravstveni radnici i saradnici za novi sistem na bazi PZZ i porodičnog lekara,
- ne učestvovanje osiguranika – korisnika zdravstvene zaštite u odlučivanju o razvoju, korišćenju i upotrebi sredstava za zdravstvenu zaštitu,
- loša performansa zdravstvenog sistema – najgora na Balkanu – čak iza Albanije
Imajući na umu da se u bliskoj budućnosti (2-3 godine) ne očekuje brzi ekonomski rast i veće odvajanje za zdravstvenu zaštitu od nacionalnog dohotka, radi socijalne sigurnosti i solidarnosti, treba izbegavati radikalne mere, obezbediti osnovno osiguranje cele populacije.
Verovatno pristup „dinamičkog prilagođavanja“ na nastale promene, primerene nastalim uslovima, bi bio korisniji od bilo kakvog radikalnog pristupa koji bi mogao da dovede do pogoršanja zdravstvene situacije, naročito siromašnih i vulnerabilnih grupa.
S tim u vezi neophodno je da:
- osnovno (obavezno) zdravstveno osiguranje pokrije celu populaciju,
- sredstva za zdravstvenu zaštitu koristiti prvenstveno prema prioritetima, vulnerabilnim grupama, efektivnim merama,
- pored osnovnog uvoditi i dopunsko osiguranje,
- fond zdravstvenog osiguranja treba da plaća (refundira) standardne usluge prema urađenim standardima, dok bi druge vanstandardne usluge plaćali oni koji ih zahtevaju,
- mere za unapređenje, očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti finansirati iz budžeta,
- u sprovođenju zdravstvene zaštite u fokus staviti: promociju, PZZ i porodičnog lekara,
- izvršiti neophodnu reformu medicinske edukacije, usavršavanja i distribuciju humanih resursa,
- unaprediti znanje i veštine zdravstvenih menadžera na svim nivoima zdravstvenog sistema,
- obezbediti veći uticaj osiguranika – korisnika zdravstvene zaštite u odlučivanju razvoja, korišćenja i upotrebe sredstava za zdravstvenu zaštitu,
- uključivanje zajedniča i ljudi u sprovođenju mera za unapređenje i očuvanje zdravlja na svojoj teritoriji,
- uključiti iskusan i stručni kadar sa nacionalnim i međunarodnim iskustvom u daljem razvoju zdravstvenog sistema na svim nivoima, radi poboljšanja performanse zdravstvenih institucija i čitavog sistema itd.
Sistematski raditi da se ovakvo „dinamičko prilagođavanje“ zdravstvenog sistema novonastaloj situaciji i promenama vrši: postepeno, prema promenama situacije, prioritetima, mogućnostima i jasno postavljenim opštim i neposrednim ciljevima.
U toku rada na unapređenju zdravlja i zdravstvenog razvoja imati stalno na umu da „svaka nacija bira stopu smrtnosti svog naroda putem evaluacije zdravlja u odnosu na svoje druge ciljeve“.
Adekvatna i potpuna zdravstvena zaštita svih građana, očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Srbije cilj su naše zdravstvene politike.
Građanin kao korisnik zdravstvenih usluga mora da bude postavljen u središte zdravstvenog sistema.
Sistem zdravstvene zaštite treba efikasno organizovati na tri nivoa: primarnom (domovi zdravlja, apoteke, zavodi), sekundarnom (opšte i specijalne bolnice) i tercijarnom (klinike, instituti, kliničko-bolnički i klinički centri).
Posebno je važan razvoj primarne zdravstvene zaštite koja predstavlja kapiju zdravstvenog sistema za ulazak na više nivoe zdravstvene zaštite. Zasnovana na principu izabranog lekara, primarna zdravstvena zaštita treba da je sveobuhvatnošću svojih usluga usmerena ka porodici i omogućavanju kontinuiteta zdravstvene zaštite.
Proces decentralizacije primarne zdravstvene zaštite treba potpuno zaokružiti, uz očuvanje njene finansijske i institucionalne održivosti.
Zalažemo se da u pružanju zdravstvene zaštite učestvuju i privatne zdravstvene ustanove, čije mesto u zdravstvenom sistemu treba jasnije definisati. Zalažemo se za intenzivniji, ali kontrolisani razvoj privatnog zdravstvenog sektora.
Neophodno je uspostaviti novi sistem strogo namenskog finansiranja zdravstvene zaštite u kojem kontrola tokova novca mora biti efikasna.
Smatramo da je neophodno precizno definisati osnovni skup zdravstvenih usluga koji treba da bude jednako dostupan svim građanima i koji treba racionalno urediti tako da efekti lečenja budu srazmerni troškovima.
Ulaganje u razvoj zdravstvenog sistema ne smatramo potrošnjom već racionalno uloženim novcem, jer unapređenje zdravstvene zaštite građana poboljšava zdravlje stanovništva, što neposredno utiče na povećanje produktivnosti, rast proizvodnje i brži razvoj društva u celini.
Posebno osetljive grupacije stanovništva, kao što su žene u toku trudnoće, porođaja i materinstva, predškolska i školska deca, studenti i starije osobe, treba da budu obuhvaćene posebnim programom zdravstvene zaštite.
Poseban značaj dajemo merama povećanja nataliteta.
Zdravstvenu zaštitu osoba obolelih od bolesti koje imaju veće socijalno-ekonomske posledice, kao što su maligne i nezarazne hronične bolesti , treba ostvariti kroz jačanje prevencije i ranog otkrivanja.
- . Smatramo da su lekarske komore nezaobilazni činilac u donošenju svih strateških odluka u zdravstvu.
Zalažemo se za razvoj i modernizaciju medicinskih ustanova u regionalnim centrima u cilju ravnopravne i pravične zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike Srbije.
Razvoj i unapređenje farmaceutske industrije treba obezbediti putem kontrole kvaliteta lekova, politike cena i donošenjem propisa o upotrebi generičkih lekova. Neracionalna i neadekvatna potrošnja lekova moraju se suzbiti utvrđivanjem terapeutskih protokola.
Donacije i humanitarnu pomoć treba racionalno koristiti za razvoj sistema zdravstvenih usluga u skladu sa definisanim prioritetima zemlje..
Kao poseban prioritet naše zdravstvene politike izdvajamo prevenciju i zaštitu zdravlja mladih ljudi, obezbeđivanje boljih i pristupačnijih mogućnosti za bavljenje sportskim aktivnostima, rad na poboljšanju životne sredine, kao i podsticanje i osposobljavanje mladih za brigu o sopstvenom zdravlju.
Predsednik saveta
dr Miomir Gvozdenović
Sekretar
dr Vladimir Vukojević
Članovi saveta
Prof. dr Mihajlo Mitrović - vanstranačka ličnost
Prof. dr M . Mićović- vanstranačka ličnost
dr Milomir Ilić
dr Lela Ilić - vanstranačka ličnost
dr Mila A Jančev – vanstranačka ličnost
dr Dragoslav Maksimović - vanstranačka ličnost
dr A. Lilić vanstranačka ličnost
Prof. dr Nebojša Arsenijević
dr Milan Dimitrijević
Prof. dr Desanka Cenić Milošević
Prof. dr M.Pavlović - vanstranačka ličnost
